Hamzjakl

He, he, pseći kašalj, kašalj za kučiće! Ovo je njihov osmi dan!

Stevo Valjić gadna vrućina u junu Subotica

POJMA NEMAM!

Stevo Valjić pretopli jun Subotica

Ali se ne žurimo, jer ionako smo mi oni momci koji će dovršiti posao. Dobro, danas nam se ne radi, a i vremena se nema kao recimo juče kad smo kod Bandike odsedeli dva… ili bogami dva puta po dva sata. Šta da se radi, stiglo leto, velika vrućina, a vrućina ide uz ‘ladno pivo, uz mnogo ‘ladnog piva.

Rekoh, danas nam se ne radi. Nije samo zbog vrućine, da je živa, kevi bi danas bio rodjendan, osamdeset i peti. Odnećemo malo cveća na grobnicu; i ćale je tamo, i ćaletovi roditelji, a i mi ćemo… za jedno sto pedeset godina. Ne žuri nam se. Život je kao rušenje onog zida na gornjoj fotki. Polako, polako, niko nas ne tera. Mislim da ćemo starima reći da smo dobro (a jesmo), da je sve okej (iako baš i nije) i da sada idemo da drmnemo po ‘ladno pivce, jer je toplo, i da svima bude jasno da je pivo skoro osvežavajuće piće, nije bre rakija ljuta ili džibra koja sahranjuje sve živo. Sutra? Pa… mislim da ćemo sutra malo da rušimo!

Stevo Valjić jun pa vrućine Subotica

Sedimo sa burazom u mojoj omiljenoj kafani i pijuckamo pivo. Razmišljamo u šta da uložimo naše pare, lovu, malu uštedjevinu, onu crkavicu što smo uspeli staviti na stranu, na onu stranu na koju se sve više okrećemo, osvrćemo se i polagano uzimamo, grickamo i pijuckamo, trošimo pare umesto da ih zaradjujemo i ostavljamo na stranu, medju one novce koje smo uštedeli, da ona gomilica novčanica dobije stomak, ko mi od piva.

Onda mi buraz kaže kao ‘ajmo u advokate, a ja njemu kao nemoj bre, advokata imaš ko kišne kapi kad je nevreme nad gradom. Pijuckamo, pijuckamo… i onda ja kažem kao možda bi trebali postati industrijalci, a buraz odmah uzvraća kako ne vidim da fabrike propadaju a radnici se na ulicama našli! Pijuckamo, pijuckamo… a buraz meni kao ‘ajd da otvorimo kafanu, a ja njemu ko iz topa ne vidiš bre da kafana u gradu ko miševa u kuruzištu! Pijuckamo, pijuckamo… a ja burazu kao ajde braco da otvorimo javnu kuću, jer kanda kurava je uvek bilo i ima i biće ih, a moj buraz kaže da je to opasan pos’o, skoro kao s drogom i bolje da batalimo kriminalna posla. I onda ja viknem: „Obrade bre, daj ‘vamo još dve pive i popij i ti ono tvoje!“ Donese Obrad pivo, mi polagacki, pijuckamo, pijuckamo. Nedelja je, eh… lep dan za odmor i razbribrigu. Uskoro će podne, ručak skoro gotov, posle dremuckanje i još koje pivo…

Stevo Valjić jun Subotica

Odlučili mi, buraz i ja, da nabavimo nove telefone, one za dinar, kobajagi naravno, jer za onu pretplatu od dve godine možeš kupiti skoro bilo koji mobilnjak. Dakle, izaberemo, popunimo formulare, popune oni (prodavci) formulare, dobijemo čak još jedno mobilče na poklon. Pozdravimo se i pravac „MAJO“ da popijemo „áldomás”, Drmnemo po pivo, pa kući. Ajd’ da vidimo aparate!

Stignemo, sednemo, ja spremim neskafice, a buraz u medjuvremenu proučava Hendi (‘vako švabe zovedu mobilni). I onda buraz kaže: „Jbg. pojma nemam kako ovo radi!“ U makini fotoaparat i šta ti ja znam šta još, valjda i krila da poleti. Ja mu kažem da frke nema, zovem klinku, moje dete jedino, jer ova današnja dečurlija zna sve o ovim modernim stvarima, dok mi, malo stariji ili matoriji, pojma nemamo. Kaže mi šćera: „Ćale, idem preko grane, imamo neki nastup, vraćam se u nedelju!“ Pa dobro, šta da se radi. Buraz i ja se pokupimo i nazad u MAJO, da utopimo razočarenje naše u dobro staro pivo, jer muškarci znaju zašto! Eh, samo što mi ne znamo kako se pokreću ove moderne stvari. No, nema veze, izdržaćemo nekako do nedelje ili ponedeljka dok nam klinka ne sredi „Majne Hendi“. Do tada, dragi moji, možete me dobiti na starom broju.

Stevo Valjić jun Subotica

Prvo klipče gospodje koja je obogatila pseći svet sa deset prinova!

Stevo Valjić jun Subotica

Evo, vreme je da priznam da sam onaj drugi blog (na wordpreesu) otvorio da metnem neke sasvim druge stvari od ovih na ‘amzjaklu. Katkad imam napade glupavih ideja i nekako ih se moram ratosiljati; jednom su to pričice koje me proganjaju, ili drugput obične rečenice koje pak imaju viška od onoga što želim reći, a možda sam samo u trenutku zamislio… eh, odavno me mrzi zapisivati na papir, i tako odmah ubacim u komp i ako mi se samo malčice svidja, postavljam na blog.

