Napisao stevo | u kategoriji Flekčina | dana 22-01-2011
U poslednjih nekoliko dana, mislim da je očito, uhvatio sam se „recepata“ kao tematike koja zaslužuje da je malo podrobnije odradim. Jasno je da sam ne tako davno još bio obožavalac dobrog zalogaja, i još veći ljubitelj piva, što nekolicini koja prati moja pisanija ne predstavlja novost. Naravno, uprkos bolesti do kraja mojih vremena medju živima, i sada i u buduće će biti slasnih zalogaja, a ta činjenica nije za bacanje. Medjutim, danas baš i ne bih strogo o dobroj klopi, premda je ono o čemu bih par reči i rečenica, u tesnoj vezi sa svakodnevnim obrocima koji se kuvaju u raznim loncima, ovakvih ili onakvih boja i veličina i jašta – materijala!
Dakle, reč je o loncima i šerpama. U nekoliko navrata pisao sam o „nesrećama“ sa loncima koje bih ostavljao na uključenom štednjaku, sa jučerašnjom hranom što sam ih podgrejavao za aktuelni ručak, ili tek da nešto prezalogajim, ali najčešće bih zaboravljao na njih, zadremao i, srećom, budio se na miris zagorele hrane i dima koji se provlačio u sobu, uprkos zatvorenim vratima. U protekle tri godine pokupovao sam toliko lončeva da im ni broj ne znam, jer upropašćeno posudje je valjalo dopuniti novim, a ja sam ih kupovao na subotičkom buvljaku, tako da su me skoro svi prodavci dobro poznavali i pomalo skrivajući osmehe pozdravljali me, znajući da je zarada na pragu njihovih džepova. No, u poslednja dva meseca kao da su zaboravili na mene; kao da sam nestao iz njihovih sećanja; uspomena na mene kao dobrog kupca, po svemu sudeći, iz njih je izvetrila poput dima iz moje kuhinje! Kada odem na buvljak i prodjem pored njih… ništa! Nema ni skrivenih osmeha, nema ni pozdrava; jednostavno progledaju kroz mene kao što progledaju kroz hiljada drugih šetača koji od njih ne nameravaju ni bušni lončić da kupe.
Eh da, tako je to kada se iz opravdanih razloga naprasno napušta borbeni položaj gurmana, koji se u poslednje vreme bavi kuvanjem neinteresantnih jela na kašičicu, jer je prinudjen da jede mnogo puta malo i šanse da nešto zagori svedene su na minimum minimuma. Da parafraziram gornji naslov: U KUHINJI GDE DIMA NEMA, POSUDJE OSTAJE NEDIRNUTO, i siguran sam da će me još godinama služiti!
Stevo Valjić kao da će sneg u januaru Subotica
OndaK u kredenac pa poredjaj za ukras sa sve sustiklama
Eto Stevo, vidiš da sve ima dobrih strana, bar ćeš uštedeti novce za posuđe.
@zelenavrata: Cipelice draga, dakle da kupujem kredenac
@malabreskva: Evo Breskvice, sledeće nedelje uštedene pare oročavam u banci
Kako da uštediš kada moraš kredenac da kupiš?
@charolija: Na jedna vrata pare udju, na druga izadju
aliiii… zato su tu tepsije;)
snježni pozdrav od spaljivačice posuđa koja se tek raspakuje
Raduje me što si ozbiljno shvatio svoju bolest i što se pridržavaš „zdrave“ ishrane. Vidiš, ušparao si na posudju, pa možeš zdravije da se hraniš! Srećno, a kredenac zaboravi. Može to i na štoretu da stoji, tako su lepi!
@dollybel: Zato sada pravimo torte
Dobro dodje malo snega, kad ti zagori samo baciš kroz prozor u sneg 
Lepi pozdravi!
@dudaelixir: Dudice draga, pre će biti da je bolest mene shvatila ozbiljno
skoro da je sve okej, samo bolovi u nogama ne prestaju 
Ormarčića i kredenaca imam dosta, medjutim, sada sam u potrazi za drugom zabavom, jer više ne kupujem lončeve 