U medjuvremenu, dobio sam ponudu za posao koji se ne odbija. Ovde, u Srbiji, pak iznova se ponavljaju neke stvari, koje mi se ne svidjaju. Medjutim, ovo potonje i nije neki razlog zbog kojeg bih napustio mesto koje volim. Oduvek sam bio prijemčiv prema stvarima što zahtevaju improvizaciju, donošenje odluka u deliću sekunde, i kao bivši muzičar i te kako dobro znam kada treba udariti polutonove, četvrtine, osmine… promeniti ritam. Istina, moji dosadašnji planovi nisu bili vezani za neko putovanje u inostranstvo, jer ne ide mi se ni do Palića, premda se danas spremam da dvotočkašem odem na obale jezera. Pre nešto više od godinu dana, a čini mi se da su ipak dve, rekoh Veštičanstvenoj da u sledećih nekoliko godina imam nameru da odradim jednu ili dve izložbe (maske), najzad napišem, dovršim roman, i uradim još neke sitnice, izaberem kratke priče za drugu knjigu i uživam u životu. Ovo poslednje svakako, dok one prethodne stavljam na čekanje, ali blog ostaje, jer blog koristim za dobru vežbu, da ostanem u kondiciji! Radiću sa decom, a to je divna stvar; zaradiću i koju kintu za „stare“ dane; zapravo, tamo gde idem, imam toliko rodjaka, imam toliko starih poznanika, kao da odlazim kući!

Da ne bude zabune, ovaj tekst nije neko oproštajno pismo. Imam još mesec dana, jer se u medjuvremenu moraju odraditi neki poslovi, a i nemam nameru da zatvorim blog. Kada dovršim ono što se dovršiti mora, prijatelj jedan će kolima da me odbaci u Segedin, tamo popijemo pivo-dva, mahnemo jedan drugom, potom kupim kartu i sednem na IC (Intersiti voz) i pravac Budimpešta, Ferihedj i put pod noge, u stvari, negde izmedju neba i zemlje!

Stevo Valjić maj, Subotica

Medjutim, nekad davno, ma ta vremena skoro svi zaboravili, uveče posedeli oko velike kutije, radio aparata, i slušali muziku, o kojoj današnji klinci pojma nemaju. I onda stigla keva naša, u cegeru hleb se puši. Vadi svinjsku mast, so i paprike mlevene, slatke i ljute, naseče kriške hleba, namaže s mašću, posoli i pospi paprikom. Najmladjem od nas, umesto soli i paprike, hleb s mašću pospe šećerom kristalnim! Muzika svira, a mi pravimo gozbu. Malopre se obradovah što sam na internetu našao sliku ‘leba s mašću, s lepom crvenom paprikom, a fotku postavila jedna Jelena (da ne kaže da sam zloupotrebio sliku). Inače, tražio po kuhinji mast svinjsku, ali nadjoh neke druge stvari, koje se nit’ mažu, nit’ se posipaju, ali ove stvari teraju čoveka da se seti onoga što je u detinjstvu gozbom zvao!

Stevo Valjić april, Subotica

Nakon mesec dana kažem doktoru da mi te stvari ne idu (one stvari…) od ruke, jer lekovi što mi ispisa najčešće sprečavaju da se digne! Dosta što mi skače pritisak, a i šećer u krvi! Jebiga, ako si dijabetičar, nešto ti se diže, a nešto drugo… mislim, slabo se diže! Godine? Idji bre, sad sam u najboljim godinama, ako ne umrem pre vremena, premda verujem da se umire taman na vreme, ni pre, ni kasnije! Imam samo 56 leta i proleća i zime. Jebeš jesen, to godišnje doba preskačem, jer previše asocira na jesen života! Dakle, koka kola i vinjak! Eh, ovaj današnji (rubinov) vinjak ni nalik nije onom nekadašnjem, koji se nosio sa mnogaja viskija raznih, poznatih i priznatih, svetskih… No, šta je tu je! Dešava mi se da loše spavam, ili mi se uopšte ne spava, ali rado se budim u lepa jutra, jer spoznaja da te čeka jutarnja koka kola sa vinjakom, tera da se iznova budiš u lepa jutra! Ako, ako! Do stopedesete čeka me neizmeran broj lepih jutara, a život je lep sve dok ne doživiš poslednji časak mračne večeri. Sledeće jutro će zalud da te čeka, kao i prazna čaša za koka kolu i vinjak!

Stevo Valjić april, Subotica

Pa, dobro! Ovaj blog mi ionako služi da bih vežbao pisanje! Majkemi! MAJKE MI! Sve velikim slovima! Ovaj blog jeste moj spomenar, i moj lični časopis! Katkad postavim dobru priču, pa ko pročita, pročitao je! Ko nije, taj nije, ili ta nije! Svejedno! Svejedno, jer ja sam taj koji uredjuje! Ja sam taj, i možda bi neko drugi drugačije, bolje i pametnije, ali… Pa, dobro! Malo sam previše popio, i mislim da je to u redu. Ne vozim auto, ni motor; biciglu parkirao u podrumu… Je l’ ima šansi da pregazim… mrava, puža golaća… slonovi su ionako u ZOO vrtu, na Paliću! Ejjj! Sada tek vidim da nisam rekao istinu! Ja, u stvari, ne vežbam pisanje! Mislim… održavam kondiciju! Ako ne verujete, pitajte one što trče na dugačke staze!

