PONOVO DODO
14
Napisao stevo | u kategoriji trala la | dana 09-02-2010
Ali, o njemu par redaka kasnije. Sasvim slučajno videh, sabrah, još jednom pogledah i ponovo sabrah, rezultat je skoro šest stotina tekstova (postova, iako mi se ne svidja ova strana reč) za sedamnaest meseci otkad aktivno blogujem. Naravno, ovoliko tekstova na blogovima: Ca Ca Ca, Hamzjakl i ovaj poslednji Dedodoflim! Podrazumeva se da sam za ovo vreme napisao mnogo više tekstova, ali to je druga priča…
Dosta samohvale, kažu da zna užasno da smrdi! Dakle, Dodo još jednom! Jesenas sam tražio neke stvari u podrumu, zapravo one preostale tri verzije „Odlomak Odlomka“, i naidjem na požutele listove sa pričicama o Dodou! Napisao sam ih devedeset i treće godine prošlog veka. Naime, u gradu je pokrenut novi nedeljnik, a moj dobar, stari prijatelj (nažalost više nije medju živima) Petar Vukov, pozove Subotičke pisce i pesnike da daju svoje kratke tekstove za nedeljnik koji će imati stranicu-dve za kulturna dogadjanja. Tako je to i krenulo; bilo je tamo lepih tekstova i pesama. No, sedimo mi jednog lepog dana u „Ju-festu“, pijuckamo pivo i prelistavamo knjige koje smo tom prilikom kupili u knjižari (a ona se nalazila u Ju-festu) koju je držao sadašnji upravnik Gradske biblioteke. (A jesmo svaki put kada bi odlazili u Ju-fest na pivo, kupovali najmanje po jednu knjigu, a katkad smo na dan više puta posećivali svojevremeno najpopularniji kafić u gradu, dakle – koliko poseta toliko i kupljenih knjiga!) Ergo, sedimo, pijuckamo, prelistavamo i časkamo; onda ja kažem Peri da bi bilo dobro da novine imaju svog junaka u obliku pet do šest redaka pisanog teksta o dogodovštinama čovečuljka koji će se zvati DODO!
Nažalost, sve je ostalo na planovima i na nekoliko probnih tekstova, koje, kako već rekoh, pronadjoh u podrumu. Tako i odlučim da neke postavim na ovaj blog, pa se predomislih i napišem sto novih pričica o doživljajima Dodoa. Danas, kada ih „prelistam“, zadovoljan sam sa deset od tih sto pričica. Inače, jedan moj veliki prijatelj, veliki umetnik Slavko Matković, dok je bio živ, govorio bi da se mnogo, mnogo više toga napiše no što se objavi, tj kvalitetnih tekstova je mnogo manje. Njegovo merilo je bilo od sto stranica dve do tri su valjane, ostalo bacaj u fijoku. Pa dobro, valjda nisam preterao sa ovih mojih deset stranica od sto?
Stevo Valjić druga nedelja u februaru Subotica
Nisi.
Šta…ne svidja ti se gornji komentar
? Pa ti si se sam sebe nahvalio 
šalim se, naravno…600 postova nije mala stvar, pa neka je sam stoti deo valjan 
(al je Kokica nevaljala ovih dana) Al’ šta da ti kažem kada sve znaš? Ima dobrih, manje dobrih, zbunjujućih, ma izbor je velik! I…da…mnogo je dobrih ideja koje na žalost ne dožive svoje ispunjenje 
@sanjaKokica: Dakle, nisam
@sanjaKokica: Ko kaže da mi se ne svidja bilo koji komentar
Nego, nešto računam da ću na leto „napuniti“ hiljadarku, a možda i pre 
Moraću sebe da častim sa pakovanjem onih „krmača“ od dvi litre pive 
Koliko znam, svaki pisac ili slikar, retko kade je 100% zadovoljan svojim radom. Čini mi se da si i ti bio prestrog prema sebi. Možda je bolje da to drugi prosude. Moguće da bi bilo 50 od 100, ko zna!
Pozdrav iz sunčanog Novog Sada!
@dudaelixir: Dudo draga, lepo i sunčano i kod nas
A za zadovoljstvo mogu reći, budući pišem već trideset godina, znam kada je dobro a kada nije, premda se slažem da to treba drugi da prosudjuju 
znači Dodo još malo pa punoljetan mladić…
Mnogo napisanog, mnogo dobrog i kvalitetnog. Ako mene pitaš prestrog si prema sebi.
U stvari zavisi sa čim uspoređuješ… i kako pisanje doživljavaš.
Kad se osvrnem oko sebe i kada vidim šta se sve piše i na koji način, koliko agresivno, koliko takmičarski… ja se, majke mi prenerazim… Sinoć sam prijateljici rekla da sam kao Alisa u zemlji čuda, jer ne mogu da svarim mnogo toga što se napiše. Pa se uštinem i pitam jesam li normalna uopšte.
zabrzah pa nejasno napisah…
još samo da dodam da se užasavam idealnih, predivnih, nepogrešivih, najboljih, divnih, krasnih, onih koji nemaju mana i koji to serviraju stalno, pa kad pročitam kako su svi divni, doživljavam sebe kao nekog azraila jer ja nisam takva.
Dopada mi se tvoj stil pisanja, kao i teme. Volim što nisi agresivan. Volim što primjećuješ male stvari i što stvari nazivaš pravim imenom.
I što si kontraš.
@dollybel: Pa vidi, slažem se s tobom; toliko toga je napisano, počev od jako dobrih stvari do najobičnijeg smeća! Nešto se i može progutati, mnogo toga i ne stigne do nas
U poslednje vreme ponovo čitam klasike 
dostojna literatura za miran san 
@dollybel: Moram i ja posebno da ti odgovorim! Sasvim sam dobro razumeo ono što si rekla
Naravno da nas ima svakakvih i da je najvažnije da budemo ono što jesmo 
Mene već odavno ne interesuje popularnost. Prestao sam da idem na izložbe, književne večeri, koncerte… Dogadja se da mesecima ne odem u grad, iako sam od centra udaljen kilometar 
Inače volim da pišem, s vremena na vreme napravim i poneku masku. Kada je leto i lepo vreme, postoji kafić gde odem svaki dan 
Mnogi znaju ime kojim se potpisujem, ali pojma nemaju kako izgledam, da imam svoje blogove, i to je dobro 
Dobro je biti virtuelna osoba 
Dollybel. lepi pozdravi iz Subotice!
sve se slažem, znam da si shvatio, znala sam da hoćeš, zato sam baš tebi i napisala.
Malo mi muka, al proći će.
svakog dana u svakom pogledu….
@dollybel: Da mi guramo ovako u sledećih stopedeset godina
A ako nam se prohte dodaćemo još koju godinicu 
Pozzzz i spavaj lepo!
Znači Dodić je nastao u „dobra stara vremena“ ?
Nisi preterao, šta ti je. Pa takos smo se zagrejali za Dodića, da smo te već zaboravili Stevo
@malabreskva: Eh, dobri stari Dodo i Cinci Linci