Hamzjakl

Dodo je legao na krevet. Odmara se. Dodo se na ovaj korak odlučio jer poslednjih dana oseća premorenost od silnog eksperimentisanja. Dodo eventualne žalbe na svoj postupak prima na mejl adresu, takodje i SMS poruke dolaze u obzir, ali od sutra rado će odgovarati na Vaša pitanja ako ga nazovete na fiksni telefon. Dodo izražava svoje žaljenje ako neko bude pomislio da se on zahebava i unapred se ogradjuje od ovakvih i sličnih insinuacija. Dodo je jako umoran, okrenuo se na svoju levu stranu, navukao na sebe topli pokrivač i već spava.

Dodo iz nenapisane serije Čekajući Dodoa u prolazu Subotica

U poslednje vreme, Dodo intenzivno trenira eksperimente. Svaki čas nešto isprobava, dokazuje davno dokazane stvari, ali dešava se da na nekima padne, spotakne se, što zbog mraka što zbog nekog predmeta koji se skriva u tami. Tako je uporno pokušavao sipati vodu na gornji sprat… bezuspešno, voda je uvek išla nadole i Dodo se skrozposto uverio u jačinu zemljine gravitacije. Ovom prilikom je red da se kaže da Dodo nije poverovao u silu težine njegovog tela jer te večeri je popio malo više, i bez obzira što je prolazniku rekao za gravitaciju u nju se čvrsto uverio tek kada je sipanje vode u vis propalo.
No, kao što smo rekli, Dodo uporno eksperimentiše i vrši opite na samome sebi. Tako je pre neki dan odlučio da ozbiljno ispita stanje dosade. Isprva mu je bilo teško da se dosadjuje, ali nakon nekoliko sati uspešno je savladao prvobitno stanje dosade. Tako je Dodo uspeo čitav sutrašnji dan da se dosadjuje. Nekolicina njegovih prijatelja se odistinski zabrinulo za njega, jer dobro je poznata činjenica da dosada ume da ubije. Medjutim, Dodo je objasnio da se radi o eksperimentu i da je sve u redu.
Dosadjivao se Dodo i noću i danju; čak mu je bilo dosadno da vodi zabeleške, iako su one veoma važne kod ovih ispitivanja. Srećom, ovakvo stanje nije dugo potrajalo. Dodou je dosadilo da mu bude dosadno. Naravno, Dodo zna da će mnogi pomisliti da se zahebava što, priznaje, nije predaleko od istine. U svakom slučaju, Dodo se uverio da se stanje dosade može tolerisati do odredjene granice, ali da sve što prelazi tu prepreku koja treba da bude neprelazni zid dosade, do sada dosada živa postala!

Dodo iz nenapisane serije Čekajući Dodoa u prolazu Subotica

Dodo već mesecima proučava gravitaciju. Dosta toga mu je jasno, jer dok je ležao pod stablom i na njegovu glavu je pala jabuka. Od tog trenutka eksperimentiše. Tri dana drži dijetu, no kada skoči sa stolice istom brzinom dodiruje kuhinjski pod kao i pre tri dana, a izmerio se na kućnoj vagi, a ona važe sedamdeset i dva kilograma. Pre tri dana je izmerio sedamdeset dva kilograma i trideset dekagrama.
Zna on da sila zemljine teže vuče sve na dole, premda Dodo misli da ima tu još nekih nejasnoća što ih valja razjasniti. Jednu od ovih je razjasnio pre nekoliko dana, to jest večeri. Vraćao se kasno noću sa neke terevenke, valjda su proslavljali nečiji rodjendan. Dodo priznaje da je popio čašicu, dve-tri više, ali kad se slavi nek’ se slavi. Dakle, krenuo on tako kući ali po mračnoj ulici skoro ništa da se vidi. Dodo se saplete. Bilo još nekih prolaznika, jedan mu pridje i pita da li se udario. Dodo kaže da nije, no prolaznik je osetio miris alkohola i reče Dodou da se pazi kad je već popio više no što mu glava podnosi. Dodo se nasmeje i reče prolazniku da to nije zbog alkohola. „Znate, gravitacija, zemljina gravitacija!“