Stevo Valjić mislim da je sada utorak, Subotica

Elem, gradjanstvo mi drago u Srbiji! Ono što sam načuo, već se dogadja u evropi! Nema više odvojene prostorije za pušenje, nema više nikakvih krčmi gde se dozvoljava dimljenje, nema više ni bolničkih dvorišta gde je dozvoljeno pušenje Za godinu-dve, možda tri ili više, nemere pušit’ ni na ulici, bila ona asfaltirana ili ne, sa kanalizacijom, ili bez! Mislim, mrak… za one koji pušu (bre!) Medjutim, ponajviše od svega ovog mi se ne svidja (ne odobravam) da ni pó duvana lule ne možeš podimiti, nadimiti, izdimiti, razdimiti, i tako dalje, da ne tragam za sinonimima! Inače, verujem da će pre ili kasnije, negde u naprednom svetu, da se izglasa zakon o kafani-krčmi, gde je zabranjen ulaz nepušačima! Ali, biće veoma, veoma gadan zakon, kojim će biti propisano da je i u rodjenoj kući, stanu… ZABRANJENO PUŠENJE!

Stevo Valjić april, Subotica

Znam nekolicinu što zaradjuju dvajest hiljada mesečno! Cigarete? Mislim… nije ni za hleb i mleko, nekmoli da se razmišlja o mesu!

Znam ja, znaju ostali, dakle znaju svi da nije laka rabota ostaviti cigarete, prestati sa pušenjem, jer na kraju krajeva rak se dobija i od drugih stvari, ali… Ipak, ipak je kudikamo bolja razonoda sakupljati tabakere. Zlatne ili srebrne, sedefaste, optočene dijamantima, optočene raznim draguljima… ma, divan hobi, kad vam kažem. Skup? Eh, šta je danas, osim ljudskog života, jeftino? Ništa! Ergo, ovo nije predizborna smicalica, već poziv da se sakupljaju tabakere, jer bolje zlato i srebro, bolje dijamanti i dragulji razni, no velika rupa pored srca!

Stevo Valjić dan nakon petka trinaestog, Subotica

Kasnije, verovatno zbog niza stresnih situacija, dnevna količina se popela na tri, no ubrzo i na četiri kutije. Pokatkad se dešavalo da sam u vazduh izdimio svih sto cigareta. I onda sam jednog dana odlučio da više neću pušiti. Da li ću doživeti stopedesetu godinu života, ne znam. Ali, ako će mi cigarete skratiti boravak medju živima, javiću vam na vreme. U medjuvremenu, šaljem vam lepe pozdrave, uz poruku da je za neke život lep, dok je drugima nezamislivo ratosiljanje od duvanskog dima.

Stevo Valjić petak trinaesti, Subotica

Devojka sedi pred kompjuterom, i šminka se. Ulepšava svoje lice. Iscrtava pravilan nos, ukrašava obraze, pravi sebi lepše oči, ispravlja pomalo krive usne… Sve što je potrebno, jeste fotografija, i kompjuterski program kojim se menja faca.

Godina je gospodnja, 1923! Devojčica leži u krevetu. Spremna je za spavanje. Struja još nije stigla u njen dom, ali svetlost sveće je dovoljna da vidi svoju krpenu lutku. Tepa, ljubi je i šapuće. Onda joj ispriča, kao uostalom svako veče, najlepšu priču za laku noć.

Stevo Valjić, nedelja u aprilu, Subotica

Ne da ih obožavam, no su se pretvorili u moje kućne ljubimce. Stoje u vitrinama ili u zabačenim prašnjavim uglovima radne sobe, ma pun mi je kufer Spamovaca! Dakle, moj prijatelj piše pozdravni govor, koji će biti objavljen na ovom blogu, u skraćenoj formi, i pravopisom koji je smislio Vuk, tako da se može čitati na ovim balkanskim prostorima. Koliko će se razumeti, ne znam, ali tekst i neće biti namenjen širokim narodnim krugovima, no ovim mojim dragim Spamovcima, koje ja iz milošte još zovem i Smećarima belosvetskim. U svakom slučaju, veoma mi je drago zbog ovih govnara koji se ufate za jednu fotku i šalju na stotine pohvalnih tekstova, što reklamnih, što nakvih, pisanih iz nasušne potrebe što gi diktira svesvecka delatnost zvana dosada! No, dobro. Evo, idem sad kod onog frenddruga-poliglote, i ću ga zamolim da tekst počne sa: Jur, madafaker spamoveckaja!

Stevo Valjić april, Subotica

Konobarima i konobaricama, ali i kelnerima i kelnericama, slobodno recite da sve što ste naručili, iće i piće, muzika i ostalo, stave na moj devizni račun kod Jojlendske banke! Svi koji dodju, dobrodošli su; oni koji ne dodju, ostali su u svojim stanovima, ili kućama, tj. izabrali su samoću, neka im, baš se ljutim na njih! Toplo se nadam da čemo uz hladno piće, medjusobno izmenjati vruće priče iz hladnih krajeva. Pozdravlja Vas:

Stevo Valjić aprilče prvo, Subotica