I sad sam stigao do onog naslova. Pitao me neko šta znači onaj naslov: „NAIVITIS GONDOLATUM!“ Pa sad… uglavnom ne znači ništa, ali zna da zagolica maštu. Jebiga, je l’ to na novolatinskom?, pita me tip, a ja kažem da je dobra stvar govoriti više jezika. I kažem mu da NAIVITIS u sebi već sadrži naivnost, a GONDOLATUM… na jednom drugom jeziku (gondolat) znači MISAO, da ne kažem POMISLITI. Nadalje, smisli se pričica/pitanje u jednoj rečenici: „Jelte, ako se učlanimo u NATO, je l’ možemo bombardovati ‘meriku?“ Naravno, glupava misao treba da ima glupav naslov, koji se iz prvog čini ozbiljnim. Zar NAIVITIS GONDOLATUM nije dovoljno intrigantan naslov da se ispod pročita tekst koji se sastoji iz jedne rečenice?

Stevo Valjić kišni jun Subotica

Bilo bi preterano da kažem kako i koliko mrzim kišu. Naprotiv, kišu volim gledati… kroz prozor, iza prozorskog stakla, iz sobe. Ali, kiša pada, kiši i kiši, pada i pada a mene mrzi čak po hleb da idem, da skoknem do radnje i kupim piva…

Evo, i danas sam teška srca napustio krevet, no bilo je već deset i nešto minuta, pre podne; medjutim kiša nikako da prestane, al’ ustati se mora, makar na sat ili dva… ‘leba da se kupi, ostalo je lako… nazad u krevet. Ova „pseća“ fotka je od nedelje. Častim doručak u elitnom mlečnom restoranu u Njujorku, onom ko uspe izbrojati „novorodjenčad“. Kao mala pomoć… ima ih više od sedam!

Stevo Valjić prvi dan juna Subotica u kiši

Eh, baš mi je žao ovih mladih, zgodnih, perspektivnih mladića koji se olako bacaju u krilo svakojakim ženama. Naravno, dobre žene su mnogobrojne, ali mladi čovek, ma duša od čoveka gotovo uvek uleti u kandže beskrupoloznih žena. One su bezosećajne, i to pokazuju tek nakon izvesnog vremena, kada su se uverile da je mladjani glupan zaljubljen do ušiju. Ma ćuran, bre! Kako samo ne naidje na ćurku, na ćurkicu glupavu k’o i on sam što je.

Naravno, posle bezbroj izliva nežnosti, ove žene se pretvaraju u prave pravcate veštice na starinskim usisivačima. I šta će onda mladi pastuv, zaljubio se u ovu grešnicu, nevaljalu lepoticu bez srca i razumevanja u aktuelne ljubavne jade. Šta? Jednostavno se predaje alkoholu i lutanju, puši pet kutija na dan, oko njega dimi se ko iz fabričkog dimnjaka sedamdesetih godina prošloga veka, tako da za jedno odredjeno vreme postaje propalica i probisvet. Upalih očiju gleda u susetku koja ga moli da prekopa baštu, jer ova bi da sadi luk, mrkvu i mladi krompir. Dakle, sve zbog lepotice koja zavrće mladu glavu čiji vlasnik pade na stranputicu. Eh, baš mi je žao ovih mladih i snažnih momaka koji su zadovoljili ove bezbožnice u krevetu i sada su ili skroz propali ili traže drugu, no sličnu ženu u farmerkama da ih nagovore na suknju, ne bi li se skrili pod skutima njinim. Ih, suknjašice jedne!

Stevo Valjić kišni maj Subotica

A usput gledam tenis i divim se ovom našem kako je zaradio samo na igranju ovog sporta preko 16 miliona dolara, medjutim on tvrdi kao bolestan je, muku muči sa zdravljem, i… jebiga, verujem ja, samo ne verujem da neko bolestan može šljakati u fabriki nekoj, gde se radi na normu i tako dalje, da neko ne pomisli kako sam protiv ovog našeg „pametnog“ igrača koji mal’ne k’o invalid zgrće miljune dolara i evra.

Zapravo, hteo sam kasti da me s vremena na vreme nerviraju ovi sa „zidnim“ novinama na wordpress-u. Te prdnuo šef, gradonačelnik krade, ajde da im jebemo sve po spisku i tako… slični tekstovi. Kliknem na onog mog ljubljenog Dodočka, da vidim ko je šta postavio na svoj blog, a to se da videti ako i ja imam jedan blogčić na spomenutom Wpress-u! Dakle, kliknem i vidim „zidne novine“ iz raznih mesta u Srbiji. Hoće ljudi da i ostatak zemlje sazna šta se dogadja u njihovoj selendri. E sad, i ja imam onaj drugi, gradski blog, gde se svaki božlji dan pojavi po jedan tekst, ali na ovom wordiću mogu da pročitam kako je njiva preorana, okrečena fasada gradske kafane, ovaj izjebo onog drugog, fuj ova partija, fuj ona stranka, i…
Da skratim, odlučih da Dodo lane neku glupost svakih pola sata, jer ionako nam serviraju gomilu gluposti! Mogu oni, može i Dodo! Lepi pozdravi!

Stevo Valjić maj na izmaku Subotica