Hamzjakl

Jbg! Šta da mu radim! Baš mi je žao! Nedelja! Neradni dan! Ma praznik bre! Osam je sati uveče! Možda u Novom Sadu pada sneg! Možda i u Belgrejdu pada sneg! Ali… brate, sestro bre, šta mene briga što sneg pada tamo gde možda treba da pada, a ne pada ovde gde bi možda… Ih, bre! Je l’ rekoh šta me briga! Osam je sati. Uveče! Kod mene fino… mislim napolju hladno, a ovamo u sobi toplo! Medjutim… nema pive, jebiga! Jebeš toplu sobu bez hladnog piva! Treba mi piva, onog u pakovanju plastičnom, „pet“ ambalaži, braon boje… jebeš boju, meni treba ona boca od dve litre! Od dve litre koju ja zovem „Krmača“! Jebiga, treba mi Krmača jer osećam da sam u formi, u takoj formi da sam spreman da se bacim na pisanje romana, na roman reku, na roman reku koja teče kroz tri države i dve pokrajine! Spreman sam da napišem roman na sto stranica u velikom formatu! Enciklopediju, bre! Dvotomnu enciklopediju u tvrdom povezu. Onaku enciklopediju koja se štampa u hiljadu primeraka. Taku knjižurinu koja kada se rasproda štampa se u tiražu koji je doradjen i specijalno obradjen; koji se doštampava u takom jednom obimu o kojem današnja omladina sa svim fejsbukovima može samo oprezno da pita svoje matore i pramatore, ako su još u životu ili životare.

Medjutim, kao što rekoh, osam je uveče, a ja bez pive ne radim! Krenem u prodavnicu, dućan privatni. No, već je nekih desetak minuta iznad osam uveče. Vidim, komšinica zatvara radnju. Kažem njenom mužu: „Komšo, treba mi ono pivo od dve litre, znaš… ona krmača…“ Gleda me čovek, ka da me prvi put vidi. Onda kaže: „Ma jebote ja bre! Di s’ bio dosad?“ A ja mu kažem, kasnio bre, komšo, kasnio! Al’, daj bre kaži ženi da mi da onu krmaču! Komšo bre! Slušaj… u takoj sam formi da ima roman da napišem do jutra, jebote! Bre! Samo mi daj piva i gotovo! Pogleda on u ženu, pa u mene i ponovo u ženu. Ova otključava bravu, katance i šta ti ja znam šta još! Otvara vrata. Donosi mi pivo i kaže: „Stosedamdeset i jedan dinar!“ Skupo bre, mislim se ja u sebi i tražim pare. Jebote Stevo pivo i pare istovremeno! „Komšo, jebote, bre! Ja idiot na kvadraturu! Nisam poneo novčanik! Nemam para, bre!“ A komšija mi kaže: „Nosi se bre i ti i pivo… i nemoj više da me zamaraš kad je neradni dan!“

Stevo Valjić druga nedelja u februaru Subotica