Napisao stevo | u kategoriji poruka | dana 05-03-2010
Nekako u poslednje vreme, poslednjih dana, ja krenuo sa fotkama moje klinke. Rekoh joj – nema frke, niko te neće prepoznati. A i ne treba da brine, jer ne nameravam da pravim izložbu njenih fotografija. Jednostavno sam naišao na ove fotke koje smo skenirali još prošle godine. No, preturajući po fotografijama (što mlade mamice danas ne moraju), a imam ih mali milion, sve po nekim albumčićima i kutijama gde samo skupljaju prašinu, planiram da ih sve skeniram i biće u računaru pa ih mogu za čas pregledati i uzeti onu koja mi je potrebna. Ali… nema većeg uživanja kada naidješ na neku fotkicu, vrtiš je medj prstima i kadikad ti kane suzica, i stid te je pred samim sobom… A ono vremena proletela, odletela…
Sva sreća i imam je i snimljenu kamerom, imala je godinu dana, danas dvadeset i jednu. Jbg. ne da sam toliko godina stariji, već pojma nemam šta sam radio svih ovih godina! Valjda sam i ja odrastao zajedno sa ostalom dečicom, doživljavao lepe ili manje lepe trenutke; planirao stvari za koje sam znao da se neće ostvariti. Bio sam sanjar, sanjar sam i sada i biću uvek sanjar, jer da nema snova ne bi bilo ni nas. S vremena na vreme, snove pretvaram u stvarnost, na papiru naravno, tj. na monitoru, u računaru, i bez obzira o kakvoj se temi radilo to jesu lepi snovi. Već rekoh u nekoliko navrata da želim najmanje još sto godina da sanjarim; dakle, još toliko ću uživati u lepoti odrastanja.
Stevo Valjić prva nedelja u mesecu martu Subotica
Dobro jutro
lep i dirljiv post. Ona je tako slatko bebce, na ovim slikicama… i zacas prodje, to vreme koje ne mozemo da uapsimo i zaustavimo… moja malena ima deset godina i tih deset mi je proletelo bas sanjareci… gledam i ponekad prosto ne verujem…
Sanjar, naravno do kraja, pa bar na papiru je to moguce
Lep pozdrav
Mislim da ce vas ovog put sneg zaobici
@sara: Dobro jutro, Sara! Da počnem sa snegom, sinoć je padao
Ali, sada je sve suvo 
Da, ode nam vreme na mnoge stvari i… svako bebče je slatko, slatko malo problemče, i kako raste, raste… eh, tako i mi rastemo 
Lepi i bezsnežni pozdravi!
Skontala sam da su slike tvoje kćerke.
Imala sam, nekad kuću i u njoj kutije sa slikama. Nije mi žao kuće koliko slika.
Da ne kvarim ovaj prelijepi post, bila sam ružna beba sačuvaj Bože
Lijepe snijžne pozdrave šaljem tati i šćeri mezimici sa lijepim plavim okicama:)
@dollybel: Kuće možemo izgraditi bilo kad (ako se ima para
) ali ako nekadašnje vreme koje je ovekovečeno na fotkama i one nestanu… e to je već nenadoknadivi gubitak 
Hvala na pozdravima, od nas takodje pozdravi u returu!
nažalost nemam nijednu sliku iz djetinjstva.
Nešto malo od onih grupnih- školskih – poslali su mi drugari. Sa ponekog rođendana i slično. Sve u svemu pe’-šest komada.
Do sada
Al’ idemo dalje. Saću se odma’ samoslikati
Iznenadio si me sa ovim postom. Navikli smo na rondzanje
a ovaj ni nalik 
Istina je da je prava fotka ona medju prstima, ali digitalci čine da tih medju prstima može biti što boljih. No, to nije suština. Suština je ono što je na fotkicama, ono što one nose, uspomene i to je najvažnije 
@dollybel: Negde postoji fotka kada sam prohodao, al’ ne znam gde je
Dakle, ni ja nemam više fotki od tebe. Šta je tu je, možemo i bez slika 
@sanjaKokica: Najbolja fotka je ona kada pritisneš u pravom trenutku, tako da nije ni obrada u kojekakvoj digitalnoj tehnici u fotošopu, niti uspomena; čovek se sa time (osećajem) radja
Ništa lepše od uspomena i dečijih slika. A sanjarenje… e, ko ume da sanjari blago njemu!
@malabreskva: Svi mi umemo, Breskvice da sanjarimo
neko manje, neko više 
Kako je bila lepa, dušica mala, pa i dva zubića se vide.
Mnogo brzo prolazi vreme, što smo stariji sve brže, ali se i lepše sanjari kako godine odmiču. 
@charolija: Znaš kako je, meni se čini kao da se rodila u jutarnjim satima, a sada je vreme ručka
Nešto jako, jako brzo prošlo ovo vreme 