I da je naslov iz raja stigao do nas, mislim da šamar ili deset po turu nemaju veze sa edenom. Gledam ove današnje klince, ove izmedju deset i dvadeset godina. Osnovci mlate jedan drugog, ovi nešto stariji bodu se noževima i pucaju na sve i svašta… Naravno, čast izuzecima, ali ti izuzeci sigurno nisu njihovi roditelji, koji u današnje vreme ne smeju šamarčić da lupe mangupu jerbo će država da ih kazni. Dabome da će u nekim slučajevima od mangupa postati delikvent, jer pored ispravnog puta vijuga i ona staza koju zovemo stranputicom.
Možda nije štos što se vraćam u moje detinjstvo, ali red stvari tako nalaže. Ćale nas je mlatio kadgod mu se činilo da će to nama (burazu i meni) dobro činiti. Odrasli smo pored glavne gradske pijace, koja se i dan danas nalazi u centru Subotice. Kada su se prodavci razišli, ljudi koji su održavali pijacu, počeli bi sa pranjem pijace; jakim vodenim mlazom za čas bi odstranili nečistoću sa tezgi. Mi, klinci, naročito u vrelim letnjim danima, vrzmali bi se oko šmrka i često pretrčavali mlaz vode koji nas je hladio. No, sve što je lepo kratko traje. Naidje tako naš ćale i vide kako se „kupamo“! „Majku vam ovu i onu, marš kući!“ A kući smo se nadobijali batina o kojima ovi današnji klinci pojma nemaju. Da ne bude zabune, nisam zagovornik batinanja, ali smatram da su mnogi, počev od roditelja pa do njihovih „mezimaca“ zaslužili dva puta po deset po dupetu; a čini mi se, kuda ovaj svet ide, da ćemo u neko skorije vreme doživeti tužbe naših „malih“ seronja koji će nas tužiti (kao u Orvelovom Velikom Bratu) što smo se usudili dići glas na njih. Nazdarovlje!
Stevo Valjić četvrta nedelja u martu Subotica
Stevo, ni ja nisam zagovornik velikog batinanja. u suštini, baš i ne pucam moje skoro pa ni po guzi. Treba jako da zglajzaju da do toga dodje. No, činjenica je da se nagledamo svega i svačega oko nas i da to dobrome ne vodi. Baš sam bila kod škol.psih. juče i šta sve žena kaže da ima, ja kontam, moja su deca od zlata napravljena. Škola se bavi njima, radi na njihovom usmeravanju, ali džabe, jer verovatno nedostaje saradnja od kuće. U moje vreme…pa, malko me je mama morala po guzi, jer baš nisam bila primer primera…kao što sam sad
@sanjaKokica: Dakle, treba da se zna ko je gazda u kući, a gazda nije dete, jer ako dozvolimo ta dozvola će da nam se popne na glavu
Uostalom, svako zna svoje, samo ovo „svoje“ se kasnije zna obiti o živote drugih ljudi 
Nisam za varijantu batinanja, ali nisam izričito ni protiv.
Batinama se ništa ne rješava ili barem ne mnogo, lako je demonstrirati silu nad manjim, nemoćnim. Svi mi znamo da je tako, ali ipak osim represivnog batina ima i preventivni karakter ma koliko neko to osporavao. (to je valjda onaj drugi kraj batine)
Strah nije dobar drugar, ali ni „možeš sve što hoćeš sine, penji se na luster“ nikako nije dobro.
Nagledala sam se raznih delikvenata, ali mislim i tvrdim da je najvažnije ono što se ponese iz kuće. Odnos prema roditeljima, prema okolini, društvu, zajednici i ostalo…
Roditelji su često žrtve nasilja sopstvene djece, a svi se kunu kako im pružaju „i više nego što mogu“ i da „žive za njih“.
Društvo je zakazalo u svim segmentima, sve je obezvrijeđeno, srozano.. od vrtića, preko škole, mas medija i da ne nabrajam više..
Lično balansiram koliko mogu.