Dodo iz nenapisane serije Čekajući Dodoa u prolazu Subotica

Dodo čeka predsednika, iako on voli da ga zove – Precednik! Dodo se dobro pripremio da dočeka prvog čoveka države. Lepo se obukao, izglancao cipele, čak je i kravatu vezao. Uredno obrijao paperje sa svoje brade, očešljao one dve vlasi na okrugloj glavi; od uličnih prodavaca kupio državnu zastavicu od papira i sada maše s njom, kao i ostatak ljudi koji su se okupili na trotoaru glavne ulice kojom predsednik i njegova svita treba da prodju.
Dodo bi strašno i mnogo jako voleo da sretne predsednika i lično ga pozdravi; da razmene kurtoazne rečenice kao „Kako ste, gospodine Precednik?“ ili „ Jelte, gospodine Precednik, ove godine groždje je dobro rodilo!“ a gospodin predsednik bi rekao „Jeste, Dodo biće puno dobrog vina!“
Ali predsednik države je veoma zauzeta osoba i vrlo je verovatno da ga Dodo neće lično sresti. Dodo baš i ne voli previše ove gradske gužve, a očito je da će gospodin predsednik da kasni. Verovatno se zadržao u Gradskoj skupštini gde se obratio poslanicima koji predstavljaju narod. I Dodo pripada narodu, ali počinje da mu bude dosadno. Čeka predsednika, a njega nema pa nema!
Dodo baci zastavicu pred noge, ustane sa kauča i ugasi televizor koji direktno prenosi posetu predsednika. Dodo kaže: „Baš je dosadno čekati predsednika!“

Dodo iz nenapisane serije Čekajući Dodoa u prolazu Subotica

Lep dan u oktobru. Kiša prestala jutros, sunčevi zraci plešu na licima prolaznika. Dodo uživa u sunčanom danu, ali ima nekih obaveza. Dodo je krenuo u banku, želi ugovoriti specifičan kredit. Ulazi u banku. Dobar dan! Dobar dan, Dodo! Sedite! Brzo ćete stići na red. Dodo sedne. Posmatra lepe službenice. I onda jedna od lepih službenica kaže da joj pridje. Dodo pridje i sedne u udobnu stolicu. Službenica pita šta Dodo želi. Dodo kaže da bi rado da podigne kredit. Ona pita za šta mu treba kredit. Dodo kaže da mu novac treba za razne stvari. A koliko novaca treba Dodou, pita službenica. Znate, kaže Dodo, meni novac, zapravo, treba samo na jedan dan. Danas odnesem pare i sutra vam vraćam. Kako to mislite, pita službenica. Dodo kaže: Znate, gospodjice draga, treba mi pola miliona šuškavih novčanica u malim apoenima. Želim da ih pobacam po tepihu dnevne sobe, da ih prospem po podu.
Službenici nije jasno da li se Dodo šali, ili misli ozbiljno. Dodo vidi da službenica ne razume. Znate, kaže Dodo, voleo bih makar jedan dan da skačem na pola miliona šuškavih novčanica u malim apoenima.

Dodo iz nenapisane serije Čekajući Dodoa u prolazu Subotica

Dodo se zaljubio! Sreo, upoznao svoju prvu ljubav. Dakle, Dodo ima drugaricu, curu, devojku u koju se zaljubio. Dodou se crvene uši! Svi treba da znaju da se Dodo zaljubio. Sada, kada je lepa jesen učinila da ulice budu žute, Dodo se šeta sa svojom dragom. Drže se za ruke. Dodo drži njenu ruku, a drugarica drži njegovu ruku. Obični prolaznici se dive mladom paru i puštaju duboke uzdahe za njima. Svi kažu kako su lep par, stvoreni jedan za drugu, ali istorija beleži da je neretko bilo i onih trećih! Dodo je srećan, i ona je srećna, ma srećni su! Dodo joj svaki dan donosi prelep buket cveća, a ona sva srećna cveće stavlja u plavu vazu sećanja. No, ima i takvih koji misle da ova veza neće dugo potrajati. Zašto? Zato što mnogi smatraju da je Dodo prevrtljivac i da ne zaslužuje ovu lepu devojku, ne zaslužuje ljubav, iako je ljubav ona stvar koja bi trebala da bude dostupna svima. Život bez ljubavi baš i ne vredi puno, i veliko je pitanje da li život kroji ljubav ili ljubav secka život!?
I tako, jedne lepe večeri, Dodo ode na spavanje i čim je zaspao dolaze snovi o ljubavi. Sve se vrti oko srca i u srcu. Dodo sanja ljubav, no tu i tamo udene se i neki košmar što se teško objašnjava. Jutro je, oko devet sati, Dodo se budi. Sanjao i lepe i manje lepe snove. Dodo je skroz budan, njegova desna ruka je u noćnoj posudi, u noši pored kreveta. Dobro jutro, Dodo!

Dodo iz nenapisane serije Čekajući Dodoa u prolazu Subotica

Dodo jede malo hleba, iako voli hleb. Premda ima takvih koji kažu da ne treba kupovati puno hleba, Dodo svaki dan kupuje veknu polubelog hleba. Pojede trećinu, ostatak daje pticama, naročito u jesen i zimu.
Dodo je krenuo da kupi hleba. U ruci drži najlon kesu, koja ako je bude bacio, nije sigurno da će se raspasti za dvesta godina. Dodo ne voli hleb privatnih pekara, zato odlazi u samouslugu i tamo kupuje hleb. Dodo stoji pred kasirkom koja gleda u njegovu kesu i pita šta se nalazi u kesi. Dodo izvadi iz najlon kese platnenu vrećicu, stavlja hleb u nju, pa sve to skupa u najlon kesu, plati i polazi kući.

