Hamzjakl

Evo, već nekoliko dana kako buraz i ja kao rušimo zid. Zapravo, reč je o jednom oronulom, starom zidu koji razdvaja njihovo od dvorišta susedovog. Dobio buraz od zeta svog neke blokove (muda nam otpadoše dok smo tovarili na kamiončinu, i još niže dok smo ih skidali), čini mi se da smo izmerili trinaest kubnih meteri, najmanje! Jbg. ima da izgradi i zid i garažu i kućice za psa i mačke. Dakle, mi kao rušimo, ali prvo se naspavamo, pa popijemo kafu kod mene i onda kaže buraz da odemo kod „Bandike“ na pivo, jer rano je za pos’o.

Sednemo na bicigle, odbiciglujemo kod „Bandike“, a tamo gostiju tušta i tma, a svi nas poznaju, mi sve njih poznajemo. Teče priča, ode jedno pivo, odu dve pive, pa odu tri i tako dalje piva, ‘ladnega da nam ne bude toplo. I onda… koliko je sati? Četiri, pola pet popodne. E sad, jebiga! Kasno je da se otpočne sa rušenjem. Popijemo još jednu turu, pa ajmo kući da bi se usput dogovorili za sutrašnju šljaku. I tako dodje sutra, a mi ne volemo rano ustajat, pa kafa kod mene i… ajmo na pivo kod „Bandike“! A ono… koliko je bre sati? Nije valjda da je već pola pet a mi ni ručali nismo! Daj bre vamo još po pivo, sutra ima da radimo i da srušimo zid. Petak. Kome se bre danas radi, a sutra je subota, da skoknemo malo na Palić, pivo pored jezera da popijemo. Nedelja je dan za Buvljak, malo da se razgleda, kasnije da se spere prašina sa dva-tri piva, i tako…
Mislim, jedva čekamo ponedeljak! Ma, bre… ima da srušimo zid!

Stevo Valjić maj Subotica

Random Posts

• BALJEZGARIM
• RIŽA
• UGLAVNOM NIŠTA NOVO
• KURZE