„Otupili su mi zubi“ koliko pričam, pričam, razgovaram. Dajem primjere, pokušavam da im budem drug, ali kad dara prevrši mjeru posegnem i za batinom.
Kad će dara prevršiti mjeru određujem ja, a skrozposto nisam neurotična, majke mi
Mora da se zna gdje je mjesto djetetu, a gdje roditeljima u kući.
Preventivno deset po turu i pride još jedna roditeljima.
Nisu djeca kriva.
Krivi smo mi, roditelji.
Nedavno sam bila na roditeljskom sastanku i čula majku kako laže za dijete. I svašta samo još vidjela, ali… bolje da ne pišem.
@dollybel: Drago mi je što si tu, Dolly
Mnogi iz moje generacije su popili gadne batine, a tek naši očevi, dedovi i pradede 
Ne vidim da im je to puno odmoglo, i nisam za represalije, ali ako se ne zna ko je u kući gazda onda se kuća rastura i onda treba tući onog koji je dozvolio da se kuća rasturi 
Dakle, ako treba onda treba pažljivo i sa merom, jer negde pomaže, negde će možda pomoći ili će biti da ne pomaže, u krajnjem slučaju odmaže; no nikako ne sme biti reči o zlostavljanju! Ako ovo nismo u stanju akceptirati onda nemojmo praviti decu! Lepi pozdravi!
Vraćam se lagano u žive.
Hvala Stevo
Zlostavljanje je druga krajnost ove priče, na žalost i toga sam se nagledala i užasavam se toga.
Ipak prutić povremeno nije za odbaciti.
@dollybel: Prutić je, u stvari, ona druga strana čokolade
I ja podržavam po koju batinicu, medjutim, nisu sva deca ni za batine. Moja mladja je dobila jedanput za laž a starija nikada. Jeste, onako, kao, malo po guzi i to je sve. Uglavnom frkišem i galamim. No, sada su velike, vidim gde sam grešila, ali, nema povratka. Možda sam ipak trebala malo češće i žešće!
Moja sestra je dobijala batina varjačom od mame, skoro svaki drugi dan. I eto, nije pomoglo, hoću reći prekjučerašnje batine nisu urodile plodom, tako da je opet i opet i opet, bila bijena. Nekima je kazna kora od batina!
@dudaelixir: Dudo draga, apsolutno si u pravu
no ipak nije reč o nečemu što smo kao roditelji, možda, propustili! Reč je o tome da je batina i te kako deo vaspitanja i to i onda kada se dobije i onda kada se daje, naravski mislim na batine 
One osobe koje zloupotrebljavaju, zlostavljaju… po kratkom postupku…
…i može se obiti o glavu te dece
@sanjaKokica: Naravno! Samo, i mi smo bili klinci i verujem da je skoro svakome od nas žao (da li primali ili davali batine, svejedno) što nismo posedovali makar delić pameti koje danas imamo
Inače, ova „pamet“ nekako je univerzalna tvorevina i odnosi se bezmalo na sve u životu 
Kokice, želim ti srerćan radni dan!
Stevo, hvala
No, možda u onim godinama sa ovom pameti ne bismo znali šta raditi 
pa bi opet izašlo na isto 
@sanjaKokica: Eh da
Bog je tako uredio stvari da nam ne bude preterano dobro, ali ni suprotno od dobroga 
Dakle, tu smo gde smo i šteta što ne možemo ponovo da budemo deca a da to traje najmanje pedeset godina, premda nas ima i takvih 
I ja sam dobijala batine i još ih pamtim
A bila sam poslušno dete. Valjda tako treba ne znam.
Znam samo da me užasno nerviraju pekmezava i razmažena deca koja ne znaju šta znači ne sme i ne može… A ima ih mnogo.
Vaš otac je zaista bio strog, ne bih tukla decu zbog igre…. Mada tada je sve bilo drugačije
@malabreskva: Breskvice, slažem se sa rečenim
Katkad bi trebalo i roditeljima po turu i imali bi manje „pekmezare“ od deteta 
Inače, naš ćale znao je da nas izlema da to još i danas pamtimo 