I da je naslov iz raja stigao do nas, mislim da šamar ili deset po turu nemaju veze sa edenom. Gledam ove današnje klince, ove izmedju deset i dvadeset godina. Osnovci mlate jedan drugog, ovi nešto stariji bodu se noževima i pucaju na sve i svašta… Naravno, čast izuzecima, ali ti izuzeci sigurno nisu njihovi roditelji, koji u današnje vreme ne smeju šamarčić da lupe mangupu jerbo će država da ih kazni. Dabome da će u nekim slučajevima od mangupa postati delikvent, jer pored ispravnog puta vijuga i ona staza koju zovemo stranputicom.
Možda nije štos što se vraćam u moje detinjstvo, ali red stvari tako nalaže. Ćale nas je mlatio kadgod mu se činilo da će to nama (burazu i meni) dobro činiti. Odrasli smo pored glavne gradske pijace, koja se i dan danas nalazi u centru Subotice. Kada su se prodavci razišli, ljudi koji su održavali pijacu, počeli bi sa pranjem pijace; jakim vodenim mlazom za čas bi odstranili nečistoću sa tezgi. Mi, klinci, naročito u vrelim letnjim danima, vrzmali bi se oko šmrka i često pretrčavali mlaz vode koji nas je hladio. No, sve što je lepo kratko traje. Naidje tako naš ćale i vide kako se „kupamo“! „Majku vam ovu i onu, marš kući!“ A kući smo se nadobijali batina o kojima ovi današnji klinci pojma nemaju. Da ne bude zabune, nisam zagovornik batinanja, ali smatram da su mnogi, počev od roditelja pa do njihovih „mezimaca“ zaslužili dva puta po deset po dupetu; a čini mi se, kuda ovaj svet ide, da ćemo u neko skorije vreme doživeti tužbe naših „malih“ seronja koji će nas tužiti (kao u Orvelovom Velikom Bratu) što smo se usudili dići glas na njih. Nazdarovlje!
Stevo Valjić četvrta nedelja u martu Subotica
