Mala zakuska od nekih mojih radova od pre sedam-osam godina. Sledećeg meseca pustiću kliponju sa poslednje izložbe, koja je potpisana mojim pravim imenom i prezimenom. No, o tom potom. Lepi pozdravi!
Stevo Valjić prva nedelja u martu Subotica
Danas sam hteo nešto drugo, ‘teo da postavim Clip, ali me mrzi da naučim kako se to radi, tako da ove stvari prepuštam šćeri mojoj, koja je danas trebala svratiti do ćaleta, ali izgleda da je sinoć kasno legla, a ja kao nemam srca da je probudim. I onda dobijem SMS od nje: „Ćale, danas ne mogu, jer je keva naprasno izmislila da idemo na kvantašku pijacu!“ Ja joj odgovorim da je sve u redu, vidimo se sutra. Dakle, ništa od „Klipova“ (kuruz meni, he, he!), inače snimio sam neke moje radove (maske) koje sam radio za pojedine kafiće, čak ima jedna „Snuker“ (bilijar) sala; u dva popodne ima da se vidim sa potencijalnim kupcem (jebiga, nije loše ako tu i tamo kapne, al’ nikako bre da pocuri ta lova, he, he!). Ako ništa drugo, makar da popijem pivo-dva-tri, vidim se sa nekim poznanicima; inače idem u „Majo“ bife, moja omiljena „krčma“, gde ću za jedno mesec-dva-tri napraviti omanju izložbu; mislim da će biti i dobra svirka i dobro druženje. Ma, vama iz Sabatkienzisa javim čim me napusti „lenjivoća“! Ostatku sveta plaćam prevoz do Subotice novoizgradjenom metro-linijom (podzemna, bre!)!!!
Apropo, BLOG. Napisah pre neki dan nešto o blogu i blogerima, ali sam odustao od postavljanja; još ću nekoga da uvredim, a nije mi do toga. Dakle, blog koji se otvorio, bio u funkciji mesec dana i onda je ugašen. Zašto? Ne znam! Ne znam ni zašto je pokrenut. No, koliko se sada sećam tih tekstova (ne želim da imenujem blog), naročito poslednjeg posta u kojem se autor tekstova, iznenada oprašta; nakon nekoliko dana blog je izbrisan, poništen. Sad… čovek da pomisli kako je autor spomenutog bloga izvršio (izvršila) samoubistvo. Ne znam, nije mi jasno! I „Drvena“ je rekla da se blogovi ne poništavaju. Dakle, ne dirajte blogove!
Stevo Valjić prva nedelja marta Subotica
Ajde, još pamtim kako se „hvata“ E-mol, ili D-dur, o lepom A-molu da ne gavarim! Onako paruski! A-7! To ti je onaj hvat kada kažiprstom stisneš u tom i tom polju četiri donje žice (dakle od dole pa nagore, bre) i bilo kojim prstom donju, najdonju, iliti prvu i najtanju žicu! E, to ti je neka vrsta septime! Do Re Mi Fa So La Si Do! C D E F G A H ! Trala la! Bre! Muzika! Pre jedno dvesta i pedeset godina, kada sam prvi put video da se bubnjevi sviraju iz nota… ma idji bre, napunio sam gaće i reko – nema šanse da se one silne timpane i ostale udaraljke sviraju iz nota! Ma jok, bre! Zvižduk (žvidačenje) u sedam il’ osam se notira, nekmoli lupanje u bubnjeve! Bre! Da se zna! I ima da se zna!
Sad… znam jednog tipa koji svira frulu ko što u reci voda teče. On sam kaže da je daleko od onog što ponajbolje u frulu svira, a svi mi znamo da Dugić svira najbolje. Znam i neke iz Subotice koji sviraju gudačke instrumente, a znam i jednu lepu ženu, plavušu, koja u flautu duva. I svi oni sviraju da mi medj oblacima duša lebdi. Priznajem da tamburaše ne poznajem, al’ mi šćera skakuće u jednom KUD-u, mislim da je kolo Bunjevačko, i čini mi se da cura i peva (naravski kad je ćale svojevremeno se muzikom bavio); šta ono ne pada podalje od stabla? Ona može s tamburašima da me poveže. Dakle, znam ove i znam one, i znam pojedince koji su dobri svirači. Znam… ali i ne znam! Možda je lako da ih spojim da odsviraju dve do tri stvari, iako su tvrde al’ talentovane glave u pitanju; no… da sam bolje naučio note… (aranžmane imam u glavi) ih, bre! Naterao bi ove muzičare da odsviraju neke stvari od Stounsa ili Dip Parpla. Istina, prič’o ja sa ovima što se bave ozbiljnom muzikom, a oni: „Ma ajde bre, nije to za nas…“ Ali gospodo draga, ja udaram gde ste najslabiji; možda uspem, možda ne…
Pa… ne može čovek baš sve da izgura, premda se dobro sećam kako sam „pratio“ nekolicinu popularnih pevača. Nedavno u Subotici bio Leo Martin, no ja bio sprečen da budem prisutan i da ga gledam. Pa… svejedno. Njega sam pratio na bas gitari i bio prateći vokal na Lastovu, čini mi se 1975 godine. Ih, naravno da se ja sećam tog dogadjaja, dok on… teško da se seća nekoga iz gomile od nekoliko hiljada muzičara koji su ga pratili… U današnje vreme dešava se da stanari iznad mog stana zapodenu svadju. To znam iz glasa mlade žene: Kad je ljuta „udara“ septimu!
Stevo Valjić prva nedelja u martu Subotiva
