Postoji kod mene, u gradu, jedna aleja koju svi mi, Subotičani, zovemo Radijalac, premda ona ima svoje pošteno ime i prezime: Aleja Maršala Tita! Drago mi je da se, barem do sada, niko od lokalnih političara nije usudio da predloži neko novo ime. Zašto? Pa zato što ova aleja nikada i nije imala drugo ime! Od „rodjenja“ se zove ALEJA M. TITA! I tačka! Ne bi valjalo da kada se majka preuda, novi „otac“ naprasno menja imena dece čiji je poočim postao.
Dakle, toliko o imenima, premda nastavljam sa imenima. Ova ubedljivo najlepša džada u gradu, dugačka je kilometar; na sredini popločano šetalište, a sa obe strane piče automobili. Na kraju aleje se nalazi Hala sportova i Dudova šuma. Dakle, bio sam još ohoho klinac, kada je drug Tito bio u Subotici. Naravno, goson predsednik i njegova svita su prošli alejom kroz špalir učenika i gradjana sa obe strane aleje. Bilo je tu i moranja biti prisutan sa cvećem u ruci, koje smo bacali pred luksuzna kola druga Tita.
Nekako u tim godinama, šezdeset i neke prošloga veka, u Subotici je nastupao i Djordje nacionale! DJORDJE MARJANOVIĆ, za koga ja i danas kažem da čovek nikada nije znao pevati, ali jbg. u narodu je bio toliko popularan da je bilo dovoljno baciti pogled na Radijalac, na Titovu Aleju, kojom je i Djoka nacionale prošao. Špalir gradjana je bio spontan, a cveća bilo u izobilju. Vi, klinci, koji niste čuli za ona davna vremena, a i vi nešto matoriji, tek da znate da tada život i nije bio ružičast koliko se danas misli, iako je zabavljač mogao biti popularniji od doživotnog predsednika. No, svako doba našeg i vašeg života ima svoje neponovljive trenutke, koje kasnije nazivamo ličnim doživljaljima, što onako, bacivši ih na gomilu, čine delić istorije jedne zemlje!
Stevo Valjić Božić 2011 Subotica
necu ti otkriti razlog
samo da znas da i ja bacah cvece …
ali verujem da ces ti znati zasto je ovaj tekst izazvao „smehotres“
i jos nesto cini mi se da su tekstovi sada nekako drugaciji, jos izvrsniji
prelepa Aleja, bez obzira na ime…
nije u redu da se menja ime, slazem se
@sarah:
recimo da ne znam razlog 
Što se tekstova tiče, odlučio sam da ću ove godine dati sve od sebe i da neću postavljati glupave i nerazumljive pisanije 
i biću iskren, radi se zapravo samo o trenutačnom raspoloženju, ne pri pisanju tekstova, već trenutka kada biram koji će tekst biti postavljen 
Lepi pozdravi!
@sarah: Čini mi se da tome već ima možda i dvadesetak godina, kada sam napisao pripovetku o menjanju imena ulica, što se, je li, dogadja onda kada se vlast u gradu menja i kada svako želi nadenuti ime odredjenoj ulici, ime nekog „velikana“ koga ceni dotična partija. Paralelno teče i druga priča o ženi sa troje dece koja se preudavala pet-šest puta, a njen budući djuvegija uvek daje nova imena deci
Najčešće ispada smešno, katkad ipak tragikomično. Nažalost, ne mogu da pronadjem rukopis, niti sam siguran u to da sam dao da se objavi u nekom časopisu 
Kod mene topi se sneg, a još je uveliko zima 
Pozdrav!
Da, da, promeniše nazive ulica i teško se na to navikavam. I mi imasmo bulevar Maršala Tita, a pravo da ti kažem i ne znam kako se sad zove. Ja obično kažem „onaj pravo sa mosta Duga“, pa me svi razumeju.
Divna vam je Aleja maršala Tita, zaista. Ništa ja tu ne bih menjala, a naročito ime. Zašto? Pa naprvljen je u to vreme!
Sećam se dočeka Maršala, cveća, sreće, mahanja, osmeha itd, itd. Nisu bila ružičasta vremena, a bogami, sada su to, još manje!
Onda smo nekako svi bili isti, a sada srednje klase ima zerica ostalo su: sirotinja i mafija! Jebeš ga, takav je život!
@dudaelixir: Dudice draga, slažemo se
aleja vam je divna, ma ravnica bato
evo i moje zrnce sjećanja za istoriju:
sjećam se bacanja cvijeća, štafete mladosti i obaveznog spuštanja roletni u mojoj ulici (Titovoj dakako). I da, roletne su svima bile zelene i niko nije smio da ima štrik i suši veš na terasama sa ulice…
sada
se moja ulica zove čini mi se ul. zelenih beretki, neka druga na drugom kraju grada ul. srpskih sestara, i tako u krug, što više kontra to je više in.
I ne samo imena ulica nego i imena gradova čak i naroda.
Pa kako da nas neko razumije kad ni sami to ne umijemo.
@dollybel: Odvajkada važi pravilo: Ako pomogneš sebi i Bog će ti pomoći! Naravno, ništa nije kako bi smo „mi“ želeli, jer ona „druga“ strana misli da mi nismo u pravu, kao što i mi mislimo da oni nisu u pravu i onda, kako si rekla, sve u krug… a krugovima nikad kraja
Pozdrav, Dolly 
Aleja mi je na 8 minuta peške i nisam, za 3 godine koliko živim u tom kraju, 3 puta redovno tuda prošetala! Mislim da je to sramota. Izem ti četiri točka. Aleja je zaista lepa, naročito kada oni žbunići sa nekim sitnim ružama procvetaju! I – uvek je puna predveče (vidim to iz auta
)
Drug Tito…i ja sam odrasla sa poštovanjem njega kao ideala i sećam se toga na lep način i ponosna sam što sam bila deo Titovih pionira. Pa taman i da je sve bilo malo ili malo više našminkano, ovi danas se ne ne trude našminkati svoja govna i laži…
@sanjaKokica: Eh, da… lepo je katkad vratiti se u detinjstvo, koje je u svakom slučaju bilo lepo
a ti ajd’ s vremena na vreme prošetaj alejom; kažu da se na svežem vazduhu duže živi 
Ima ona svoje ime koje ljudi više vole
A prelepo izgleda.
Ne sviđa ti se kako peva Đorđe Marjanović? Meni se sviđa „Romana“
@malabreskva: Breskviću draga, nisam rekao da mi se ne svidja, već da ne zna pevati, niti je ikada imao glas za pevanje
baš kao i Bora Čorba 