Nije da mi ide previše loše ili odviše dobro, jer od dobroga nikada dosta. Poznato je da izmedju dve krajnosti – siromaštva i bogatstva – postoji sredina, ona zlatna! Problem se nalazi u tome kako doseći tu zlatnu sredinu, ugurati se medju srećnike koji uspešno balansiraju na motki (batini?) čije krajeve krasi bogatstvo i siromaštvo. Oni koji su bogati i ne znaju šta će s parama, priželjkuju da ostatak sveta bude siromašan, jer ako nema siromaštva nema ni bogatstva. Oni siromašni bi odreda da budu bogati i kao oni bi znali sa parama, medjutim – čim pre svi bogati ono ne ostade siromaha! Eh, nije tako zapisano u velikoj knjizi verovanja u mogućnosti za svakog ko na zemaljskoj kugli obitava. Da nema radnika sa malom platom, ne bi bilo ni vlasnika fabrike koji se šeta u odelu od deset hiljada dolara, vozi se u Poršeu vrednom sto hiljadarki, Rolex čuki na zglobu koja takodje vredi deset hiljada, naravno ne dinara već dolara ili još bolje evra!
Kada ne bi bilo radnika koji štrajkuju, jer nisu šest punih meseci dobili plate, ne bi bilo ni sumljivih tipova, vlasnika fabrika i preduzeća u usponu ili padu, koji svoje rezidencije imaju u egzotičnim zemljama. Dakle, može se pričati danima o tome zašto ovako a ne onako, rezultat nesrećnika koji nemaju i dalje jeste nemaština. O bogatima ne vredi puno pričati, budući malo se zna o njihovom bogatstvu i pre su posredi nagadjanja no dobro poznavanje materije. Svet je uredjen tako kako bogati žele, a bogati imaju moć; svet je uredjen tako kako siromašni nikako ne bi hteli, no siromašni nemaju moć. Da nema onih koji su na sredomedji, verovatno bi smo imali anarhiju. Kada bi se vlast dala siromašnima oni bi svi odreda da budu bogati, a zna se odavno da ne može biti više bogataša no što siromašnih ima. Kada neko bogat vlada, taj baca koske na onu drugu stranu, dok ovi na sredini znaju, imaju umeće kako od bogataša dobiti onoliko da se ne bude siromašan. E sad, čini mi se da je pravo pitanje ko od nabrojanih ima vremena da se bavi pomalo imaginarnim pojmom – „Kako biti optimist?“
Stevo valjić druga nedelja u februaru Subotica
Znaš kako, ja mislim da bogati nisu optimisti, jer ti koji imaju, najviše kukaju, što bi značilo da su nezadovoljni, a nezadovoljstvo najčešće donosi i pesimizam. Pre bih rekla da siromašni imaju vremena da se bave optimizmom, jer njima je i malo radost…a oni što su u sredini, ne znam šta je sa njima, valjda sam tu negde, ali se ne stignem baviti pitanjima (sem na ovim stranama
)ali…rekla bih da verujem u pojam optimizma…(nije da sam se mnogo angažovala na tom polju)…jednostavno, mislim da je tu da nas održi u tom balansu koji pominješ…
@sanjaKokica: Tako nekako
jer biti optimist znači nadati se, ili obrnuto 
Sve u svemu ništa bez nade, ništa bez optimizma 
Kako se kaže ije bogat ko puno ima,nego kome malo treba
Ne znam, nema tu pravila! Boriš se sa životom takvim kakav je i stalno govoriš sebi BIĆE BOLJE, MORA, JER NE MOŽE TO GADNO DA TRAJE VEČNO! (Ali traje, već duuuuuugo, strpljenje izdaje pa se nešto pribojavam i optimizam će posustati!)
@malabreskva: Sreća, pa ih ima podosta, ali su ipak u manjini
@dudaelixir: Dudo, pravila nema, ali izgleda da je tako zapisano
Kad se nema onda se nema, ali onih dva-tri posto bogataša…
Hat, tako nekako Stevo
Valjda će nam uvek ostati malo optimizma…Nadam se 
@sanjakokica: Što se optimizma tiče nadamo se
i nadamo se optimizmu 
dabogda imao pa nemao
teška je kletva, jako teška. Iskusila sam je.
Dane izobilja i dane gladi.Dane bez struje, vode, bez hrane, bez ičega.
Sačuvala sam optimizam i samo prihvatila da budem zadovoljna sa onim što imam.
Samo se sjetim kako može biti mnogo mnogo gore.
I šutim.
@dollybel: Žao mi je što je tako bilo, ali mi je drago što te optimizam nije napustio
E, ima nas još koje je snašla ona DA BOG DA IMAO, PA NEMAO. I sve je gore, ali, biće bolje, sigurna sam!
@dudaelixir: Naravno da će biti bolje
Evo, vratilo vam se grejanje 
ne znam šta bi ste još hteli 
Zafali se Ljektrovojvodini što ima struje i grejanja 
Ih, optimisti 