Hamzjakl

Primetio sam da u poslednje vreme opada poseta ovom mom ‘amzjaklu! Sad šta je tu je; ne mogu da kažem kako mi je drago, ali nije mi ni preterano krivo. Zapravo, da budem iskren, u početku me je ova stvar čudila i malkice dirnula u negativnom smislu. No… kao što rekoh: šta je tu je, postoje situacije kada se čovek oseća nemoćnim. Dakle, svejedno! Ima još jedna stvarčica na ‘amzjaklu, a to je „čitanost“ pojedinih tekstova. Stvarno mi se ne svidja izraz POST! Ova reč me podseća na pismo, poštara, poštare… a njih ne volem. Ergo, tekst!

Budilnik Snova, tekst koji je postavljen 28 07 2009 godine, ubedljivo vodi u „pretraživaču“. Svaki dan se neko javi preko PRETRAŽIVAČA i traži „snove“ izmeta! Dakle, govno je na dnevnom redu. Analizirajući ove pretrage nailazio sam na najrazličitije „potražnje“: Sanjanje Govana, Sanjati Govna… i još bezbroj sinonima za onu stvar koju činimo svaki dan u klozetu, na veceu, toaletu i brišemo zadnjice toalet papirom, vece papirom… sve najnormalnije; fiziološke potrebe imaju preduslov da se dobro pojede i popije, potom da se prilegne, zaspi i da se sanja. Šta se sanja… verovatno svašta, ali SANJATI GOVNA… po svemu sudeći ima prioritet, jer sanjati izmet, misleći pri tome da to donosi sreću, predstavlja vrednost ekvivalentnu ćupu zlata podno duge. Ali, bože moj, svi mi težimo ka sreći, premda je ona često toliko imaginarna da nam na koncu preostaje samo da je sanjamo!

Stevo Valjić treća nedelja u aprilu Subotica

Poslednjih nedelja, ili recimo mesec dana, stvarno sam sebi natovario posla i posla; naravski, nije to posao kao u nekoj fabrici gde se dirinči pola dana, ili dosadno radno vreme u kancelariji, možda nekakvo besposličarenje tamo gde se prima mesečna plata… Dakle, nije ništa slično, premda ono što sam radio u proteklih nekoliko nedelja, pomaže da preživim neko vreme a da ne moram razmišljati o sutrašnjem hlebu i mesu na kuhinjskome stolu, zapravo u tanjiru koji mi stoji pod nosom.

Ako sada kažem čime sam se bavio da bih zaradio neku lovu, mislim… ne može, ne može da se kaže, da se otkrije, jer će onda svako ko pročita hteti da se bavi onim što sam ja radio u ovih nekoliko nedelja koje su ostale iza mojih ledja. Jasno, nisam sebi dopustio da zapostavim blog (vidim da neki jesu), ni ovaj ni onaj gradski, iako su ovog potonjeg dobro prodrmali, tako da se na njegovom dovodjenju u red i sada radi. Ako još dodam da je moj računar uključen, bolje rečeno na njemu radim tri do četiri sata, ostatak vremena ide muzika ili pred monitorom sedi moja draga šćera, onda i nije neko vreme, i smatram da je daleko od zaludjivanja sa kompjuterom, a mnogi se pozivaju na tu tzv. bolest, zavisnost od kompjutera. Ako sam uspeo bez ikakvih problema da ostavim duvan, a znao sam popušiti četiri do pet kutija pljuge na dan i noć, onda na ovome svetu ne postoji aparat koji može baciti na me bilo kakvu mrežu! Ono što sebi dozvoljavam je povremeno talasanje, ali to je već neka druga priča.

Stevo Valjić skoro pa treća nedelja u aprilu, ali nije, Subotica

Dakle, ovako narode: Ako niste znali, ću da vam kažem! Pored Palića, čim se ribe vrate u čistu vodu, koja je obećana, ima da se počne sa gradnjom velikog medjunarodnog aerodroma! Bre, nije to kašalj za mačke, niti mačji kašalj! Naravno, ako se ima aerodrom, ima da ima i aviona i pilota aviona koji voze avion, bre! Ima da će biti potrebno puno osoblja kao recimo, direktor aerodroma, pa pomoćnik direktora aerodroma i još gomila seronja sa zvučnim titulama.

Medjutim, bre! Pored nabrojanih direktora će da bude potrebe i za pomoćnim osobljem kao što je portir na glavnom ulazu i noćni portir na sporednom ulazu, i tako dalje. Ono na šta bih ja da skrenem pažnju, jeste da će trebati u onom tornju da radi i nekoliko otpravnika aviona, ovaj… u stvari, Kontrolora letenja, koji umeju dobro da zaradjuju, ili se može reći da su dobro plaćeni. Jebiga, to što oni moraju državi da plate porez na dohodak, ja ne mogu da utičem, niti sam kriv za tako nešto. U svakom slučaju, neka se spreme Kontrolori letenja, jer javim oma čim se ukaže potreba za njima na novom aerodromu, odakle avioni ima da lete na sve strane. E sad, hebnem li ga, za sada se još ne zna tačno kada će sveža i čista voda da stigne u jezero, no, ja kao autohtoni i rodjeni Subotičanin, ima da javim sve promene i sve vesti o neverovatnim mogućnostima za zapošljavanje iza kojih, naravski, stoji partija. Koja? Ma zini da ti kažem!

