Hamzjakl

Ali, o njemu par redaka kasnije. Sasvim slučajno videh, sabrah, još jednom pogledah i ponovo sabrah, rezultat je skoro šest stotina tekstova (postova, iako mi se ne svidja ova strana reč) za sedamnaest meseci otkad aktivno blogujem. Naravno, ovoliko tekstova na blogovima: Ca Ca Ca, Hamzjakl i ovaj poslednji Dedodoflim! Podrazumeva se da sam za ovo vreme napisao mnogo više tekstova, ali to je druga priča…
Dosta samohvale, kažu da zna užasno da smrdi! Dakle, Dodo još jednom! Jesenas sam tražio neke stvari u podrumu, zapravo one preostale tri verzije „Odlomak Odlomka“, i naidjem na požutele listove sa pričicama o Dodou! Napisao sam ih devedeset i treće godine prošlog veka. Naime, u gradu je pokrenut novi nedeljnik, a moj dobar, stari prijatelj (nažalost više nije medju živima) Petar Vukov, pozove Subotičke pisce i pesnike da daju svoje kratke tekstove za nedeljnik koji će imati stranicu-dve za kulturna dogadjanja. Tako je to i krenulo; bilo je tamo lepih tekstova i pesama. No, sedimo mi jednog lepog dana u „Ju-festu“, pijuckamo pivo i prelistavamo knjige koje smo tom prilikom kupili u knjižari (a ona se nalazila u Ju-festu) koju je držao sadašnji upravnik Gradske biblioteke. (A jesmo svaki put kada bi odlazili u Ju-fest na pivo, kupovali najmanje po jednu knjigu, a katkad smo na dan više puta posećivali svojevremeno najpopularniji kafić u gradu, dakle – koliko poseta toliko i kupljenih knjiga!) Ergo, sedimo, pijuckamo, prelistavamo i časkamo; onda ja kažem Peri da bi bilo dobro da novine imaju svog junaka u obliku pet do šest redaka pisanog teksta o dogodovštinama čovečuljka koji će se zvati DODO!

Nažalost, sve je ostalo na planovima i na nekoliko probnih tekstova, koje, kako već rekoh, pronadjoh u podrumu. Tako i odlučim da neke postavim na ovaj blog, pa se predomislih i napišem sto novih pričica o doživljajima Dodoa. Danas, kada ih „prelistam“, zadovoljan sam sa deset od tih sto pričica. Inače, jedan moj veliki prijatelj, veliki umetnik Slavko Matković, dok je bio živ, govorio bi da se mnogo, mnogo više toga napiše no što se objavi, tj kvalitetnih tekstova je mnogo manje. Njegovo merilo je bilo od sto stranica dve do tri su valjane, ostalo bacaj u fijoku. Pa dobro, valjda nisam preterao sa ovih mojih deset stranica od sto?

Stevo Valjić druga nedelja u februaru Subotica