Dodo iz nenapisane serije Čekajući Dodoa u prolazu Subotica

Ode Dodo u goste i pita da li može da sedne, ovi kažu da može, a da li bi ste mi skuvali kafu, ovi klimaju glavom, jaku kaže Dodo, ovi klimaju glavom, bez šećera, ovi klimaju glavom, produženu ako može, ovi klimaju glavom. Da li mogu da stavim noge na sto, pita Dodo, ovi ćute, i Dodo ćuti. Stiže kafa, jaka bez šećera i produžena do ivice stola. Dodo pije kafu, Dodo srče kafu, Dodo glasno srče kafu, od srkanja domaćinu drhti brada, srećom nema zube, one veštačke ostavio na nahtkasni u spavaćoj sobi. Poslednji srk Dodo razvlači na kilometar, domaćin se okrenuo prema zidu, veruje da se ovako ne vidi njegova brada koja podrhtava, ali tresu se domaćinova ledja. Ako ne mogu noge da stavim na sto, kaže Dodo, molim vas pokažite mi gde je kupatilo. Ovi kažu da je kupatilo u levom uglu pretsoblja. Dodo se zahvaljuje, u veceu odmotava polovinu papira sa rolne i baca u vece šolju, povlači vodu, potom pere ruke, sapun baca u kadu, baca i peškir. Vrati se u sobu i pljune pred noge domaćina. Baš ste bili dobri domaćini, uživao sam kod vas, kafa je bila dobra ali predugačka, sledeći put kada svratim staviću noge na sto. Zbogom!

Dodo iz nenapisane serije Čekajući Dodoa u prolazu Subotica

Pa ono, mislim… bilo bi dobro, bilo bi jako dobro ali… mislim, ako ne može onda se ne može, iako ja mislim da bi bilo jako dobro, no ako neko misli da i nije baš tako i toliko dobro… e sad, šta da mu radim, nije pa nije! Samo nemoj posle da me okrivljuju kao Dodo ovako i Dodo onako! Ne pristajem na kompromis! Ja idem ravno i zaobilazim samo onda kada moram, kada sam prinudjen, ali da se vrši pritisak na mene, da me gurkaju levo desno to ne može, ne slažem se s time i neću da se dam; dakle ne dam se jer ja sam borac, ja volim da se borim i samo kada bi ste znali kako se ja ne dam i kako se borim! Ej bre! Kad bi ste vi to videli, ali sumnjam da vi ne vidite, jelte da vidite samo ne želite da potvrdite da vidite, jer videti nešto je sasvim suprotno od ne videti. Onaj koji ne vidi, tvrdim jamačno, imena mi mog, onaj koji ne vidi taj vidi mnogo manje od onog koji vidi na sve dve oči one svoje na licu svom, i tako dalje, i tako dalje, jer se jako žurim, jer se jako brzo žurim i zdravo svima!

DODO iz nenapisane serije Čekajući Dodoa u prolazu Subotica

Dobar dan, dobar dan! Kako ste? Dobro! Onda je sve dobro, znate. Ja ovako u prolazu, svratio da vidim šta ima. A ono ima svašta, iako ja nisam ni malo kriv. Apsolutno i definitivno. Ja nisam bio tamo, nisam ni primirisao, tako da pojma nemam o čemu se radi. Ni vi ne znate? Niste upućeni? Pa šta ja znam, čovek ne mora sve da zna, i mislim… pojma ja nemam, i ja sigurno nisam kriv, kriv je onaj tamo, i nemoj sad da upirem prstom, on je kriv a ne ja. Svi znaju da ja nisam kriv, i svi znaju da ja skoro svakoga volim, a one koje ne volim ne volim, šta da radim, ne volim ih, a i ne mrzim ih, nemam ja ništa protiv njih, a ni protiv onih, ja nisam ni na jednoj strani, iako mnogi kažu da sam na trećoj strani, a to nije istina, jer svi vi vidite da sam ovde a ne tamo, jer kad bih bio tamo ne bih bio ovde, a i kakva bi to jednačina bila. Tako dakle, ja sam tu a ne tamo, kao što se vidi, jer da me vidite tamo, ne bi me videli ovde, a normalno da sam ovde gde me vidite a ne tamo gde nisam i gde me ne možete videti. E sad, jelte da sam bio u pravu, jer ako stojim na uglu ulice i čekam nešto to sve još ne znači da ću i dočekati to nešto, iako sam čin čekanja pokazuje da ne stojim badava jer niko ne stoji tek tako premda je dokazano da stajati na uglu ne znači čekati do veka kada se ionako neće saznati zašto zašto ima odgovor zato što se nikada neće saznati da tromedja nema sredinu, iako neki tvrde da se odoka vidi sredina. Pa ajde, odoh ja.

DODO iz nenapisane serije Čekajući Dodoa u prolazu Subotica