Hamzjakl

Čini mi se da smo celu ovu zimu, koja još nije prošla, sa burazom proveli u raspravi kako ćemo putovati u Švaboviju! Sledeće godine naša sestra puni šest desetleća, šezdeset godina, šest banki i… nije štos i dalje da joj spominjem godine, ipak se radi o ženi. Putovaćemo mi i ranije u EU, ali sledeća godina jeste jubilarna godina i, premda nam return avionske karte plaćaju oni, sestra i šogi, mi bi da pičimo motorom. Buraz ima jedan old tajmer MZ etc 250 (valjda dobro napisah) i bilo bi sjajno da na put krenemo sa dva točka pod dupetom.

Druga varijanta je da do tamo idemo avionom a nazad se vraćamo kolima, tj. da tamo kupimo neki njihov „krš“ za dve-tri ‘iljade evra i vratimo se na Balkan ko prava gospoda! Jebiga, na našu žalost jeste tako da je njihov krš ovde kod nas naša limuzina. E sad, zimi polako se kraj približava, a mi se još nismo odlučili. Naravski, ima još vremena, ali kako kod nas boljitka života još nema, možda unovčimo avionske karte i krenemo put nemačke na biciglama. Samo… nešto se pribojavamo da nam jajcovi, kada stignemo na cilj, ne izgledaju poput onih na gornjoj fotki!

Stevo Valjić još malo od druge nedelje u martu Subotica

Čini mi se da postoji banka koja se baš ovako naziva, bez onog „S“ na kraju. No, svejedno, nema veze. Sedimo danas u tamo neko vreme… okolo ručka, u jednom kafiću gde burazer i ja svraćamo u lepe sunčane dane. I danas kad smo krenuli bilo je sunčano, elem… taman stignemo a sunce se ugasi iza oblaka. U redu, sednemo i naručimo po pivo i pričamo sa vlasnikomn kafića koji nam je, inače, dobar prijatelj.

Nakon desetak minuta udje tip, sedne spram nas i naruči duplu rakiju. Ovaj mu iznese i nastavi priču. Ovo, ono… itd. itd. Tip traži još jednu duplu, a mi još po pivo. Nakon pet minuta tip kaže: „Da presečem, daj mi jedno pivo!“ Ovaj mu iznese, sede pored nas, a onaj… „Daj mi duplu rakiju!“ Ergo, ne bih da dužim, tip ponovio četiri puta istu priču! Popio četiri piva i osam duplih rakija. Lepo platio, još lepše ustao od stola i… ni levo, ni desno, već pravolinijski izašao iz kafića, seo na biciglu i nestao iz našeg vidokruga. Mi oćutali trenutak-dva i naručili još jednu turu piva!

Stevo Valjić pred kraj druge nedelje u martu Subotica

Čini mi se da se već dvesta pedeset godina pripremam napisati roman o mojoj porodici. Zapravo, porodici kojoj sam pripadao a i sad sam član porodice koja se za ovih mojih pedeset i kusur godina veoma, veoma smanjila po brojnosti. Zna se da ne volim dugačke tekstove, postove, jer ne verujem da ih se čita, napokon ni ja ne pročitam dugačak tekst. Dakle, dok piješ jutarnju kafu pročitaš.

Sakupio sam nešto malo materijala, ali ja nisam onaj koji ume da piše iz „materijala“. Onaj moj pokojni učitelj i dobar drugar (Moj Drug Pera), jednom mi je pokazao materijal koji je sakupio za pisanje porodičnog romana! U sobi je imao dva velika dvokrilna ormara. Otvorio je oba, raširio vrata i tamo od gore pa nadole zalepljeni listovi A-4, vise na vratima. Reče mi onda da je sredio sve po spisku i sada treba samo da sedne i piše. Nažalost, nije stigao da napiše roman o svojoj porodici. Nek’ počiva u miru. Dakle, materijal! Teško bre, teško! S kevine strane nije bilo puno rodjaka, ali sa ćaletove… Njegova majka je imala tri sestre i tri brata; njegov otac… mislim da ih je bilo trinaestoro, što braće, što sestara. Eh, bilo je tu još gomile rodjaka, prvo koleno, drugo koleno, preko kolena… U vreme nekih verskih praznika oko stolova nas bilo dvesta… da budem skroman. Kuvalo se tamo, jelo se, igralo i sviralo, psovalo na nekoliko jezika. Mislim… teška rabota za mene da se odlučim samo za tvrde okvire naše istorije, nekmoli da spremim pre pisanja ozbiljan istorijat istorije moje porodice!

Stevo Valjić druga i snežna nedelja u martu Subotica

…će ovaj kratki tekst, tj. naslov da se pojavi na Novom Blogovniku, a to je dobro, jer postoji realna mogućnost da tvoji, moji, naši tekstovi dopru do više ljudi no što ih je do sada čitalo, posećivalo i tako dalje, i tako dalje. Naravno, odavno sam odbacio veslo za sisanje, takodje me napustila naiva, što ne znači da ne verujem u mogućnost novih čitalaca/posetilaca prema blogovima na Novom Blogovniku!

