Hamzjakl

Zove me juče buraz da idemo u grad. Njegov auto je u kvaru i, iako pada kiša, idemo peške. Pitam ga šta će u gradu, kaže da podigne neki novac od osiguranja. Ok! Krenemo mi, usput kažem: častim taksi da ne bi pokisnuli. Očas smo u gradu, kod Jadrana (bivši bioskop, sada se tamo daju predstave Narodnog pozorišta, dok se njihova zgrada ne izgradi). Na stotinak metara je DDOR, gde se buraz osigurao, ali i banka gde ima račun na koji su legli novci od osiguranja. Udjemo, buraz traži pare, službenica kaže da nema nikakvih para na računu. Kako nema, buraz joj daje papirče sa obaveštenjem da su pare uplaćene; službenica kaže da su (kurve) iz DDOR-a pogrešno upisali šifru banke! Namerno? Ma jok! Slučajno! Penjemo se na sprat gde se nalaze kancelarije DDOR-a. Službenica telefonira u centralu koja se nalazi u glavnom gradu pokrajine. Ispraviće se greška, kaže ona. Kada? Za par dana.

Mamu im onu prevarantsku! Ali, jednostavno čovek je nemoćan. Buraz već tri nedelje čeka novac od osiguranja, iako u ugovoru stoji – Dve nedelje! Pismo sa obaveštenjem je dobio u subotu! He, he, majku im onu prevarantsku i osiguravajuću. Idemo u „Majo“ na piće. Kaže mi Rade (vlasnik kafane) da je u toku festival dečjih pozorišta, medjunarodni i da sam trebao napraviti gomilu maski, sada bih imao i gomilu para, jer bih sve rasprodao. Hebnem li ga, ili sam zaboravio ili sam lenj… ili je kombinacija navedenih izgovora. „Daj nam dva lista (Gorki list, pelinkovac!) Drmnuli naiskap, pa fotkao deo kafane koji asocira na festival. Onda smo krenuli, po kiši, svaki svojim putem.

Stevo Valjić kišni maj Subotica

Random Posts

• KAMENČORBA
• CVANCIG MARKA
• DODO POSLEDNJI DAN
• KOLBAS