Hamzjakl

Evo, baš razmišljam kako od ovih koji mi kao „obezbedjuju“ hosting – uzmem debelu odštetu! Recimo – svinjče od dvesta kilograma, dva bureta piva od po trista litara, dvogodišnju kartu za najdužu tramvajsku liniju u Beogradu, bez obzira što retko odem do glavnog grada! No, ako samo malčice mrdnem vijugama moždanim, trebaju mi i karte za tramvajske linije u Budimpešti, bez obzira što tamo još redje svraćam.

Ne vredi kukati nakon što ti idiot koji je kao INGINER (nabijem ga na onu stvar!) zajebel stvari! Neću ni da kukam, jer sve moje pisanije odradjujem u WORDU, smestim na lepo mesto u računaru, mesto koje samo ja znam, i tek onda postavljam na blog. Dakle, ja ništa nisam izgubio, osim što su mi natovarili još posla, jer ću biti prinudjen satima da pretražujem foldere gde sam pohranio tekstove koji su izbrisani sa bloga. I sad… srećom ili nesrećom, imam na stotine tekstova, s jedne strane se radujem, recimo s leva, jer posedujem pozamašnu produkciju, a sa one druge, desne strane baš sam ljut, jer apsolutno nisam raspoložen za pretragu. Ali… pustio sam Jebulanera i Prapitkina, u stvari, sada moram da ih vratim, odoše i komentari, premda oni egzistiraju u i mejlu… Jbg. Mislim… ovako, pred kraj godine baš su kurve što mi uradiše ovo! Majku im, majku njima, i majku ovima, ali majku i onima, majku svima, jer dobro je imati majku, mi koji ih više nemamo, znamo kako je to!

Stevo Valjić DEC. Subotica

Eto, žene pokrenule neku igru bez sedam pogodaka; iako nisam obećao, ipak ću izaći u susret Veštičanstvenoj i dati na brzaka, dakle bez puno razmišljanja, odgovore koji samo meni odgovaraju, na deset pitanja:

DA LI SAM ZALJUBLJEN? NARAVNO, VOLIM SAMOGA SEBE! Drugo pitanje je ŠTA BIH NAPISAO NA PAPIRIĆ KOJI BIH UBACIO U BUNAR ŽELJA? KONOBAR, DAJ JOŠ JEDNU TURU PIĆA! Treće pitanje: DA OPIŠEM SAMOGA SEBE SA TRI OSOBINE: VOLIM HLADNO PIVO! NE PIJEM TOPLO PIVO! NIKADA NE BIH POPIO PIVO SA LEDOM! Četvrto pitanje: OMILJENA PENA ZA BRIJANJE: I DA ME TUKU I BIJU NE BIH ZNAO REĆI KADA SAM SE POSLEDNJI PUT BRIJAO, ALI DA BAŠ MORAM… PENA OD PIVA! Peto pitanje: DA IZABEREM DONJE RUBLJE: IDEM U FARMERICAMA BEZ GAĆA! Šesto pitanje: OMILJENI ZAČIN ZA JELO: AKO KAŽEM SVI ĆE GA KORISTITI, DAKLE KAKO DA MI BUDE OMILJEN AKO GA SVAKO VOLI! Sedmo pitanje: KOJE VOZILO NAJVIŠE VOLIM: PRASTARU TRKAČKU BICIGLU! Osmo pitanje: ŠTA MI SE NAJVIŠE DOPADA KOD OSOBE KOJU VOLIM: VOLIM KADA SE GLEDA U OGLEDALU! Deveto pitanje: KOJI MUZIČKI INSTRUMENT BIH DA SVIRAM: NIJEDAN! ODVIKAO SAM SE OD SVIRANJA! Deseto pitanje: OMILJENO PIĆE: PIVO VISKI PIVO KONJAK PIVO VINJAK PA ONDA DOBRO PIVO U KONZERVI I… OSTALA PIĆA SE SVODE NA RAZNORAZNA PIVA!

Zbog VAS otvaram novu bocu piva!