Ujutru, kada skuvam kafu i čaj, uključim mašinu, preletim „novine“, pogledam da li ima komentara, pa kliknem na Blogovnik, pogledam šta ima novo, onda prelazim na moj blogovnik i redom kliknem na blogove koje redovno pratim. Verujem da su se blogeri već podelili medju sobom, dakle ono što mi ni do sada nije bilo interesantno neće biti ni nadalje interesantno, što se odnosi i na moj blog (moje blogove). Čisto sumnjam da ću zainteresovati druge blogere i ne treba biti previše mudar, jer se radi o sličnim ljudima, dakle ima nas svakakvih, kao što ima svakakvih blogova, a ja ih delim u tri kategorije: Dobre, Dobre i Dobre blogove, ergo svako svoj blog smatra dobrim a dobri su i oni blogovi koje prati. To je to! Naravno, dobro nam dodje neki novi agregator blogova; u stvari, hteo sam reći da u dvadeset ili pedeset novih blogova koje nisam pratio, veoma je moguće da ću naići na jednu ili dve interesantne „blogčine“, sajta ako to nekome bolje zvuči, na koje ću makar dva puta nedeljno da kliknem, a to je lep rezultat!

Stevo Valjić druga nedelja u martu Subotica

Šta radi Malabreskva? Onog nekog dana usred nedelje. Recimo da je sreda, slobodan dan, dakle nema šljake, no ima izležavanja; do devet u krevetu. Kasnije kuva sebi kafu ili čaj. Nisam siguran, jer ne znam tačno koje je njeno jutarnje omiljeno piće. Svejedno, kuva dakle ili kafu ili čaj. Pre toga se umila, stavila neku „masku“ na lice, stala pred ormar… Još stoji, napolju je hladno i treba odabrati nešto toplo, ženstveno… Šta je izabrala? Pojma nemam, ja sam muškarac i ne razumem se previše u ove stvari.

Juče je bila plata. Malabreskva ide u šoping. Šta će sebi da kupi… ne znam, jer ja sam muškarac i uglavnom, iako nemam ništa protiv kupovanja raznih stvarčica, u ove stvari se veoma slabo razumem. Malabreskva se nakupovala raznih stvarčica. Ruke su joj pune kesa i paketića. Uz malo muke mahne taksisti. Premda retko koristi ovaj prevoz, danas je šansa koju neće propustiti. Malabreskva je stigla kući. Kuva sebi čaj ili kafu, ali već se zna da ja ne znam šta zapravo kuva. Fotelje su pune kupljenih, sada već raspakovanih stvari. Da li je trebala da kupi duks koji isprobava prislanjajući ga na grudi? Možda ne ovu već neku drugu boju? Svejedno. U medjuvremenu popila je čaj ili kafu. Uveče će da se sretne sa drugaricom i popiće po piće, razgovarati, malo se zezati, i tako…

Kasno uveče, Malabreskva će se spremiti na spavanje, jer sutra se šljaka, iako raditi u novinama i nije neko lopatanje, ali što se mora, mora se! Da, ima lepih i manje lepih dana. No, kao što već rekoh, ja sam muškarac i nisam baš siguran šta žene rade u onim drugim danima, kada juče nije bila plata i zbog toga se i šoping odlaže, a mora se raditi, jer inače otpisuje se ovo gore opisano.

Stevo Valjić druga nedelja u martu Subotica

DISZNÓTOR

Ne volem da u 24 sata nabacim dva posta! Ali… em je 8. Mart, em je napolju ‘ladno, em bio svinjokolj u subotu, iako je danas već ponedeljak. Ajde malo da uživamo u ovih nekoliko kilograma mesa!

Stevo Valjić druga nedelja u martu Subotica

Prvo, čestitke svim ženama: curicama i curama, mladim ženama i svim ženama koje su ostale mlade; ženama u srednjim godinama i malo vremešnijim ženama, majkama i bakama, sestrama i poznanicama, ljubavnicama…

Dakle, dan žena! Dan kada muškarci kupuju cveće, kupuju poklone… U ovom kratkom postu, i pri kraju pisanja da kažem kako ja ne pripadam onima koji danas kupuju cveće. Dok sam bio u braku, moja sada već bivša supruga dobijala je buket najmanje jednom nedeljno. Ono što danas, drage žene, želim da poklonim, nalazi se na fotografiji.

Stevo Valjić druga nedelja u martu Subotica

Severna Bačka, sever Vojvodine, sever Srbije, uz samu granicu sa EU! Dakle, Subotica! Danas jedemo (žderemo?) kutlačom, zapravo tako se kaže na jednom drugom jeziku, a u prevodu znači Jedemo Kutlačom, jer je „disnotor“! Disnotor u prevodu… zaklali bre svinju, u stvari, burazer je izdvojio nešto para, da ima šta u usta da se stavi! Evo, ja prespavao, ali bitne stvari kao što su kobasice i ostala mesarija ili mesište, kako kome je volja, budno pratim.

