Napisao stevo | u kategoriji Flekčina | dana 19-11-2010
Zapravo, mislim da postoji milijardu dobrih razloga koje bi pušači umeli navesti u prilog zadimljenih prstiju. I verujem u činjenicu da postoji takodje toliki broj razloga protiv uživanja u cigaretama. Nadalje, verujem da mnogi pušači pronalaze i previše izgovora kako ne bi ostavili duvan! I jasno je k’o dan da onaj drugi tabor, nepušači naime, zanavek mogu naći makar jedan razlog više da se duvanski dim zabrani. Smatram da niko, ama baš niko nije previše lud za zabranama, jer se uvek počinje sa malim prstom, da bi se veoma skoro posegnulo za šakom, rukom…
Odavno, pa tako i danas, mnogi pokušavaju proturiti spasonosne recepte za napuštanje uživancije – da li samodopingovanja, ili možda pravilnije rečeno trovanja od strane duvanske industrije, valjda svako sam treba da odluči šta više odgovara njegovom ili njenom senzibilitetu. Ono u što sam posve siguran jeste činjenica da se cigarete mogu ostaviti samo na jedan jedini način!
Šesti april, pre sedam godina. Krenuo sam u grad, u biblioteku, na Zavičajno odeljenje, kod drugara. Negde na pola puta palo mi je na pamet da ću kupiti kutiju najskupljih cigareta, izdimiti ih, i više neću pušiti. Sledećeg trenutka otvorio sam kutiju onih običnih koje sam u to vreme pušio, a kako već rekoh – pušio sam ih po četiri-pet kutija na dan, i pripalio cigaretu; uspeo dopola da je popušim, i baš mi je bila muka. Kada sam stigao u biblioteku, izvadio sam punu kutiju i bacio je u korpu za otpatke i rekao frendu da ne sme nikom da da te cigarete.
Kratko i jasno, prestao sam da pušim. Ako neko ko ne može da ostavi cigarete misli da se cigarete ne ostavljaju ovako kako sam opisao, već pomoću nadrilekara i kojekakvih lekova i pomagala… taj (ili ta) laže samoga sebe! Milion razloga da se ne ostave cigarete, a samo jedan jedini način da se ratosiljaš cigareta. Oni koji veruju u bajke, lupetaće do kraja života o jakoj volji, o ne znam ti ja kakvom karakteru, o moći drugih i nemoći sebe samoga. Poznajem jednog tipa koji nije pušio 40 dana, potom je ponovo pripalio. Reče: „Jebiga, dokazao sam da mogu ostaviti duvan!“ Jebiga, burazeru – rekoh mu – dokazao si da si vreća govana!
Stevo Valjić lepa novembarska noć posle ponoći Subotica
Stevo, jes’ malo grubo ovo na kraju što si napisao, no…što jes, jes. Ako je dokazao, šta je počeo opet? Medjutim, očito, ne ide to tako lako, unervoze se ljudi kada počnu ostavljati cigarete. Ja ne znam, ne pušim, nisam ni pušila. Pućkala nekih mesec dana kada sam bila u problemima, mislila to pomaže, pa skontala da ne vidim čemu, sem smradu. U medjuvremenu, dok sam ja pućkala, navukla sestru na naviku koje se bila ratosiljala – pušenje. Ja prestala pućkati bez smisla, ona i danas puši redovno
Tata mi je bio strastveni pušač, kao ti, odlučio – neće više i nikada više nije zapalio…ima tome i 40 godina, rekla bih 
No, dok je on pušio, navuko i mamu. On ostavio ona i dan danas kobajagi krišom od njega, nikada ne kući 
…i tako, raspisah se, no…eto, ima nas raznih 
i svakojako možemo gledati na taj problem, jer to jeste problem.
@sanjaKokica: Niko i ne kaže da je lako
na kraju krajeva, ništa nije lako 
Caka jeste u tome da se donese odluka. Ja sam opisao kako se donosi jedna ovakva odluka 
Skakač u dalj poleti tek posle odraza od tla, a to traje delić trenutka, sve što je bilo pre toga jeste neka priprema za skok. Naravno, videli smo puno neispravnih skokova (vreća…) ali takodje i dobrih skokova 
Istini za volju, dve trećine je onih koji su se dobro odrazili, ili skočili dobro prilikom rodjenja, ali medju onom trećom trećinom ima mnogo onih koji nisu ni pokušali, nisu se ni zatrčali kako bi osetili odraz 
Samo ponavljaju: Ne mogu ja to, ne mogu 
Nikada nisam bila pusac. Trebalo je izgurati u krugu pusaca jos u ranoj mladosti, kada je cinimi se i bilo najteze ostati pri tome. Hiljadu pitanja, zasto ne zapalis, ma daj nece ti biti nista, pa sto ne probas… i tako, jesam probala ali nikada nisam postala pusac…
Misljenja sam kao i ti da samo mi u nasoj glavi odlucujemo o svemu.
Alpski pozdrav
[...] mesto – Stevo. Rekoh da ćemo ići po babi i stričevima. Moj sugradjanin. A mi sugradjani se volemo i pazimo. [...]
@sara: Hvala na „ALPSKOM“ pozdravu
Nažalost, u mnogim važnim stvarima u našim životima ne odlučujemo mi 
medjutim, cigarete jesu ona stvar što nam na dušama leži, pritiska… a zavisi samo od nas samih šta ćemo da činimo 
Šteta što u izvlačenju LOTO brojeva nije makar malkice slično kao kod odluke o duvanskom dimu 
Lepi pozdravi iz tmurne Subotice!
@sanjaKokica: Kokice draga, odgovor se nalazi na tvom blogu
Ovo „svemu“ mislila sam samo na cigarete
probacu veceras sa loto brojevima
„euromillion“ veceras u 21h
@sara: Ma sve je okej! A ako pogodiš sve brojeve na „ojromilionu“, želim ti srećan put oko sveta
kad odlučim prestaću da pušim, dotle ne razmišljam o tome.
Pozdrav iz zadimljene sobe s ovu stranu Drine;)
@dollybel: Proveri da li si zamandalila vrata i prozore dobro pozatvarala
ni malo dima ne sme na svež vazduh 
Mislim da se odluke o PRESTANKU PUŠENJA, moraju doneti u trenu i u sebi. Znači, da ne postaneš „vreća govana“, ćutiš i ne pušiš. Nije lako, ali, volja je NAJBITNIJA!
Dok sam pušila, pravdala sam se tim da mi je cigareta i kafa nešto najlepše i jedino zadovoljstvo. Budalaština, naravno. Posle ostavljanja cigarete, ukapirala sam da se kafa podjednako predivno pije i dalje, da postoje i kolači i čokolade, koje mnogo veće zadovoljstvo od cigarete! No, džaba nas dvoje ovde TUPIMO, zamrzeće nas pušači!
@dudaelixir: Ma neka im, Dudo! Njihovo pravo, neka mrze ako im to pomaže
Inače, u potpunosti se slažem sa rečenim 
Lepi pozdravi nek’ oduvaju dim iz Novog Sada!