Napisao stevo | u kategoriji u nastavcima | dana 07-12-2010
Recimo da je u proznom tekstu mali korak veći no što u pravom životu misli sanjar koji i nije svestan veličine što ga malecno biće čini prema onom nepoznatom koje je u svoju beležnicu na početku početka zapisao onaj koji odredjuje parametre magije postanja i svega onog što proizilazi iz nastavka prapočetka.
Razdaljina iznosi dva kilometara… mereno na visini od recimo sto pedeset metara, počev od imaginarne tačke na severu grada. Razdaljina jeste ona izmedju budućeg Prapitkina, i mladjanog Jebulanera koji muku muče oko prvog koraka. Prvi korak jeste ono što pamte oni koji prisustvuju prvom koraku; u stvari, pred njima se naprosto stvori dogadjaj nečega što se u životu onog koji to uradi – dešava samo jednom i nikad više.
Prapitkin pogleda u zid koji treba da mu pruži pomoć samo sada, ali pomoć doveka i do kraja nedoumice kada će ustati i šakama se osloniti o zid. Da! On stoji! Za koju sekundu će prohodati. U medjuvremenu, Jebulaner sedi na zemlji, koja je hladna, ali čvrsta, toliko čvrsta da ne dozvoljava ovom detetu da padne.
Stevo Valjić DEC. Mislim… jbg. hladno je u noćnim satima Subotica
Ček sad mi nije jasno… Kakav je to zid i jesu li oni sad odrasli??
@malabreskva: Breskvice draga, ako pročitaš pažljivo videćeš da je to zid na koji se oslonio
a zid kao svaki zid, da li je u sobi, ili napolju… baš je svejedno 
Prelep uvod u tako jednostavan, tako sitan…a ipak, toliko bitan detalj.
@sanjaKokica: Sanjice draga, kada ukapiraš – stvarno si ukapirala i drago mi je zbog toga
VEEEELIKI temelj za malog čoveka 
@sanjaKokica: Pre ili kasnije, preuzećeš firmu u kojoj radiš
Aha, znači OSLONAC, doooobro, čekam dalje!
@dudaelixir: Moglo bi se reći, premda… skoro se svako od nas uhvatio za nešto neposredno pre no što je prohodao
Ko prvi ustane, uvek je u prednosti za taj mali – veliki korak…..
@veshtichanstvena: Lepotice draga, pogodila si u epicentar
[...] VEOMA MALI MOMCI Napisano: 07.Dec.2010. 000000 23:55:02 na blogu: http://www.hamzjakl.com [...]