Hamzjakl

Do moje dvadesete proputovao sam na hiljade kilometara; putovao uzduž i popreko, kolima, trajektima, vozom, avionom… Biciklom sam najdalje išao do pokojnog prijatelja, pesnika koji je kupio salaš na kilometar-dva od Ludaškog jezera. Čini mi se da je do tamo i nazad trebalo prekurblati pedesetak kilometara. Inače, salaš na dobrom mestu, prvi susedi na metara petsto, a dobrog vina kol’ko hoćeš i prodavali za sitne pare. Dešavalo se to druge ili treće godine poslednjeg desetleća prošloga veka. Bilo je poprilično lako, jer sam tada bio bezmalo dvadeset godina mladji i sigurno pola miliona orniji za putovanja.

Danas teško do Palića da skoknem biciklom; do subotičkog buvljaka… ajde, nekako i odem, no to je sve od „putovanja“. Sledeće godine, moja bliska rodjaka puni okruglo toliko i toliko godina; da se ostane kavalir i godine njene da se ne otkrivaju! Negde početkom leta, godine Gospodnje jedanaeste, ima da se vinemo u vazduh i avionom do Štutgarta! Nekako ću da izdržim onih sat i kusur u vazduhu, ali do Pešte kolima treba dva-tri sata… ajde, i to ću nekako izdržati i nakon desetak dana u returu iznova da se predje ista razdaljina pod istim uslovima. No dobro, biće već nekako, ali… Brine me onaj oblak sa Islanda, jebo ih njihov Vezuv koji pljucka onu prašinu u nebo! Ako potraje, a kažu da može i dve godine bljuvati vatru i duvati tamne oblake… E, ondak sam nahebo, jer do tamo moram stići, avionom il’ biciklom, svejedno! Mislim da je najbolje da se pripremim na biciklovanje. A kondicije nikad dosta, radi toga sada idjem biciklom do samousluge po pivo. Smatram da dobar početak zlata vredi, makar i bila ona zlatna boja piva.

Stevo Valjić maj Subotica

Mislim… htedoh preskočiti ovaj dan, jer i moje dete otišlo tamo negde gde se radi roštilj; društvo se dogovorilo, nabacili koji dinar, muški više, žene manje. To što je meni ovaj dan nalik svim drugim danima, nimalo ne menja suštinu praznika. Osim… osim tumačenje praznika.

No, hebnem li ga, kod nas se mnoge stvari tumače kako kome odgovara. A to je ona usrana stvar da semafor ne važi za svakoga, bilo koga, bilo nikoga… na uvidjaju po gadnoj nesreći kada je „neko“ zgazio „nikoga“! Hebnem li ga stvarno! Čitam na netu, vidim na tel’viziji: cirka šest stotina ljudi (brojkama 600) izašlo na ulicu da iskažu svoje nezadovoljstvo zadovoljstvom vlasti! Jebiga!

Stevo Valjić prvi dan na kraju prve nedelje, a mesec je maj Subotica

Evo, šljakam! Radim, dirinčim, prljam ruke, zauzet sam, nemam vremena, fali mi nekoliko sati, dan je kratak…

Mogao bih nabrajati do zore, ali kao što rekoh: RADIM!

Stevo Valjić poslednja nedelja u aprilu Subotica

Ona fotka od juče… mislim, ono što je bilo na fotki sada je skuvano, zapravo skuvano je podosta više od onoga što se dalo videti na toj slici, i mogu da kažem da je podosta toga već pojedeno. E sad, će da se jede i sutra, i prekosutra ista ili slična hrana.

Mi, iz ovih krajeva, u ponedeljak idemo u polivanje lepšeg pola, parfemom ili onako gospodski sa kofama punim vode! He, he… lepi običaji! Nakon polivanja ima da se dele šarena jaja i naravno sledi krkanluk gore navedene hrane. Mislim… sve nekako se čeka utorak, povratak na staru dobru piletinu, pohovane šnicle, ljuti paprikaš sa „nokedlama“, pasulj čorbu sa rebarca suva, „mákos-tésztu” i možda u večernjim satima ‘leba sa mašću iz svinjokolja od pre mesec-dva… Eh, mislim… život je baš lep!

