Hamzjakl

Jednostavno, nisam odoleo a da ne postavim ovu fotku!

Stevo Valjić jun Subotica

Eh, ponedeljak! Moram da se oprostim od tebe, ljubavi moja! U stvari, kompjuter, računar… jbg. svi neki muški, ovaj… htedoh reći muški rod… Nema veze, ali ću ipak da preimenujem ovu makinu u RAČUNARKA! Računarko moja, evo moram na par sati da te ostavim u tudjim rukama, mislim… jebiga moram! Moram, jer te nisam čuvao, ili se ti nisi čuvala i pustila u se napasnike što ih stručno zovu VIRUSi, pa konjevine trojanske…
I onda, jbg. mislim… još moram i da platim, ali obećavam ti svečano da od danas… ili… najkasnije sutra, pare za pivo ima da delim na dve strane; jedna polovina ide na tvoju šminku, jer želim da si lepa i zgodna računarka…

Naravno, nešto treba i na pivo ostaviti! Ali, računarko moja, ljubavi moja, samo da znaš koliko sam lud za tobom, bez obzira što još nisam sek’o vene! Volim te bre, ne mogu bez tebe, ih libe dih i aj lav ju, šetedoro & szeretlek i… jebiga ne znam kako ‘taljani kažu cmok cmok! Evo, stig’o majstor, ja mu verujem, verujem da i on tebi želi dobro… Draga moja, samo nekoliko sati i opet se vidimo, najkasnije uveče u jedanaest! U medjuvremenu, idem u Majo da se vidim sa prijateljima i poznanicima, idem na pet-šest piva. Draga moja, vidimo se oko ponoći!

Stevo Valjić skoro da je lep dan krajem juna Subotica

Posle sedam piva ispalo ovako kako vidite!

Stevo Valjić, jun Subotica

Evo, bio danas u kupovini! Dakle, pazario sam! Naravno da sam kupio i pive, nekoliko onijeh boca plastičnih od dvi litara, jer kako može čišćenje da otpočne a da se nema pive, bez obzira što su ovi naši u Afriki ispali u prvom krugu. Da sad lepo napišem šta sam zapisao na papirče sa kojim sam krenuo u trošnju novaca: Tri kile praška za pranje ovog i onog da se kasnije beli na onoj razvučenoj štrangi izmedju dve metalne cevi što drže terasu moju, mislim od stana bre! Pa nadalje sapuna tri komada i sapuna tečnog ruke da se peredu, tri oštre četke da se oriba pod i prljavi tabani, des’ deka kafe da se pijucka sa komšinicom i ogovaraju se ostale komšinice i bre komšije susedi; kupio još tečni deterdžent za pranje masnog posudja i escajga iz vremena davnih…

Gutljaj pive i pišem dalje što je zapisano: veliko pakovanje salveta da se ruke brišu i papira luksuznog da se zadnjica briše kad zagusti; kupio još neka sredstva koja što odstranjuju ine prljavštine, što zamirišu u kuhinji i kupatilu, gde sve ima da cakli samo da ima ko da to uradi, oriba i izglanca lavabo i vece šolju, o pločicama da ne govorim jer se podrazumeva, dok u kujni posudja neopranog ne sme biti ni u naznakama poput neoprane kašikice za mešanje kafe, bre! I onda ‘ajd’ malo uključim računar, ma kompjuter bre! Eh, šta da se radi kad u njem kilogram ipó kolačića i par nepar virusa, što opasnih što bezopasnih. Mislim, jbg. moram da zovem mog mladog prijatelja koji održava komp, a u tome što jes’ jes’ bolji je no espeessss! Tel’foniram a ono njegova majka, pa pitam: Gospodjo draga, najlepše vas pozdravljam i nadam se da vas zdravlje i lepota čuva i na krilima nosi, nego treba mi Oskar, sin vaš dragi. I onda kažem Oskaru da sam u radnji kupio sve što je potrebno za čišćenje i da ću programirati priče za nekoliko dana unapred na sve blogove koje radim, a on kaže u redu, neka bude ponedeljak. Ja kažem dobro, neka bude u ponedeljak! Dakle, ponedeljak čišćenje kompa, a kada će se stan spremati… pojma nemam… dok se ne nadje neko (neka?) ili da platim (kao i uvek) spremačicu… ne znam, ali dok pijuckam pivo od dvi litara u boci od plastike, možda se i dosetim ličnosti pogodne za ove stvari.

Stevo Valjić lepa noć u junu Subotica

Naravno, nije mi drago što su ovi naši junaci izgubili već u prvom krugu na Mundijalu i sada, premda sumnjam da priželjkuju, dolaze kući, ili se vraćaju svojim domovima diljem sveta, gde i plaćaju poreze na svoje zarade i, gle, nisu tajkuni. Najzad će prestati ona velika halabuka oko, kako se ispostavilo, ničega a ja ću lepo da se vratim psovanju tenisera, što je mnogo lakše nego deranje na jednu čitavu ekipu kao što je u Afriki bila ova naša izvikana, no samo su navijači znali zašto!
Ako opadne prodaja onog piva što gi navijači znaju zašto, verovatno će kriva biti ova nesrećna reprezentacija. Biće veoma loše ako su se naljutili i ovi što vode zemlju, državu našu bre, i uvedu ekstra porez za izdržavanje džabalebaroša i gradnju koridora i brzih pruga… Mislim, jebiga… zašto ste bre morali izgubiti, vi fudbaleri jedni! Sada ćete biti krivi za sve i svašta, a igrali ste samo za narod i… kad bi smo se zajebavali, bre!

