Posted by stevo | Posted in Некатегоризовано | Posted on 26-01-2010
Stepeni jašta! Napolju! Unutra u sobi je lepih dvadeset i pet u plusu. Kada se sabere taman se dobija letnja žega blizu četrdeset u hladu pod Orahom. Na sofi Dodo zadremao s nekom knjigom na grudima. Ispod leve noge koja je u gipsu dva jastučića. Svaka nesreća u sebi nosi promilče sreće. Da nije slomio nogu sada bi po ovom mrazu što se meri debelim minusima, Dodo bio na putu do samousluge.
Ovako, Steva je prinudjen na šetnju po zaledjenim trotoarima. Ako usput sretne nekog od suseda koji znaju da dave, ima da mu otpadnu nožni prsti, jer Stevo misli da je radnja blizu i samo uskače u letnje cipele. Neka mu, godine i njega sustižu!
Dodo iz nenapisane serije Čekajući Dodoa u prolazu Subotica
