Sad, šta je tu je. Sedim u sobi i gledam napolje, a tamo pada kiša, duva vetar i… verujem i znam da je svuda tako, čak i u Južnoj Africi, gde ovi naši sa ostatkom sveta šutiraju loptu. Dakle, sedim i razmišljam. Razmišljam kako da zaradim dve hiljade evra a da se ne pomučim, kako to piše u onoj idiotskoj reklami koju svaki božji dan vidim na netu! Naravno, pogledao sam ovu fenomenalnu ponudu, ali ne bih da sada ulazim u detalje, jer u pitanju je djoka za budale. Znam jedan lakši način a da se zaradi mnogo više love. Bingo, loto i greb-greb. Na kraju krajeva i ove igre na „sreću“ su velika djoka, koja zabavlja vlasti!
Stevo V. kišna Subotica u junu

Onda mi buraz kaže kao ‘ajmo u advokate, a ja njemu kao nemoj bre, advokata imaš ko kišne kapi kad je nevreme nad gradom. Pijuckamo, pijuckamo… i onda ja kažem kao možda bi trebali postati industrijalci, a buraz odmah uzvraća kako ne vidim da fabrike propadaju a radnici se na ulicama našli! Pijuckamo, pijuckamo… a buraz meni kao ‘ajd da otvorimo kafanu, a ja njemu ko iz topa ne vidiš bre da kafana u gradu ko miševa u kuruzištu! Pijuckamo, pijuckamo… a ja burazu kao ajde braco da otvorimo javnu kuću, jer kanda kurava je uvek bilo i ima i biće ih, a moj buraz kaže da je to opasan pos’o, skoro kao s drogom i bolje da batalimo kriminalna posla. I onda ja viknem: „Obrade bre, daj ‘vamo još dve pive i popij i ti ono tvoje!“ Donese Obrad pivo, mi polagacki, pijuckamo, pijuckamo. Nedelja je, eh… lep dan za odmor i razbribrigu. Uskoro će podne, ručak skoro gotov, posle dremuckanje i još koje pivo…

Stevo Valjić jun Subotica

Stignemo, sednemo, ja spremim neskafice, a buraz u medjuvremenu proučava Hendi (‘vako švabe zovedu mobilni). I onda buraz kaže: „Jbg. pojma nemam kako ovo radi!“ U makini fotoaparat i šta ti ja znam šta još, valjda i krila da poleti. Ja mu kažem da frke nema, zovem klinku, moje dete jedino, jer ova današnja dečurlija zna sve o ovim modernim stvarima, dok mi, malo stariji ili matoriji, pojma nemamo. Kaže mi šćera: „Ćale, idem preko grane, imamo neki nastup, vraćam se u nedelju!“ Pa dobro, šta da se radi. Buraz i ja se pokupimo i nazad u MAJO, da utopimo razočarenje naše u dobro staro pivo, jer muškarci znaju zašto! Eh, samo što mi ne znamo kako se pokreću ove moderne stvari. No, nema veze, izdržaćemo nekako do nedelje ili ponedeljka dok nam klinka ne sredi „Majne Hendi“. Do tada, dragi moji, možete me dobiti na starom broju.

Stevo Valjić jun Subotica

I sad sam stigao do onog naslova. Pitao me neko šta znači onaj naslov: „NAIVITIS GONDOLATUM!“ Pa sad… uglavnom ne znači ništa, ali zna da zagolica maštu. Jebiga, je l’ to na novolatinskom?, pita me tip, a ja kažem da je dobra stvar govoriti više jezika. I kažem mu da NAIVITIS u sebi već sadrži naivnost, a GONDOLATUM… na jednom drugom jeziku (gondolat) znači MISAO, da ne kažem POMISLITI. Nadalje, smisli se pričica/pitanje u jednoj rečenici: „Jelte, ako se učlanimo u NATO, je l’ možemo bombardovati ‘meriku?“ Naravno, glupava misao treba da ima glupav naslov, koji se iz prvog čini ozbiljnim. Zar NAIVITIS GONDOLATUM nije dovoljno intrigantan naslov da se ispod pročita tekst koji se sastoji iz jedne rečenice?

Stevo Valjić kišni jun Subotica

Mamu im onu prevarantsku! Ali, jednostavno čovek je nemoćan. Buraz već tri nedelje čeka novac od osiguranja, iako u ugovoru stoji – Dve nedelje! Pismo sa obaveštenjem je dobio u subotu! He, he, majku im onu prevarantsku i osiguravajuću. Idemo u „Majo“ na piće. Kaže mi Rade (vlasnik kafane) da je u toku festival dečjih pozorišta, medjunarodni i da sam trebao napraviti gomilu maski, sada bih imao i gomilu para, jer bih sve rasprodao. Hebnem li ga, ili sam zaboravio ili sam lenj… ili je kombinacija navedenih izgovora. „Daj nam dva lista (Gorki list, pelinkovac!) Drmnuli naiskap, pa fotkao deo kafane koji asocira na festival. Onda smo krenuli, po kiši, svaki svojim putem.