Stevo Valjić prva nedelja u aprilu Subotica

Prošli neki srećni dani, čini mi se da pristižu neki srećni dani. Uskrs je na pragu i premda nisam bogoljubiv, a ne sećam se ni dana kada sam poslednji put bio u crkvi, ipak volim praznike, bili oni državni ili verski, meni je skoro svejedno. Kada su praznici i klopa na stolu valja da bude praznična.

Mislim da je tematika na gornjoj fotografiji veoma aktuelna i istovremeno primamljiva; rekoh da nisam bogomoljac, ali volim da pojedem onu klopu koja se sprema za praznike! Dakle, ne pridržavam se svih običaja, no sećam se da je naša pokojna keva, bez obzira na ćaletova negodovanja, a i on siromah više nije medju živima i neka počivaju oboje u miru, ono što se vidi na fotki, skuvala već u petak (Veliki petak) rano popodne. Post? Da završim sa jednom ćaletovom uzrečicom koja je i meni postala omiljena: Neka posti onaj koji nema! Nemam ni ja, baš zbog toga i ne postim!

Stevo Valjić prva nedelja aprila Subotica

I da je naslov iz raja stigao do nas, mislim da šamar ili deset po turu nemaju veze sa edenom. Gledam ove današnje klince, ove izmedju deset i dvadeset godina. Osnovci mlate jedan drugog, ovi nešto stariji bodu se noževima i pucaju na sve i svašta… Naravno, čast izuzecima, ali ti izuzeci sigurno nisu njihovi roditelji, koji u današnje vreme ne smeju šamarčić da lupe mangupu jerbo će država da ih kazni. Dabome da će u nekim slučajevima od mangupa postati delikvent, jer pored ispravnog puta vijuga i ona staza koju zovemo stranputicom.

Možda nije štos što se vraćam u moje detinjstvo, ali red stvari tako nalaže. Ćale nas je mlatio kadgod mu se činilo da će to nama (burazu i meni) dobro činiti. Odrasli smo pored glavne gradske pijace, koja se i dan danas nalazi u centru Subotice. Kada su se prodavci razišli, ljudi koji su održavali pijacu, počeli bi sa pranjem pijace; jakim vodenim mlazom za čas bi odstranili nečistoću sa tezgi. Mi, klinci, naročito u vrelim letnjim danima, vrzmali bi se oko šmrka i često pretrčavali mlaz vode koji nas je hladio. No, sve što je lepo kratko traje. Naidje tako naš ćale i vide kako se „kupamo“! „Majku vam ovu i onu, marš kući!“ A kući smo se nadobijali batina o kojima ovi današnji klinci pojma nemaju. Da ne bude zabune, nisam zagovornik batinanja, ali smatram da su mnogi, počev od roditelja pa do njihovih „mezimaca“ zaslužili dva puta po deset po dupetu; a čini mi se, kuda ovaj svet ide, da ćemo u neko skorije vreme doživeti tužbe naših „malih“ seronja koji će nas tužiti (kao u Orvelovom Velikom Bratu) što smo se usudili dići glas na njih. Nazdarovlje!

Stevo Valjić četvrta nedelja u martu Subotica

Bili juče na ovom našem, subotičkom Buvljaku; razgledali, kupili neskafu i čokoladice, popili dve ture piva i… Gledao ja cipele, u stvari pola cipele, pola patike. Kineske, je li! Pitam cenu, ovaj kaže hiljadu i dvesta dinara! Pitam ga još jednom, jer krivooki loše govori Srpski. Kaže, hiljadudvesta dinara! Jebote (uzviknuh u sebi)! Nije baš da je skupo, ali kada su stigli na ovu pijacu (Kinezi), ama baš sve su prodavali za sitne pare. Koliko si platio, toliko je i trajalo.

Zapravo, hteo sam nešto drugo ispričati, no je u vezi sa obućom. Pre dve godine kupio cipele za dve ‘iljade d’nara! Kupio sam na kredu, tri meseca! E sad, nakon mesec dana idem sa šćerom da joj kupim cipele. Kaže ona da ima neka radnja u Gomboškom sokaku (lepa uličica u centru Subotice), gde se prodaju cipele i da je izbor velik. Odemo, ona (kao i svako žensko biće) razgleda sat vremena; razgledam i ja. Nakon pet minuta naidjem na „moje“ cipele od dve hiljade dinara, kupljene na tromesečnu otplatu. Ha, he! Kao da nema dovoljno idiota! Moram i ja da im se pridružim! „Moje“, već kupljene ali još neotplaćene cipele u ovoj radnji koštaju ni manje ni više: 990 dinara!

