Hamzjakl

Reč je o čoveku kojeg sam puno puta spominjao. Na moju veliku žalost, Pera više nije medju živima. Odnela ga leukemija. Medjutim, ovom prilikom ne želim toliko o njemu koliko o jednoj pesmi da kažem koju reč. O čemu se radi, naime? Radi se o sonetnom vencu „Kamena Uspavanka“, koja je napisana za, sada već pokojnog, Stevana Raičkovića. Idejni tvorac sonetnog venca je Sava Babić, sa katedre za Madjarski jezik u Beogradu. Sava je četrnaestorici podelio po dva stiha iz Raičkovićeve pesme Kamena Uspavanka; idući redom po stihovima, prvi i drugi stih, prvi od odabranih piše svoje stihove izmedju ta dva stiha, drugi izabrani pesnik svoju pesmu (ajde da kažem cvet u vencu) započinje poslednjim stihom prvog pesnika, izmedju peva svoje stihove i završava sa trećim stihom originalne pesme, i tako redom svi pesnici izmedju dva dobivena stiha uradili su i svoje pesme. Iz Subotice (Sava Babić je Palićanin) izabrana su dva pesnika: Marika Šimoković i Petar Vukov. O Mariki možda jednom drugom prilikom, jer sada bih hteo postaviti Perinu pesmu, koja počinje sa osmim stihom originalne pesme, a završava se devetim stihom, kojim počinje pesma Marike Šimoković. Smatram da bi bilo previše da sada postavim i originalnu pesmu koja je poslužila za sonetni venac, ali nadoknadiću ovaj propust sutra.

Stevo Valjić treća nedelja u februaru Subotica

UMETNOST ODLASKA

I mostovi nad prazno izvijeni:
Sapeta krila tvog pada i leta -
Ko andjeli sna u azurnoj peni
Spajaju slike daleka dva sveta:

Grada u kom živiš, sa strahom u zeni,
I belog doma iz kog si krenuo
Kuli vavilonskoj – čarobnici ženi,
U čijoj senci skoro si svenuo.

Promeni svoj pev, molski, usporeni.
Ko mesečar tavni u zavičaj kreni,
U vrt detinjstva, gde zvezde još bruje.

U kraju zlatnom, gde su ti koreni.
U času svetlom, u srcu oluje –
Zaustavi se biljko i ne veni.

PETAR VUKOV 1995