Velika porcija mešanog mesa, bolje reći – svakojakog pečenog mesa na ovalnoj tacni; deset s lukom, onako s nogu; dve pljeskavice u lepanji; čorbast pasulj sa rebarca suva; pred ponoć slanina i luk u levoj, lebac i nož u desnoj ruci… navali i žderi, prejedi se do mile volje, malo košmarnih snova i prevrtanja u krevetu… sutra će sve da bude dobro, sutra će ići sve po starom, ići će dobro nauljanom stazom, jer život na duže staze je po život veoma opasna stvar, krajnje opasna! Pet-šest piva, litar kafe, posle ručka za bogove spavanje dok se ne naspava; nakon odmora mala fiskultura otvaranja nove boce piva, potom još jedne boce… U večernjim satima decilitar domaće rakije, premda postoje sumnje u kakvoću alkohola. U tri sata posle ponoći burek sa sirom. Ulje i mast cure niz bradu ko u Djoletovoj pesmi. Zar nije došlo vreme da se nešto menja? Ako neće on, promenu će doneti bolest, baš kao što vetar donosi snežne oblake.
Vreme je da se nešto menja, iako promene znaju da kasne, i onda će da se grize do smrti zašto odluka nije ranije doneta. Danas ga još više i još jače bole noge. S jutra jedva prohodao, kao malo dete. Na specijalističkom nalazu piše:
Dg: Diabetes mellitus tip 2 E 10
Polyneuropathia diabetica. Claudicatio intermittens na distanci 50m
Hypertensio arterialis
Odavno zna da će „izaslanik“ onoga koji obitava tamo gore medj oblacima, pre ili kasnije da dodje po svoje, i neće pitati daš ili ne daš. Uzeće!
Dakle, vreme je za promene! Trebaće mu dve ili tri nedelje da se navikne na novi režim ishrane, na lekove, na novi način života. Privremeno, dok se ne navikne, staviće na stranu manje važne stvari; obavljaće samo ono što kao profesionalac jednostavno mora. Na kraju krajeva, ništa strašno; ionako mu je dosadilo ono što se u proteklih pedeset i pet godina izdogadjalo. Vreme je za promene.
Stevo Valjić DEC. Subotica
Samo sam čekala da napišeš ovaj tekst. Imala sam osećaj da ćeš se razboleti, ali nikako to nisam želela, kao ni da ti popujem. Već ono tvoje spavanje i klopanje i pivo na litre, nisu obećavali nešto dobro.
No, nikada nije kasno za promene. I, još nešto, što ti je sigurno rekao lekar, MNOGO PEŠAČENJA! Čini mi se da će ti to najteže pasti!
Uostalom, sve što se MORA, nije teško!
Stevo, brzo ćeš ti savladati novi režim, sigurna sam!
Srećno i želim ti da budeš manje „sladak“, što pre! Pozdrav iz ledenog Novog Sada, bez snega ali zato sa severcem, bez prestanka!
Geni su čudo…na žalost, pa ne biramo šta ćemo naslediti a šta ne, pa kao po pravilu, dobijemo ono rdjavo…Što se mora, (ni)je teško, no i onda se mora. Nema tu dalje filozofije, samo uporno i to je to. Lako je meni kada nisam u tvojim nogama
(moram malo da se šalim)
On će morati da se privikne na novi režim, iznenadiće se sa kakvom lakoćom će to ići.
I vremenom će biti manje sladak
rekoše već moje predhodnice
što se mora- nije teško.
Ići će to lagano, sigurna sam u to.
Da, on je sada jako demoralisan,nije lako i nece ici lako, ali posle izvesnog vremena zaboravice se sva ta pocetna tezina i muka… Drzim fige .
Vazno je samo poceti.
Lako je nama pricati, moram da dodam …
Eh Stevo, svi smo manje ili više u godinama kada se moramo odreći svojih poroka – užitaka….
I meni je strogo zabranjeno da uživam u duvanu, a ja još uvek kukavički i krišom ne odolevam cigareti….
Stidim se sebe i svoje slabosti, ali skupiću snage i moram ostaviti to zlo…
Razumem te, veruj mi, i znam koliko je teško prihvatiti da nas telo izdaje, a još više činjenicu da smo sami krivi za to….UH.
E a sada se malo brinem
jer te nema vec nekoliko dana -
veliki pozdrav
@svima: Šaljem Vam
Stevo, ne znam kako je kod vas, na severu, kod nas veje neprestano i bogami, ne šali se zima! Divno je, belo i škripi pod nogama! A, još je lepše u toploj sobi!
Pozdrav iz Novog Sada!
Snježni pozdrav i mahanje promrzlim prstima s ovu stranu Drine
@dudaelixir:
@dollybel:
najnoviji izvještaj
ne vidim se iz snijega
al mašem, ba;)
@dollybel:
Stevo, ako se mora – mora se!
Manje piva, manje hrane. Sve je to stvar navike, samo je teško navići se
@malabreskva:
Znaci, postao si slatki Steva
Ne daj se Ines!
@zelenavrata: Znaš kako, nije neka strašna stvar
ova saksija od petnaeste godine mi pada na glavu i sada u 55-oj, mi je tresnuo glavu 
Medjutim, ako pažljivije pročitaš tekst, naići ćeš na deo gde piše“…na pedeset metara!“ Prevedeno na naški, predjem pedeset metara i tačka, gotovo je, ne mogu dalje zbog grčeva u nozi! Ili još jasnije da prevedem: Malčice sam (ili skoro?) zakasnio sa tretmanom. No, šta je tu je 
kao što rekoh, nije neka strašna stvar, osim što moram iz korena da menjam (da odbacim) dosadašnje navike, i mislim da je gurmanima najteža stvar u životu da baš to urade 
Pozdrav, Cipelice u zelenoj boji!
Od svake navike, pa i dobre je tesko se odviknuti.
To ti je sto ti je, sto se mora tesko je, pokusaj, nema ti druge..
@zelenavrata: Cipelice draga, više ne pokušavam, već radim ono što se mora, premda jesu najteže stvari one koje se moraju
a tek kada pomislim na kotlić koji visi sa zida podruma 
izgleda da ću morati drugima da kuvam 
Pozzzz!
[...] DE DVA Napisano: 13.Dec.2010. 000000 17:36:16 na blogu: http://www.hamzjakl.com [...]