Nemam nameru da sada pišem o kojekakvim dobrim ili lošim jelima, jer svako od nas ima neke svoje ukuse, dobre ili loše navike, manje ili više tanke… možda malčice deblje novčanike i hranu kupuje ili bira jer može! O hrani su pisali najveći umovi koje istorija pamti; dakle, ne pada mi na pamet da prepričavam ono što se već zna, ili je protokom vremena nas smrtnika popadalo u zaborav.
Znam, to jest upamtio sam kako je uzimanje hrane počelo kod mog deteta. Isprva mamine sise, pa kojekakve kašice iz staklenih bočica; potom zalogajčić bananice, supica od šargarepe i, polagano kako beba prerasta u malo dete, na stolu, u tanjirčetu sve više i više ponajrazličitije hrane, što dete na nagovor majke i oca, katkad kroz suze a i malo smeha, poče da jede i da raste, pomalo i da se goji, jer su ga roditelji naučili da ima navike, utuvili u glavicu dečju šta je dobro a šta loše po opštem mišljenju civilizovanih ljudi. Odavno sam prestao da razmišljam o tome gde se dede ona beblja, dečja čistota, jer u prohujalim desetlećima toliko sam se iskvario da danas više ne verujem u to da je moj prvi zalogaj potekao iz majčinih grudi.
Stevo Valjić lepa noć u oktobru Subotica
vala baš, sad ide šrafciger uz tanjir
@dollybel:
ko kaže da poruka mora da bude u boci 
primjetih šrafciger i džabe ti boca
@dollybel: Dobra reklama za zubnu pastu je ona gde se uopšte ne vidi zubna pasta već samo kamion
Dakle 
Stevo, možda si ti jeo prvo iz flašice? Možda je bila u boji kao ona od piva ??
@malabreskva: Breskvice, moguće je da si u pravu