Hamzjakl

Ako me pamćenje ne vara, u Srbiji poslednjih hiljadu i petstotina godina unazad i naovamo nema previše novih reči. Jebiga, ono ortodoksno se kod nas sfaća previše lično a moderno, bre! Mislim, jebiga, čim smisliš novu reč, branioci srpske reči vade sve revoldjike iz prašnjavih ormara, i spremno zapucaju u mrkli mrak apologetizma nasušne gluposti! Ove naše susede, komšije ‘rvate zajebavamo da imaju profesionalne a plaćene smišljaoce novih reči, jer, jebiga Bato, država je na prvom mestu, a ne dobrobit naroda, kao što je srećni slučaj kod nas.

Kažu, jebote novogovor! A ono ja naslovio ovaj tekst sa NJIVARIM! Ako je nekom potreban prevod, ili objašnjenje, razjašnjavanje, taj sigurno voli veoma srpsku reč HEJTER! Ako seljak ode na njivu, mislim, šta onda on na njivi radi? Naravno, NJIVARI, dovodi u red svoju njivu, okopava kukuruz na njivi, prekopava svoju njivu, ili jednostavno se divi izgledu svoje njive, jelte HEJTERI! Ili, možda, ČETUJE (IH, LEPŠE LI SERBSKE REČI) na njivi, jebiga! Dakle, pod NJIVARENJEM se podrazumeva svaka radnja na njivi! Seljaci jedni, srećno Vam NJIVARENJE!

STEVO VALJIĆ dan nakon onog septembra Subotica

Nije tajna da sam dijabetičar. Dakle, trebalo bi se pridržavati nekih stvari, u kojima ostatak sveta, onaj zdraviji, uživa. Naravno da nije tako, iako uspevam održavati svoj život, koji ni nalik nije onom predjašnjem. Ergo, stig’o burazer iz Montenegra, raduckao malo, zaradio malo više, nismo se videli skoro dva meseca… I tako seli u kafane, ne u jednu, već u više njih! Pijuckali pivo za pivom, i… do popodneva se opili.

Otišli kućama svojim. Ja prezalogajio, pa krenuo da se sretnem sa šćerom, koja se vratila sa Hvara. Nakon susreta s njom (popio još dve boce piva), svratio u omiljenu kafanu, Bife Majo! Popio još dve čaše piva, malo se izrazgovarao s ljudima; nekako stigao kući, leg’o na krevet i probudio se u dva po ponoći. Žedan k’o isušeni bunar u zapuštenom vinogradu; i nije neko čudo, jer sam popio najmanje gajbu piva. I onda tražim mobilne. Onaj stariji je na stočiću pored kreveta, drugi… ne znam gde je. Tražim po stanu, tražim… nema ga, pa nema. Iznenada se setih da sam dao Obradu, konobaru, da priključi na struju, nek’ se malo dopuni energijom. Sve je ok! Ujutro zovem klinku i kažem joj da svrati u Majo, i donese mobilnjak. A ona meni: „Ćale, zvao si me sinoć, i već smo se dogovorili!“ Auuu, bre! Jbg. sede vlasi, previše piva… i dešava mi se da katkada zaboravim šta se dešavalo onog dana koji je prethodio današnjem. I ovako, pomalo mamuran, sve se nadam da mi se nakon devet meseci neće javiti žensko čeljade da obraduje i mene i moje sećanje na neki dan kojeg se ne sećam!

Stevo Valjić septembar lepi, Subotica

Nema šta da se kaže!

Stevo Valjić kraj avgusta Subotica

Pojedini blogeri, premda se zaklinju u nepisani zakon da je loše davati savete, ipak… ne mogu odoleti izazovu da lupe dve-tri gluposti u vidu saveta! Naravno, zašto bih se ja izdvajao od oviju junaka na kub i milicentilitar, tako da oma uzimam stvar u svoje negovane, nikad nekim teškim radom oprobane ruke. Dakle, SAVET:

Kako da ispuniš LOTO listić i pogodiš svih sedam brojeva. Prvi savet: nemoj ovaj, već zaokruži onaj broj! Drugi savet: pre no što zaokružiš ovaj ili onaj broj, razmisli i o trećoj opciji, tj. da zaokružiš treći broj! Treći savet: treba imati u vidu da postoji i četvrta mogućnost! Četvrti savet: ako si dovoljno siguran u sebe, već si pogodio četiri broja! Peti, poslednji savet: kada si zaokružio svih sedam brojeva na listiću, pre spavanja obavezno optrči zemaljsku kuglu tri puta… no, za svaki slučaj, dodaj još jedan krug za sreću. Ako se ipak dogodi da ne pogodiš svih sedam brojeva, pa čak ni jedan jedini… jbg. ili nemaš sreće, ili se nisi pridržavao mojih saveta!