Stevo Valjić novembar Subotica

…ikako li se zove ono godišnje doba koje nam stiže nakon proleća? Jbg. ništa od mog plandovanja na terasi, uz ‘ladno pivce, sunčanje u debelom hladu, slušanje svadja mojih suseda iznad mene… A hteo da pratim i leteće tanjire, jer sad je na sceni „letnja šema“ i valja iskoristiti zatišje za glupave teme, ali…

Sad, šta je tu je. Sedim u sobi i gledam napolje, a tamo pada kiša, duva vetar i… verujem i znam da je svuda tako, čak i u Južnoj Africi, gde ovi naši sa ostatkom sveta šutiraju loptu. Dakle, sedim i razmišljam. Razmišljam kako da zaradim dve hiljade evra a da se ne pomučim, kako to piše u onoj idiotskoj reklami koju svaki božji dan vidim na netu! Naravno, pogledao sam ovu fenomenalnu ponudu, ali ne bih da sada ulazim u detalje, jer u pitanju je djoka za budale. Znam jedan lakši način a da se zaradi mnogo više love. Bingo, loto i greb-greb. Na kraju krajeva i ove igre na „sreću“ su velika djoka, koja zabavlja vlasti!
Stevo V. kišna Subotica u junu

Sedimo sa burazom u mojoj omiljenoj kafani i pijuckamo pivo. Razmišljamo u šta da uložimo naše pare, lovu, malu uštedjevinu, onu crkavicu što smo uspeli staviti na stranu, na onu stranu na koju se sve više okrećemo, osvrćemo se i polagano uzimamo, grickamo i pijuckamo, trošimo pare umesto da ih zaradjujemo i ostavljamo na stranu, medju one novce koje smo uštedeli, da ona gomilica novčanica dobije stomak, ko mi od piva.

Onda mi buraz kaže kao ‘ajmo u advokate, a ja njemu kao nemoj bre, advokata imaš ko kišne kapi kad je nevreme nad gradom. Pijuckamo, pijuckamo… i onda ja kažem kao možda bi trebali postati industrijalci, a buraz odmah uzvraća kako ne vidim da fabrike propadaju a radnici se na ulicama našli! Pijuckamo, pijuckamo… a buraz meni kao ‘ajd da otvorimo kafanu, a ja njemu ko iz topa ne vidiš bre da kafana u gradu ko miševa u kuruzištu! Pijuckamo, pijuckamo… a ja burazu kao ajde braco da otvorimo javnu kuću, jer kanda kurava je uvek bilo i ima i biće ih, a moj buraz kaže da je to opasan pos’o, skoro kao s drogom i bolje da batalimo kriminalna posla. I onda ja viknem: „Obrade bre, daj ‘vamo još dve pive i popij i ti ono tvoje!“ Donese Obrad pivo, mi polagacki, pijuckamo, pijuckamo. Nedelja je, eh… lep dan za odmor i razbribrigu. Uskoro će podne, ručak skoro gotov, posle dremuckanje i još koje pivo…

Stevo Valjić jun Subotica

Odlučili mi, buraz i ja, da nabavimo nove telefone, one za dinar, kobajagi naravno, jer za onu pretplatu od dve godine možeš kupiti skoro bilo koji mobilnjak. Dakle, izaberemo, popunimo formulare, popune oni (prodavci) formulare, dobijemo čak još jedno mobilče na poklon. Pozdravimo se i pravac „MAJO“ da popijemo „áldomás”, Drmnemo po pivo, pa kući. Ajd’ da vidimo aparate!

Stignemo, sednemo, ja spremim neskafice, a buraz u medjuvremenu proučava Hendi (‘vako švabe zovedu mobilni). I onda buraz kaže: „Jbg. pojma nemam kako ovo radi!“ U makini fotoaparat i šta ti ja znam šta još, valjda i krila da poleti. Ja mu kažem da frke nema, zovem klinku, moje dete jedino, jer ova današnja dečurlija zna sve o ovim modernim stvarima, dok mi, malo stariji ili matoriji, pojma nemamo. Kaže mi šćera: „Ćale, idem preko grane, imamo neki nastup, vraćam se u nedelju!“ Pa dobro, šta da se radi. Buraz i ja se pokupimo i nazad u MAJO, da utopimo razočarenje naše u dobro staro pivo, jer muškarci znaju zašto! Eh, samo što mi ne znamo kako se pokreću ove moderne stvari. No, nema veze, izdržaćemo nekako do nedelje ili ponedeljka dok nam klinka ne sredi „Majne Hendi“. Do tada, dragi moji, možete me dobiti na starom broju.

