Napisao stevo | u kategoriji trala la | dana 11-03-2010
Čini mi se da se već dvesta pedeset godina pripremam napisati roman o mojoj porodici. Zapravo, porodici kojoj sam pripadao a i sad sam član porodice koja se za ovih mojih pedeset i kusur godina veoma, veoma smanjila po brojnosti. Zna se da ne volim dugačke tekstove, postove, jer ne verujem da ih se čita, napokon ni ja ne pročitam dugačak tekst. Dakle, dok piješ jutarnju kafu pročitaš.
Sakupio sam nešto malo materijala, ali ja nisam onaj koji ume da piše iz „materijala“. Onaj moj pokojni učitelj i dobar drugar (Moj Drug Pera), jednom mi je pokazao materijal koji je sakupio za pisanje porodičnog romana! U sobi je imao dva velika dvokrilna ormara. Otvorio je oba, raširio vrata i tamo od gore pa nadole zalepljeni listovi A-4, vise na vratima. Reče mi onda da je sredio sve po spisku i sada treba samo da sedne i piše. Nažalost, nije stigao da napiše roman o svojoj porodici. Nek’ počiva u miru. Dakle, materijal! Teško bre, teško! S kevine strane nije bilo puno rodjaka, ali sa ćaletove… Njegova majka je imala tri sestre i tri brata; njegov otac… mislim da ih je bilo trinaestoro, što braće, što sestara. Eh, bilo je tu još gomile rodjaka, prvo koleno, drugo koleno, preko kolena… U vreme nekih verskih praznika oko stolova nas bilo dvesta… da budem skroman. Kuvalo se tamo, jelo se, igralo i sviralo, psovalo na nekoliko jezika. Mislim… teška rabota za mene da se odlučim samo za tvrde okvire naše istorije, nekmoli da spremim pre pisanja ozbiljan istorijat istorije moje porodice!
Stevo Valjić druga i snežna nedelja u martu Subotica
Stevo, dakle…šta da ti kažem, kada ti nadodje, napisaćeš ti i roman…a ovako, dovoljan je podatak da je sigurno bilo uživanje biti deo takvih porodičnih okupljanja
@sanjakokica: Poenta ove kratke pisanije je pogodjena, draga SanjaKokice
Sve što je ostalo jesu nijanse 
napisat ćeš ti to jednom sigurno. Bilo bi šteta da ne napišeš.
Dotle se družite i okupljajte.
Grešiš što se tiče dužine tekstova. Ako je tema dobra i prored odgovarajući, da se lako pročitati.
A ti kad budeš spreman za pisanje, mi smo tu da te rado čitamo!
@dollybel: Znaš šta je zapravo dobro, ako bloger uvek ima u rezervi dve-tri teme koje može upotrebiti za dnevni post
Pisanje romana, naročito obimnog, jeste posao od nekoliko godina 
naravno da je dobro, eto ja već duže vremena copy- paste moje stare tekstove… i tako, sve dok ne izronim kao ponornica
@dudaelixir: Dudo, to je tako kod tebe, ja govorim u globalu, i budi uverena da je tako
Katkad je dosta da se površno analiziraju komentari: uzeta su opšta mesta koja se komentarišu, ostalo nije ni pročitano 
Kao što sam rekao i Dollyki, pisanje romana je višegodišnji posao, a ja ne volem dugačke poslove, no nikad se ne zna! Lepi pozdravi!
@dollybel: Pametni ljudi tako i rade
Sad… nisam hteo reći da su ostali glupi, ali ovim prvima je lakše 
Kako lepa slika!!!
Ja sve čekam da počneš o porodici, volim takve životne priče… A ti stao još pre početka!!!
@malabreskva: Breskvice, vidiš već na samom početku posta kažem 250 godina
Nadam se da mi neće baš toliko godina trebati da počnem sa pisanjem 
Na fotki je moja tetka pokojna, ćaletova sestra!
Uh Stevo pade mi mrak na oči. Od „materijala“ napisati roman? Samo me zanima kako bih se pridržavala toga, pa ne odlutala sa moje pokojne babe na na nešto što nema veze sa njom, ali me podseća. Baš me priteže to što želim da napišem, ali nekako računam ima vremena.
Želim ti da se odlučiš i kreneš.
@charolija: Znaš u čemu je frka
Baba imala rodjake, poznanike, susede i još milion dogadjaja! To ti je delić materijala koji obradiš i iskoristiš nešto od toga i… Težak posao, veruj mi da se radi godinama ako ima puno likova, puno dogadjaja 
Možda je najbolje imati pet-šest likova i napisati na stotinjak i kusur stranica nešto i… nikad nije kasno započeti. Eto, ja uvek imam neka druga posla, hvala bogu, sve je to u vezi pisanja 
Lepi pozdravi!