Posted by stevo | Posted in fotka | Posted on 18-07-2011
Dole je fotka zgrade u kojoj sam stanovao pre četrdeset godina. Tada sam imao petnaest, i vasceli dan razmišljao kako da kidnem kući, premda je cela moja familija, uža i šira, već par godina bila u Švaboviji. Tamo su nam bili i prijatelji iz Subotice. Jbg. čitava kolonija nas, naravno – iz ondašnje „velike“ Yuge!
Bili smo u stanu tzv. visoko prizemlje. To su oni prozori s leva na desno. S druge strane zgrade, iz dnevne sobe se izlazilo na balkončinu, odakle je pucao pogled na fantastičnu dolinu, koja je danas malčice skrivena drvećem. Dok sam snimao ulaz kroz koji sam nekada ulazio i izlazio, nisam ama baš ništa osetio, iako sam mislio da će me uspomene zadaviti. Medjutim, ne gotivim ni onu državu, a još manje tamošnje ljude. Velike nas razlike dele, i u luksuzu života, a tek kako ga mi živimo. Jasno, ovo ovde je jebeni Balkan, koji tek što nije propao. No, nije mi žao što sam se vratio, već što sam ponovo bio tamo; i sigurno je da nemam prava da kažem da je u parama malo toga, jer nas ipak deli civilizacijska provalija, ali… ona stara izreka se iznova ponavlja: SVUDA JE DOBRO, ALI JE PONAJBOLJE U SVOJOJ KUĆI, makar ona bila i prašnjava!
Stevo Valjić jul, Subotica