Stevo Valjić jun Subotica

Evo, vreme je da priznam da sam onaj drugi blog (na wordpreesu) otvorio da metnem neke sasvim druge stvari od ovih na ‘amzjaklu. Katkad imam napade glupavih ideja i nekako ih se moram ratosiljati; jednom su to pričice koje me proganjaju, ili drugput obične rečenice koje pak imaju viška od onoga što želim reći, a možda sam samo u trenutku zamislio… eh, odavno me mrzi zapisivati na papir, i tako odmah ubacim u komp i ako mi se samo malčice svidja, postavljam na blog.

I sad sam stigao do onog naslova. Pitao me neko šta znači onaj naslov: „NAIVITIS GONDOLATUM!“ Pa sad… uglavnom ne znači ništa, ali zna da zagolica maštu. Jebiga, je l’ to na novolatinskom?, pita me tip, a ja kažem da je dobra stvar govoriti više jezika. I kažem mu da NAIVITIS u sebi već sadrži naivnost, a GONDOLATUM… na jednom drugom jeziku (gondolat) znači MISAO, da ne kažem POMISLITI. Nadalje, smisli se pričica/pitanje u jednoj rečenici: „Jelte, ako se učlanimo u NATO, je l’ možemo bombardovati ‘meriku?“ Naravno, glupava misao treba da ima glupav naslov, koji se iz prvog čini ozbiljnim. Zar NAIVITIS GONDOLATUM nije dovoljno intrigantan naslov da se ispod pročita tekst koji se sastoji iz jedne rečenice?

Stevo Valjić kišni jun Subotica

Zove me juče buraz da idemo u grad. Njegov auto je u kvaru i, iako pada kiša, idemo peške. Pitam ga šta će u gradu, kaže da podigne neki novac od osiguranja. Ok! Krenemo mi, usput kažem: častim taksi da ne bi pokisnuli. Očas smo u gradu, kod Jadrana (bivši bioskop, sada se tamo daju predstave Narodnog pozorišta, dok se njihova zgrada ne izgradi). Na stotinak metara je DDOR, gde se buraz osigurao, ali i banka gde ima račun na koji su legli novci od osiguranja. Udjemo, buraz traži pare, službenica kaže da nema nikakvih para na računu. Kako nema, buraz joj daje papirče sa obaveštenjem da su pare uplaćene; službenica kaže da su (kurve) iz DDOR-a pogrešno upisali šifru banke! Namerno? Ma jok! Slučajno! Penjemo se na sprat gde se nalaze kancelarije DDOR-a. Službenica telefonira u centralu koja se nalazi u glavnom gradu pokrajine. Ispraviće se greška, kaže ona. Kada? Za par dana.

Mamu im onu prevarantsku! Ali, jednostavno čovek je nemoćan. Buraz već tri nedelje čeka novac od osiguranja, iako u ugovoru stoji – Dve nedelje! Pismo sa obaveštenjem je dobio u subotu! He, he, majku im onu prevarantsku i osiguravajuću. Idemo u „Majo“ na piće. Kaže mi Rade (vlasnik kafane) da je u toku festival dečjih pozorišta, medjunarodni i da sam trebao napraviti gomilu maski, sada bih imao i gomilu para, jer bih sve rasprodao. Hebnem li ga, ili sam zaboravio ili sam lenj… ili je kombinacija navedenih izgovora. „Daj nam dva lista (Gorki list, pelinkovac!) Drmnuli naiskap, pa fotkao deo kafane koji asocira na festival. Onda smo krenuli, po kiši, svaki svojim putem.

Stevo Valjić kišni maj Subotica

Daj bre ‘vamo turu piva! Ne može! Kako bre ne može? Ne može jer je policija zabranila. Kako zabranila? Zabranila jer igra Špartak sa Radom. Šta nas briga što igraju, neka se sigraju, mi ne volemo fudbal, zato daj vamo pivo. A ne može bre, ne da policija! Kažu, ako damo piće navijačima ima da na stadionu naprave pičvajz!

Ovako smo prošli danas, buraz i ja, u jednom kafiću na dva kilometra od Gradskog stadiona. Ajde, mogu da shvatim da se navijači u pijanom stanju ne puste da gledaju tekmu, ali zaboli me za kojekakvu uredbu da se u kafićima ne može točiti alkohol jer kao igraju tamo neku fudbalsku utakmicu. Ajde onda da se zatvore sve samousluge i radnjice mešovite robe u kojima alkohola ima da se kupi kol’ko se hoće. Jer, čini mi se da se tu radi o vremenski ograničenoj prohibiciji, sa diskreditacijom kafića, kafana i restorana, i verujem takodje da samousluge imaju dobar promet alkoholnih pića pre i nakon završetka fudbalskih utakmica. I čini mi se još da postoji adekvatan zakon protiv huliganizma na utakmicama, ali se on u praksi ne sprovodi. I onda, jebiga, imamo gomilu „navijača“ ispred samousluga, a one se nalaze tik uz stadione.