E sad, ako pre ili kasnije „udjemo“ u taj EU, recimo 2025 godine (ja se kladio pre nekoliko godina da će biti dvadeset i pete godine ovog dvadeset i prvog veka), mislim da će svinjokolj da se zabrani, kao i pečenje domaće rakije u dvorištu, u privatnom aranžmanu. Ergo, nemere više da jedemo kutlačama, jebiga! Pravila! Propisi! Etaloni! Za nas sa ovih prostora PRAMERA, i moraćemo da ih se pridržavamo, inače pljuštaće kazne. No, nadam se da će tu i tamo, u nekoj skrivenoj pecari, još dugo da se peče ona ljuta, domaća a dobra rakija!

Stevo Valjić prva nedelja a sunčana subota u martu Subotica

Nekako u poslednje vreme, poslednjih dana, ja krenuo sa fotkama moje klinke. Rekoh joj – nema frke, niko te neće prepoznati. A i ne treba da brine, jer ne nameravam da pravim izložbu njenih fotografija. Jednostavno sam naišao na ove fotke koje smo skenirali još prošle godine. No, preturajući po fotografijama (što mlade mamice danas ne moraju), a imam ih mali milion, sve po nekim albumčićima i kutijama gde samo skupljaju prašinu, planiram da ih sve skeniram i biće u računaru pa ih mogu za čas pregledati i uzeti onu koja mi je potrebna. Ali… nema većeg uživanja kada naidješ na neku fotkicu, vrtiš je medj prstima i kadikad ti kane suzica, i stid te je pred samim sobom… A ono vremena proletela, odletela…

Sva sreća i imam je i snimljenu kamerom, imala je godinu dana, danas dvadeset i jednu. Jbg. ne da sam toliko godina stariji, već pojma nemam šta sam radio svih ovih godina! Valjda sam i ja odrastao zajedno sa ostalom dečicom, doživljavao lepe ili manje lepe trenutke; planirao stvari za koje sam znao da se neće ostvariti. Bio sam sanjar, sanjar sam i sada i biću uvek sanjar, jer da nema snova ne bi bilo ni nas. S vremena na vreme, snove pretvaram u stvarnost, na papiru naravno, tj. na monitoru, u računaru, i bez obzira o kakvoj se temi radilo to jesu lepi snovi. Već rekoh u nekoliko navrata da želim najmanje još sto godina da sanjarim; dakle, još toliko ću uživati u lepoti odrastanja.

Stevo Valjić prva nedelja u mesecu martu Subotica

Dakle, juče bila šćera, postavila Clip, fino večerala, nadimila sobu gde radim, ja provetrio, pa ponovo zagrejao; nemoj da mi se (veliko) dete prehladi, jer pregledao polovinu snimljenih „klipovnjača“ i bogami video da videa ima pun kufer od veštačke kože krokodilske, ako se ona prehladi nema ko da mi postavlja clipove! Ponovo dakle: Sve bi trebalo da je u redu. Ja izabrao koja će muzika da bude u pozadini – Rondo Veneziano, ja ovo na jednom drugom jeziku zovem: „Ronda Velencei“ (najbliži prevod – Venecijanska gadura, ili gad, svejedno), kaže šćera u redu ćale, frke nema, i ja kažem: Ej, idem u samouslugu, ti postavi na ‘amzjakl! U redu ćale, frke nema.

Odem ja u radnju veliku i odmah kad udjem, kasirka kaže: Komšija, imamo jeftine piliće, smrznute! A ja rekoh, Lepotice draga, burazer kupio prase od stodvajest kila, u subotu ima kutlačom da jedem. Dao mu malo para da mi izdvoji nešto mesa, e sad, gosudična draga, kod mene u onom delu ‘ladnjaka gde zamrzivač jeste, stane tri pileta od po dva kilograma, a kupim li samo jedno pile od dve hiljade… i kusur grama, gde ću da smestim svinjetinu finu! No, kupim ja neke sitnice, žvake i čokoladice kao honorar klinki i, jašta, naravno, podrazumeva se, apsolutno normalno, definitivno očekivano – jednu krmaču od dve litre pive! Bre!!! Vidim, pivo stopedeset i sedam dinara i neka parica pride. Ih, odem do piletine cele, a smrznute i uzmem jednu od ciglih dvesta i sedam dinara. Ko zna… taj ume!
Stignem kući, dete kaže clip postavljen, ja kažem dobro, i tako dalje, i tako dalje. Ode ona kući svojoj, ili u grad, u život, šta li i gde li. Reče još da u petak dolazi na ručak, na piletinu! Onda ja sednem za komp, kliknem na ‘amzjakl, ajd da vidim kliponju. Sve lepo, muzika svira, dobar početak, dobar nastavak… kraj… mislim… Ma ko joj je dao makaze u ruke da ovako preseče clip! No, dobro. U petak ima da skuvam celo pile i posle da ispečem u rerni i… ima da odsečem kraj. Koji kraj? He, he… tajna!

Stevo Valjić prva nedelja u mesecu martu Subotica