Juče mi trokirao računar! Ne mogu da čitam novine, jedva uspeo nekoga da dobijem iz blogovnika; stigli mi neki virusi, konjica Trojanska (ni sam ne znam koliko njih), ove potonje jedva stigoh poubijati, no sa ostalim virusima pojma nemam šta da činim, duduk sam za ove stvari. Zovem momka koji održava komp, kaže nema vremena, zauzet je, sutra ujutru se javlja. Dobro, mislim se, šta da se radi. Na brzaka napišem tekst za onaj gradski blog, programiram tekst za sutra, napišem namber tu „Malog Čoveka“ (znam ja da neki misle kako sam već napisao desetak nastavaka, ali nisam), popijem kafu, popijem čaj sa belim vinom, protegnem se, izadjem na terasu da se malo prošetam, vidim komšija popravlja kola i onda turira, baš kao što je Duda opisala ono turiranje pod prozorom njenog stana; meni ne smeta, jer kad udjem u gajbu, soba gde radim na suprotnoj je strani zgrade.
Onda malo prilegnem, gledam teve, Diskaveri i slične kanale. Zadremam, probudim se. Uključim komp, a tamo ponovo konji i virusi! Isključim ga, isključim i internet, ma izvučem ga iz zida, iz struje, majku mu kompjutersku! Odakle sve ovo? Pojma nemam! Juče u ranu zoru u gradu nije bilo struje; kod mene od četiri i petnaest do pola osam. Kako znam za ovo? Kod mene u sobi gde spavam teve je stalno uključen. Dakle, ode struja teve ne radi, u sobi je mrak a ja se odmah probudim ako je mrak. Ne znam kako će biti u grobu, jer očito je da ne volim mrak, moje telo ga voli još manje. Nema struje, nema računara, nema interneta, bežični telefon ne radi, zbog ovih stvari imam i onaj drugi fiksni telefon. No, dodje i ovaj današnji dan. Zove momak koji održava komp. Kaže da uključim timvjuver, ja uključim a on traži, radi, traži, radi, traži gde je greška. Nakon pola sata kaže mi da isključim modem koji sam dobio od Telekom Srbije; ja uradim i posle minute-dve uključim. Momak mi kaže da je sad dobro. Pitam ga za konje i viruse odakle oni, kaže ne zna ali da je sada sve u redu. I stvarno, sada nema frke!
Stevo Valjić prva nedelja februar Subotica