Stevo Valjić avgust Sabatkienzis

Stevo Valjić, avgust Subotica

U početku sam baš-baš bio tušta ljut na ove moje bližnje! Jbg. odeš u Švaboviju, i ugoste te bogovski; u svim sobama teve aparati, oni veliki (ovaj moj teve sada gledam kroz lupu), i „samo“ 36 programa! Jurosport veze nema sa onim što se u Srbiji emituje; DSF takodje… Ej bre! Počinje prvenstvo Olinglend klaba! Počinje nezvanično prvenstvo sveta u tenisu, na travi!

Novak je jedan od favorita, a i da nije, ja uvek gledam Wimbldon! Medjutim, jebiga, ovi moji menjali stan, i mnogo toga još fali, fali i redovna kablovska. Dvadeset i prvi vek, ja u Nemačkoj, visoka tehnologija… i ne mogu da gledam tenis! Novak u finalu, a mi tog dana idemo dole u grad, u Birgarten. Baš je vrućina, trideset i pet u hladu. Pijuckamo pivo i ćaskamo. Onda mi stigne SMS poruka. Ipak je ovo dvadeset i prvi vek. Šćera mi javlja da je Novak pobedio, 3 prema jedan. Hajlige gras!

Šta da se kaže sa ove vremenske distance, nedelju dana nakon Novakove pobede? Pa… katkad i nije loše imati malo teve kanala. Napolju si, vreme je lepo, pijuckaš hladno pivce, a mobilnim stižu lepe vesti sa travnatih terena u Landunu! Bog da dade i sledeće godine isto!

Stevo Valjić Schwaebisch Hall četvrti jul 2011

Stevo Valjic, jul, Subotica

Stevo Valjić, jul, Subotica

Dole je fotka zgrade u kojoj sam stanovao pre četrdeset godina. Tada sam imao petnaest, i vasceli dan razmišljao kako da kidnem kući, premda je cela moja familija, uža i šira, već par godina bila u Švaboviji. Tamo su nam bili i prijatelji iz Subotice. Jbg. čitava kolonija nas, naravno – iz ondašnje „velike“ Yuge!

Bili smo u stanu tzv. visoko prizemlje. To su oni prozori s leva na desno. S druge strane zgrade, iz dnevne sobe se izlazilo na balkončinu, odakle je pucao pogled na fantastičnu dolinu, koja je danas malčice skrivena drvećem. Dok sam snimao ulaz kroz koji sam nekada ulazio i izlazio, nisam ama baš ništa osetio, iako sam mislio da će me uspomene zadaviti. Medjutim, ne gotivim ni onu državu, a još manje tamošnje ljude. Velike nas razlike dele, i u luksuzu života, a tek kako ga mi živimo. Jasno, ovo ovde je jebeni Balkan, koji tek što nije propao. No, nije mi žao što sam se vratio, već što sam ponovo bio tamo; i sigurno je da nemam prava da kažem da je u parama malo toga, jer nas ipak deli civilizacijska provalija, ali… ona stara izreka se iznova ponavlja: SVUDA JE DOBRO, ALI JE PONAJBOLJE U SVOJOJ KUĆI, makar ona bila i prašnjava!

Stevo Valjić jul, Subotica

Petnaest do devet, uveče. Trideset i tri u mraku, zapravo – u polumraku. U sobi dvadeset i osam, dvadeset i devet, katkad skoči na trideset stepeni. Muškarci se znoje… najradije bi da se znoje nad nekom… I žene se znoje… verovatno bi rado da se znoje usred neke rasprodaje modnih novosti za sledeće leto, zimu, proleće, a možda i za jesen, za zimu, za debele džempere i pletene čarape za zimogrozne muževe…

Do pre dve-tri minute, hladno pivo u zamagljenoj čaši, postade nepitko, budjavo poput bivšeg ljubavnika što ga se priseća oronula starica izrezbarenih ruku, prekrštenih preko drhtavih kolena. Gadna vrućina para nebo, para i udaljene zvezde koje umorno trepere; na trenutak se pojave, na trenutak nestanu. Najbliži komšija ispraznio lavor prljave vode u kojem je malopre oprao venozne noge. Dole, prašina se ovlažila; u noći gadne vrućine, sve isparava… voda, pivo, znoj, kredit u banci, život… Jedino što je preostalo da se uradi, da se odradi… jeste tuširanje!

Stevo Valjić sredina jula, pasja vrućina, Subotica