Stevo Valjić četvrta nedelja u aprilu Subotica

Evo, na ovaj današnji lep dan, dan Zemlje na kojoj živimo, dakle na ovoj planeti danas ima da uradim neke stvari. Prvo da metlom očistim prašinu sa terase, potom kroz prozor ima da gadjam kontejner sa praznom Pet ambalažom; možda i pogodim! Smeće ipak neću baciti kroz prozor (nije bre lepo), već kulturno odnesem dole, a budući su kontejneri već puni (a prazniće ih tek za tri dana), ima da kese pune smeća stavim pored kontejnera; će da bude dobro mačkama i psima lutalicama koji po brojnosti premašuju nas ljude! Dakle, počeo je moj lepi dan na planeti Zemlji.

Posle ću svojim kolima, pravim old tajmerom od trijespet god’na, da prebacim kabasto smeće negde kraj puta gde žive ljudi, ali nadam se da će se tada odmarati. Inače, moj old tajmer u ulici za sobom ostavlja najduži trag od dima iz puknutog auspuha. Kasno popodne, ali pre no što se spusti mrak, skoknuću do obližnje šume da izaberem nekoliko jakih stabala drveća, što ih nameravam početkom jeseni iseći; eh, neka zima bude hladna, meni vala neće. Mislim… dosta za današnji dan Zemlje. Pouzdano znam da će drugi ljudi izabrati drugojačije aktivnosti za obeležavanje ovog dana, jer ne mogu sve sam, ali sledeće godine valjda ću da stignem pobacati sitne papiriće po gradskim ulicama i makar deset litara zagadjene vode da sipnem u moje omiljeno jezero koje se zove Palić! I sad da mi neko kaže kako nisam vredan!

Stevo Valjić sredina četvrte nedelje u aprilu Subotica

Zelena pisala o mačkama, i ne odolih da ne dodam koju rečcu, da prišijem neku rečenicu viška ovoj bogomdanoj tematici za pcovanje i urlanje! Mislim, urlanje i ‘covke na račun ovih iz raznoraznih društava za odbranu životinjske vrste koje se motaju oko naših nastambi, oko naših kuća i stanova, oko naših nogu i u našim kontejnerima gde ubacujemo sve i svašta, počev od pó’ vekne nepojedenog jučerašnjeg ‘leba do ostataka pečenog mesa. Hebnem li ga, bacamo hranu a sedamsto ili osamto hiljada ljudi gladuje u našoj državi, nemaju šta da pojedu!

Jbg! A imamo milion i po društava što štite ove spomenute ulične ljubimce. Nemoj bre da šutneš psa ili mačku – će da te utuže! Naravno, ne odobravam da se neki idioti iživljavaju na ovim životinjama, ali ne skakućem ni od sreće kada vidim da pedesetak mačaka oko moje zgrade ne hrani samo onaj koji ne stigne, a taj koji ne stiže sam ja koji je počeo da mrzi svoje susede. Tako svaki drugi dan, komšinica koja se nikada nije udavala, a stanuje dva sprata iznad mene, donosi mačkama po jednu veliku šerpu ko zna kojeg mesa i mesišta. A ja poluglasno: „ Majku vam onu!“ Šta ste rekli, komšija, pita ona mene. A ja: „Spominjem vašu dragu majku, koja je takodje volela mačke!“ Svih pedeset, dodam još u sebi. A ona, komšinica kaže da je njena majka stvarno volela mačke. A ja kažem: „Majku vama i ostalim hraniteljima uličnih mačaka…“ Al’ ona ne čuje dobro i samo me gleda. I onda ja kažem: „Neka joj je laka zemlja!“ I ode ona da sipa klopu mačkama. A ja svako veče ko kočijaš psujem i mačke i komšije i sva ona društva koja samo galame umesto da pokupe mačke i smeste ih u sobama svojih članova da se raduju skupa sa milion i kusur četvoronožaca! Hebnem li ih!

Stevo Valjić četvrta nedelja u aprilu Subotica