Kao što sam napomenuo u poslednjem tekstu, i sada bih da ponovim: Zdrav si dok ne umreš! Recimo, moja pokojna baka, a ćaletova keva, bila je treće dete od sedmoro dece; četiri muškarca i tri cure. Baka je bilo bolešljivo dete, i lekari joj nisu davali više od mesec dana života. Naravno, preživela je prvih mesec dana, i preminula u svojoj 77 godini, davne 1980, što je po meni iznos sasvim lepih doživljenih godina!
Naravno, baka (a zvali smo je Nadjmama) nadživela je i muža, našeg dedu; ono što im je stopostotno bilo zajedničko, jeste okolnost smrti: oboje su preminuli od srčanog udara! Deda se jedne večeri (sećam se dobro, imao sam jedanaest godina) vraćao kući iz obližnje kafane, gde je znao dane i dane da provede sa ženama sumljive digresije prema poštenom životu, i dok je otključavao ulazna vrata, udarila ga srčka, tako da je sa poslednjeg, trećeg stepenika pao u sveže napadao sneg. Baka je bosa, jer je u lavoru od aluminijuma baš prala svoje venozne noge, strčala istim, i prvo pažljivo, ali temeljno pretresla muževljeve džepove, a našavši debeli novčanik, brzo ga tutnula u svoja nedra, i briznula u plač!
Baka je potom imala divnih trinaest godina života, i uopšte se nije pridržavala strogih saveta lekara. Od nje sam „nasledio“ dijabetes, no ona nije pridavala nikakav značaj šećernoj bolesti. I dalje je jela masnu hranu, putovala evropom (eh, kako je samo znala da se hvali) u društvu profesora i doktora i direktora… I onda, jednog lepog sunčanog dana, došli nam neki ljudi u belom i rekli da je baku na ulici strefio udar srčani. Za nju i dan danas govorimo da je bila zdrava sve do smrti!
Stevo Valjić decembar Subotica
čak i kada je naslov teksta „Bolest“ ti to napišeš tako da se moram nasmješiti
@dollybel:
vidiš, ipak sam dobro mislio da je bolest nešto suprotno od nebolesti, premda i jedno i drugo spadaju pod zdravlje 
Lepi pozdravi!
Istu sudbinu je imao i moj deda. Išao je kod švalerke, ali, nije uspeo da stigne do nje. Srčka ga strefila tik pred njenom kućom. Imao je dve narandže u džepu.
U pravu si Stevo, živ si dok ne umreš, a kako je posle, hm, niko se još nije vratio da nam ispriča!
Pozdrav iz hladnog Novog Sada!
@dudaelixir: Kao što vidiš, Dudo ja otišao na spavanje već u pola osam
iako u Subotici i nije toliko hladno 
i to sve u nadi da ću ostati zdrav sve do smrti 
Inače, mnogo sam napisao o mojima, ali još nije vreme za objavljivanje 
Lepi pozdravi!
@malabreskva:
Breskvice draga, čini mi se da je naslov adekvatan tekstu, samo po svemu sudeći čita se na različite načine, što je dobro, čak poželjno 
Lepi pozdravi!
@malabreskva: Breskvice draga, slučajno je izbrisan tvoj komentar, i sada luta negde u kompu
Ko zna, možda se i pojavi 
Lepi pozdravi!
Ko hoće da bude bolestan samo treba da ode kod lekara i ima da mu nađu kojekakve bolesti.
Ko hoće da bude zdrav, čak i ako je bolestan ima da puca od zdravlja. 
Baba bi ti je bila neviđeni lik… prvo pare u nedra, pa onda sve ostalo. 
@charolija: E, baš mislim da je njena generacija mnogo bolje živela (znali su), no što mi imamo prilike
Ne mož mene da nema ovde, evo me opet da ne lutam po kompu
@malabreskva: Ejjjjj!Ćao! Ja već mislio da si otišla na skijanje
No, vidim da nisi, što ne znači i da nećeš negde na planine 
Breskvice Mala, šaljem ti snežne pozdrave sa severa 
A gde je moj komentar
vise ne znam ni sta sam napisala
znam samo da si mi izmamio osmeh ovim tesktom i Bakom …
@sara: Komentar? Stvarno ne znam
U poslednje vreme imam sve više problema sa provajderom 
tako da komentar verovatno luta u lavirintu WWW 
Inače, pre mnogo, mnogo godina napisana je priča (istinita) o mojima DEDA i BAKA, ali nisam dao da se objavi, tako da s vremena na vreme „skinem“ neku zgodu i postavim na blog 
Inače, kod mene pao prvi sneg, zapravo – ja bio u gradu na dva točka, i vraćao se kući po mećavi 
Lepi pozdravi!