Stevo valjić treća nedelja u martu Subotica

Ovako smo svojevremeno zvali vodju Bijelog Dugmeta, a buraz i ja i nadalje ga zovemo Tregovič! Zašto? Pa… navika iz mladjih dana, da ne kažem čista zezancija, hebem li ga. E sad, gospon Goran napravio karijeru u staroj Jugi, i napravio još veću karijeru u svetu. Dakle, čovek drma u muzičkoj avliji našoj i svetskoj, medjutim… Gledam sinoć izbor naše pesme za Eurosong i, naravski, prepoznajem Tregoviča, sto posto njegov žanr, njegova muzika!

Evo, u ovim jutarnjim satima na internetu čitam kojekakve kritike, stručna mišljenja, nipodaštavanje i tako dalje! Dakle, Bregović je cenjen u svetu, kod nas ga pljuju ko poslednjeg uličara! Nije da obožavam njegove pesme, pa ni one tri koje sam sinoć čuo na državnoj televiziji. No, ovako smo imali mnogo čistija posla nego što je to bilo prošle godine na tzv. Beoviziji gde se moglo mućkati do mile volje. Ergo, imali smo Bregovića, i dobili smo Bregovića bez mućki i nameštaljki. I još da pljunem one koji su pljuvali iz inostranstva, a naši su ljudi! Brega uspeo u svetu, ovi što ga pljuvaše iz tog istog sveta… stvarno ne znam šta tamo traže?

Stevo Valjić poslednji dan druge nedelje u martu Subotica

…će ovaj kratki tekst, tj. naslov da se pojavi na Novom Blogovniku, a to je dobro, jer postoji realna mogućnost da tvoji, moji, naši tekstovi dopru do više ljudi no što ih je do sada čitalo, posećivalo i tako dalje, i tako dalje. Naravno, odavno sam odbacio veslo za sisanje, takodje me napustila naiva, što ne znači da ne verujem u mogućnost novih čitalaca/posetilaca prema blogovima na Novom Blogovniku!

Ujutru, kada skuvam kafu i čaj, uključim mašinu, preletim „novine“, pogledam da li ima komentara, pa kliknem na Blogovnik, pogledam šta ima novo, onda prelazim na moj blogovnik i redom kliknem na blogove koje redovno pratim. Verujem da su se blogeri već podelili medju sobom, dakle ono što mi ni do sada nije bilo interesantno neće biti ni nadalje interesantno, što se odnosi i na moj blog (moje blogove). Čisto sumnjam da ću zainteresovati druge blogere i ne treba biti previše mudar, jer se radi o sličnim ljudima, dakle ima nas svakakvih, kao što ima svakakvih blogova, a ja ih delim u tri kategorije: Dobre, Dobre i Dobre blogove, ergo svako svoj blog smatra dobrim a dobri su i oni blogovi koje prati. To je to! Naravno, dobro nam dodje neki novi agregator blogova; u stvari, hteo sam reći da u dvadeset ili pedeset novih blogova koje nisam pratio, veoma je moguće da ću naići na jednu ili dve interesantne „blogčine“, sajta ako to nekome bolje zvuči, na koje ću makar dva puta nedeljno da kliknem, a to je lep rezultat!

Stevo Valjić druga nedelja u martu Subotica

Prvo, čestitke svim ženama: curicama i curama, mladim ženama i svim ženama koje su ostale mlade; ženama u srednjim godinama i malo vremešnijim ženama, majkama i bakama, sestrama i poznanicama, ljubavnicama…

Dakle, dan žena! Dan kada muškarci kupuju cveće, kupuju poklone… U ovom kratkom postu, i pri kraju pisanja da kažem kako ja ne pripadam onima koji danas kupuju cveće. Dok sam bio u braku, moja sada već bivša supruga dobijala je buket najmanje jednom nedeljno. Ono što danas, drage žene, želim da poklonim, nalazi se na fotografiji.

Stevo Valjić druga nedelja u martu Subotica