Napisao stevo | u kategoriji Flekčina | dana 01-01-2011
Postoje neke stvari koje nas drže u jednom komadu. Recimo vreme, ono vreme na časovniku, sat, šezdeset minuta, isto toliko sekundi u minuti. I onda se gledamo, ja u sat, sat u mene, i pitam se ko je koga prevario. Ja njega nisam, jer i da hoću ne mogu, izvan mojih su moći da prevarim vreme, a ono me drži u jednom komadu. Recimo da je sinoć neko sa Meseca bacio pogled na nas, pogled u pet do ponoći. Verovatno bi pomislio kako neki idioti na onoj kugli, tamo dole, kao čekaju neku Novu Godinu, istovremeno se opraštaju od nečega što ne postoji, zapravo postoji u njihovim glavama.
Ali to je ta stvar koja nas drži zajedno, inače bi smo se raspali u paramparčad, na atome, na deliće atoma. Kamo sreće što iznova brojimo dane, prvi januar, drugi januar, treći… pa trideseti decembar, trideset i prvi, ode i ova godina, dolazi nam nova, i opet prvi januar. Sve ovo liči na uzaludno ponavljanje, na stajanje u mestu, ali opet ta vraška sreća nam pomaže, pomaže nam da ispunimo vreme, da ustajemo i radimo nešto i da zaradimo da bi smo kupili neke stvari koje život znače… inače bi smo se raspali u paramparčad; pomaže nam da se odmaramo i katkad brigu na veselje udarimo; s vremena na vreme da se zaljubimo i odljubimo se… Katkad se toliko zaljubimo da više ne možemo jedno bez drugoga; osnujemo porodicu, živimo zajedno, pravimo decu koja rastu, toliko brzo rastu da nam još brže postaje jasno da se vreme igra sa nama, igra se skrivalice: Nema me, ali sam tu! Vreme nam kaže da nismo mi prolazni, već nas ono koristi da bi moglo prolaziti, prolaziti pred našim nosinama i retko kada smo ga svesni, u stvari svesni smo ga tek onda kada smo se skoro istrošili, kada smo ga skoro potrošili, jer vreme jeste potrošna roba.
I tako, gledamo se… Sat na zidu, ja pred zidom, a vreme prolazi…
Stevo Valjić veoma hladni prvi januar Subotica
Gledam na sat – podne je..
Odusevila sam se napisanim recima. Samo to, bas to da se ne raspadnemo u paramparcad. Sinoc nisam gledala na sat , ali jesam u nebo i konstatovalo nesto slicno kao ti… da svesni smo ga tek onda kad ga potrosimo- vreme!
Zelim ti ugodan prvi dan ove godine.
@sarah: Hvala, Sarah! Šaljem ti
Ja imam nosić, pa pored njega malog, ne osećam vreme da brzo proleće!
A sa satom se gledam, uredno i svaki čas, čak i noću, jer, užasno mi je važno da znam koliko je sati i koliko mi je ostalo vremena za spavanje!
@dudaelixir:… ili za samozavaravanje, zapravo da se ne raspadneš
Dudice draga, vreme je lepak, a sat selotejp 
inače bi smo se rasuli po livadi 
E, Stevo, treba nama to računanje i brojanje dana… bez toga bi nam sve bilo isto i brzo bi se pogubili
– Đole kaže : „Izmislili su milion nacina da vreme prodje, a ni jedan jedini da se zaustavi.
I moram da kažem – znam da ćeš prevrnuti očima
Što se mene tice, više i ne moraju da rade na tome. Ovo baš nisu neka vremena za zaustavljanje…“
@malabreskva: Breskvice draga, prvi dan i na početku pogrešno čitanje, premda je više nego jasno napisano
ali baš zbog toga ti praštam 
Srećna ti Nova, Breskvice 
Hvala Stevo, uzvraćam ti čestitke. Što se čitanja tiče, ja sam naopačke rođena pa nije čudno
@malabreskva: Breskvice draga, sve je ok! Ako slaviš Božić – Hristos se Rodi
ako ne slaviš, i onda Hristos se Rodi!
Za mene najiskreniji i najbolji tekst napisan od kada te citam, hvala!
@yelenavrata: Cipelice Zelena, ja ti se zahvaljujem
U suštini – ne volim nove godine, ne volim doček nove godine. No, istina, opet moram da se složim sa tobom – sve se vrti, sve se okreće…jes da stoji na rdjavom
Vreme ide i mi tu ništa ne možemo, pa makar povadili sve baterije iz satova, vreme prolazi bez pitanja i onaj što bi gledao sa Meseca to bi mogao da posvedoči bez problema. Svejedno, uvek možemo probati ovaj krug odraditi bolje nego prošli 
@sanjaKokica: Eh da, slažem se
u svakom slučaju, interesantno vidjenje stvari. Verovatno bi smo trebali naći načina kako da izvadimo bateriju ne iz onih stvarčica što mere vreme, već baš iz vremena 
Kokice draga, lepi pozdravi 