No, svejedno! Rekoh, vraćam se teniserima. Ako neko bude čuo dernjavu iza mojih vrata ili prozora stana, treba da se zna da sam ja taj koji se dere: „Majku vama i majku njima, majku onom i majku ovom i majku svima!“ Mislim da je lepo da svako ima majku i da je to sasvim fer. I mislim da je fer da dragovoljno predjem na ispijanje belog vina jer u vinu je istina, pa ako popijem vino, istina će…

Stevo Valjić dan nakon kengurovanja Subotica

Ovi „klinci“ su stari skoro mesec dana!

Stevo Valjić gadno vreme u junu Subotica

…ikako li se zove ono godišnje doba koje nam stiže nakon proleća? Jbg. ništa od mog plandovanja na terasi, uz ‘ladno pivce, sunčanje u debelom hladu, slušanje svadja mojih suseda iznad mene… A hteo da pratim i leteće tanjire, jer sad je na sceni „letnja šema“ i valja iskoristiti zatišje za glupave teme, ali…

Sad, šta je tu je. Sedim u sobi i gledam napolje, a tamo pada kiša, duva vetar i… verujem i znam da je svuda tako, čak i u Južnoj Africi, gde ovi naši sa ostatkom sveta šutiraju loptu. Dakle, sedim i razmišljam. Razmišljam kako da zaradim dve hiljade evra a da se ne pomučim, kako to piše u onoj idiotskoj reklami koju svaki božji dan vidim na netu! Naravno, pogledao sam ovu fenomenalnu ponudu, ali ne bih da sada ulazim u detalje, jer u pitanju je djoka za budale. Znam jedan lakši način a da se zaradi mnogo više love. Bingo, loto i greb-greb. Na kraju krajeva i ove igre na „sreću“ su velika djoka, koja zabavlja vlasti!
Stevo V. kišna Subotica u junu

Novi snimci…

Stevo Valjić, jun Subotica

Koji klinac ne voli kampovanje! Sa ćaletom, recimo u šumarku pored jezera, na moru, ili u nekoj stvarno velikoj šumi, daleko od grada; svež vazduh, veče pod zvezdama (ako se vide od krošnji drveća), pucketa vatrica, peče se slanina… Ma idji bre, mislim… i za one starije ljude dušu dalo, pa još da se ima i hladnog piva…
Daleko sam od neke starosti u godinama, ipak se ne sećam kada sam poslednji put kampovao. Medjutim, izgleda da sam se sada probudio usred čudne šume, ili… možda sanjam, možda ležim u svom krevetu i sanjam. U mraku, medju drvećem, kao da nazirem nekakva vrata. Onda se iznenada otvore vrata na šumi i pojavi se svetlo, čudno svetlo koje se poigrava u vazduhu. Hvata me nepoznati strah od tog svetla. Ovih dana gledao sam na teveu neku emisiju o čudnim svetlima koja zarobljavaju ljude. Jbt! Vanzemaljci! Marsovci! Ako me otmu i ponesu u njihov brod i počnu eksperimente na meni, usade pod kožu implante, možda ću morati voditi ljubav sa vanzemaljkom…

Svetlo se približava a mene obliva znoj; nekoliko kapi se skotrlja niz moje lice na ionako vlažan jastuk. I onda se iz svetla pomalja ruka, ma ručerda bre i već me drma po ramenu. Ima da napunim gaće, toliko me strah. Do mene dopire glas iz daljine:
„Diž’ se burazeru!“
Ruka me i dalje drma.
„Ajde bre, pola četiri je, nećemo stići na vreme.“
I onda ugledam lice mog mladjeg brata.
„Jebote bre! Baš si me prepao. I šta će ti ova lampa? Zašto nisi upalio svetlo?“
„Izgleda izbio osigurač. Ajde, diž’ se! Idemo na pecanje .Ribe grizu u rano jutro!“

Stevo Valjić auuuu bre što je vruće u junu Subotica

Daleko mi bilo da sam ženskar, da ludujem za lepim dugačkim nogama (premda se rado okrećem kada se nadju predamnom, iza mene zapravo), naročito kada te dugačke noge vidim u farmericama. Kratke suknje na butinama znaju doliti koju kap ulja na ljutu rakiju, i onda gori na sve strane. Sad… rek’o ja da ću malo o vanzemaljcima, tanjirima što lete u visini nosina naših… Eh, da! Tako sam mislio sve do ovog trenutka kada je lepa, prelepa kasirka koja naplaćuje komunalije, došla na vrata mog skromnog doma i zatražila da platim ono što ima da se plati, i ono što dugujem jer nisam ne samo platio na vreme, no uopšte nisam platio! Ma, mislim… idji bre! Ja nisam platio! A ona kaže: „Nisam!“

Da skratim! Nisam! Pa šta onda! Nisam, ali… ću! Ću, ću, ću! Ko će? Ja ću, bre! Makar dao poslednje pare koje su za pivo predvidjene! Zašto? Zato, jer ima da se plati ono što ima da se plati! Nije nam poznato! Kome nije poznato taj uživa. Eh, pred očima vidim nju, baš je zgodna; kao da nema više od dvadeset i… recimo koju godinu, premda ima dva vel’ka sina… Eh… jebiga, gde sam ja bio u ono vreme kada su ovi danas kršni momci bili tamo negde… Eh, da! Računi ima da se plate, da se plaćaju i da se naplate.

Stevo Valjić jun Subotica