Stevo Valjić druga nedelja u aprilu Subotica

Gornji naslov u prevodu… pojma nemam šta znači, ali mislim da je nešto kao medjuprostor gde plivaju gluposti. Eto, najzad praznici za nama, prošlo je doba teške hrane i tako ja juče skuvao pasulj čorbu, najeo se, naspavao se i sreća moja što nisam krenuo za Budvu da vrištim sa ostalima na Žoliku. Ostadoh kući da ispravim neke greške iz prošlosti. Na prvom mestu je bilo spavanje i odmah sam legao da džonjam, jer u proteklih mesec dana radio sam kao lud: prekopao baštu i posadio krompir i kukuruz, dobro zalivao hladnom vodom i sada čekam da tu i tamo nikne plod moje višednevne muke; kasnije malo čitao stare knjige, od Hemingveja do Gabrijela M. Garsije. Pogledao i neke filmove, pa smišljao teme za nove tekstove, razgovarao preko Skajpa sa prijateljima kojima se ne dolazi kući, jer tamo gde jesu osećaju se dobro.

Onda sam malo odspavao i potom bacio pogled na baštu, popio ‘ladno pivo i, za svaki slučaj, skuvao čaj jer se nikad ne zna; ispekao dve debele krmenadle što sam ih pojeo sa pola kilograma salate; kada sam se probudio, seo na terasu, stavio noge na sto i posmatrao kako na istoku, iza krovova kuća, izranja sunce. Susedi su se spremali na posao a ja na ponovno spavanje. Baš sam zaspao i počeo da sanjam a ono neko me budi. Otvorim oči i vidim samoga sebe kako drmusam sebe. Jebiga, mora da sanjam. Okrenuo sam se na drugu stranu i zaspao u snu i počeo da sanjam kako sam legao na krevet, zaspao i počeo da sanjam kako idem na spavanje i… hebem li ga ako sve ovo o čemu pišem ne sanjam dok spavam i sanjam da sam zaspao.

Stevo Valjić druga nedelja u aprilu Subotica

Ona fotka od juče… mislim, ono što je bilo na fotki sada je skuvano, zapravo skuvano je podosta više od onoga što se dalo videti na toj slici, i mogu da kažem da je podosta toga već pojedeno. E sad, će da se jede i sutra, i prekosutra ista ili slična hrana.

Mi, iz ovih krajeva, u ponedeljak idemo u polivanje lepšeg pola, parfemom ili onako gospodski sa kofama punim vode! He, he… lepi običaji! Nakon polivanja ima da se dele šarena jaja i naravno sledi krkanluk gore navedene hrane. Mislim… sve nekako se čeka utorak, povratak na staru dobru piletinu, pohovane šnicle, ljuti paprikaš sa „nokedlama“, pasulj čorbu sa rebarca suva, „mákos-tésztu” i možda u večernjim satima ‘leba sa mašću iz svinjokolja od pre mesec-dva… Eh, mislim… život je baš lep!

Stevo Valjić prva nedelja u aprilu Subotica

Prošli neki srećni dani, čini mi se da pristižu neki srećni dani. Uskrs je na pragu i premda nisam bogoljubiv, a ne sećam se ni dana kada sam poslednji put bio u crkvi, ipak volim praznike, bili oni državni ili verski, meni je skoro svejedno. Kada su praznici i klopa na stolu valja da bude praznična.

Mislim da je tematika na gornjoj fotografiji veoma aktuelna i istovremeno primamljiva; rekoh da nisam bogomoljac, ali volim da pojedem onu klopu koja se sprema za praznike! Dakle, ne pridržavam se svih običaja, no sećam se da je naša pokojna keva, bez obzira na ćaletova negodovanja, a i on siromah više nije medju živima i neka počivaju oboje u miru, ono što se vidi na fotki, skuvala već u petak (Veliki petak) rano popodne. Post? Da završim sa jednom ćaletovom uzrečicom koja je i meni postala omiljena: Neka posti onaj koji nema! Nemam ni ja, baš zbog toga i ne postim!

Stevo Valjić prva nedelja aprila Subotica

Kako i ne bi kada sam na lutriji dobio gomilu para, izrasli mi novi zubi, kosa postala bujna i vratila se boja u nju, najlepše žene se motaju oko mene, juče kasno popodne završio roman u nastavcima zbog kojeg se potukli najcenjeniji izdavači, apetit moj je na nivou dvadesetogodišnjaka: u ponoć pojedem brdo slanine sa po kile ‘leba i crnim lukom veličine pesnice Kasijusa Kleja, a posle spavam ko desetomesečna beba nakon celodnevne dernjave…

Iznenada, mal’ne preko noći, prestala kostobolja, išijas i utrnulost nožnih prstiju; evo, juče prestao i sneg da pada, Elektrodistribucija vratila višak para što sam ih greškom uplatio, sa telefonskim linijama i internetom nemam nikakvih problema, provajder radi k’o nikad do sada, i pomalo me već ‘vata dosada, jer sve ide kao podmazano; pre deset minuta dobio sam mejl sa molbom da postanem počasni gradjanin grada, taksisti se utrkuju koji od njih će što besplatnije da me vozi, i… keve mi, mogao bih dva dana pričati o ovoj lepoti samo da danas nije prvi april!

Stevo Valjić prvi dan u aprilu Subotica