Stevo Valjić kišni maj Subotica

Ovako smo prošli danas, buraz i ja, u jednom kafiću na dva kilometra od Gradskog stadiona. Ajde, mogu da shvatim da se navijači u pijanom stanju ne puste da gledaju tekmu, ali zaboli me za kojekakvu uredbu da se u kafićima ne može točiti alkohol jer kao igraju tamo neku fudbalsku utakmicu. Ajde onda da se zatvore sve samousluge i radnjice mešovite robe u kojima alkohola ima da se kupi kol’ko se hoće. Jer, čini mi se da se tu radi o vremenski ograničenoj prohibiciji, sa diskreditacijom kafića, kafana i restorana, i verujem takodje da samousluge imaju dobar promet alkoholnih pića pre i nakon završetka fudbalskih utakmica. I čini mi se još da postoji adekvatan zakon protiv huliganizma na utakmicama, ali se on u praksi ne sprovodi. I onda, jebiga, imamo gomilu „navijača“ ispred samousluga, a one se nalaze tik uz stadione.

Stevo Valjić četvrta nedelja u aprilu Subotica

Posle ću svojim kolima, pravim old tajmerom od trijespet god’na, da prebacim kabasto smeće negde kraj puta gde žive ljudi, ali nadam se da će se tada odmarati. Inače, moj old tajmer u ulici za sobom ostavlja najduži trag od dima iz puknutog auspuha. Kasno popodne, ali pre no što se spusti mrak, skoknuću do obližnje šume da izaberem nekoliko jakih stabala drveća, što ih nameravam početkom jeseni iseći; eh, neka zima bude hladna, meni vala neće. Mislim… dosta za današnji dan Zemlje. Pouzdano znam da će drugi ljudi izabrati drugojačije aktivnosti za obeležavanje ovog dana, jer ne mogu sve sam, ali sledeće godine valjda ću da stignem pobacati sitne papiriće po gradskim ulicama i makar deset litara zagadjene vode da sipnem u moje omiljeno jezero koje se zove Palić! I sad da mi neko kaže kako nisam vredan!

Stevo Valjić sredina četvrte nedelje u aprilu Subotica

Jbg! A imamo milion i po društava što štite ove spomenute ulične ljubimce. Nemoj bre da šutneš psa ili mačku – će da te utuže! Naravno, ne odobravam da se neki idioti iživljavaju na ovim životinjama, ali ne skakućem ni od sreće kada vidim da pedesetak mačaka oko moje zgrade ne hrani samo onaj koji ne stigne, a taj koji ne stiže sam ja koji je počeo da mrzi svoje susede. Tako svaki drugi dan, komšinica koja se nikada nije udavala, a stanuje dva sprata iznad mene, donosi mačkama po jednu veliku šerpu ko zna kojeg mesa i mesišta. A ja poluglasno: „ Majku vam onu!“ Šta ste rekli, komšija, pita ona mene. A ja: „Spominjem vašu dragu majku, koja je takodje volela mačke!“ Svih pedeset, dodam još u sebi. A ona, komšinica kaže da je njena majka stvarno volela mačke. A ja kažem: „Majku vama i ostalim hraniteljima uličnih mačaka…“ Al’ ona ne čuje dobro i samo me gleda. I onda ja kažem: „Neka joj je laka zemlja!“ I ode ona da sipa klopu mačkama. A ja svako veče ko kočijaš psujem i mačke i komšije i sva ona društva koja samo galame umesto da pokupe mačke i smeste ih u sobama svojih članova da se raduju skupa sa milion i kusur četvoronožaca! Hebnem li ih!

Stevo Valjić četvrta nedelja u aprilu Subotica

Medjutim, bre! Pored nabrojanih direktora će da bude potrebe i za pomoćnim osobljem kao što je portir na glavnom ulazu i noćni portir na sporednom ulazu, i tako dalje. Ono na šta bih ja da skrenem pažnju, jeste da će trebati u onom tornju da radi i nekoliko otpravnika aviona, ovaj… u stvari, Kontrolora letenja, koji umeju dobro da zaradjuju, ili se može reći da su dobro plaćeni. Jebiga, to što oni moraju državi da plate porez na dohodak, ja ne mogu da utičem, niti sam kriv za tako nešto. U svakom slučaju, neka se spreme Kontrolori letenja, jer javim oma čim se ukaže potreba za njima na novom aerodromu, odakle avioni ima da lete na sve strane. E sad, hebnem li ga, za sada se još ne zna tačno kada će sveža i čista voda da stigne u jezero, no, ja kao autohtoni i rodjeni Subotičanin, ima da javim sve promene i sve vesti o neverovatnim mogućnostima za zapošljavanje iza kojih, naravski, stoji partija. Koja? Ma zini da ti kažem!

Stevo Valjić druga nedelja u aprilu Subotica

Onda sam malo odspavao i potom bacio pogled na baštu, popio ‘ladno pivo i, za svaki slučaj, skuvao čaj jer se nikad ne zna; ispekao dve debele krmenadle što sam ih pojeo sa pola kilograma salate; kada sam se probudio, seo na terasu, stavio noge na sto i posmatrao kako na istoku, iza krovova kuća, izranja sunce. Susedi su se spremali na posao a ja na ponovno spavanje. Baš sam zaspao i počeo da sanjam a ono neko me budi. Otvorim oči i vidim samoga sebe kako drmusam sebe. Jebiga, mora da sanjam. Okrenuo sam se na drugu stranu i zaspao u snu i počeo da sanjam kako sam legao na krevet, zaspao i počeo da sanjam kako idem na spavanje i… hebem li ga ako sve ovo o čemu pišem ne sanjam dok spavam i sanjam da sam zaspao.

Stevo Valjić druga nedelja u aprilu Subotica