Napisao stevo | u kategoriji Kratka priča | dana 26-09-2009
U tri sata, posle ponoći, došao je kući pijan. Hteo je biti tih, ali se srušio nasred kuhinje. Nije se iznenadio, ionako nije znao kako je dospeo dovde, u predgradje, gde su iznajmili stan. Ležeći na kuhinjskom podu, zbacio je cipele i ustao. Otvorio je vrata. „Mora biti da žena spava“, pomislio je gledajući u tamu spavaće sobe. Uvek je spavala kada se on, u kasne sate, pijan vraćao kući. Doteturao se do kreveta. Nije imao snage da se skine. Žena je ležala okrenuta ledjima, spavala je, čuo je njeno ravnomerno disanje, ili mu se samo činilo… Spustio se pored nje i istog trenutka zaspao.
Žena je ujutro ustala, izašla u kupatilo i pogledala se u ogledalu. Kosa joj je bila neuredna, lice bledo, ispod neispavanih očiju visili su pomodreli podočnjaci. „Ne mogu da odglumim i srećnu majku“, pomislila je i vratila se u sobu koja je zaudarala na alkohol. Njen muž je hrkao. Ona je htela sebi postaviti nekoliko pitanja. Ali nije bilo vremena za to. Ako ne požuri, zakasniće na posao. Brzo se obukla. Prvi put, nakon mnogo meseci, zanemarila je jutarnje šminkanje. Zaključala je vrata za sobom i zastala. Pre no što je krenula, procedi kroz zube:
„Dete… ili ne?
Kocka je bila bačena. Jedno pitanje manje. Ostala pitanja imaće težinu nerodjenog deteta.
Stevo Valjić pre sedamnaest godina Subotica
E za mene je ovo vrhunska umetnost pripovedanja,ili pisanja…U malo rečenica,a mnogo izmedju redova,dajući samo da se naslućuje ono što rečima nije rečeno,reći čitavu jednu priču…Veliku,tešku i tragičnu..
Odavno nisam pročitala nešto ovako dobro,zgusnuto na malom mestu.Ovo je slika bola.
Svi komplimenti piscu..Oduševljena sam.
@veshtihanstvena: Hvala, Lepotice! Ipak nije uvek bajka najbolja za laku noć
Pozdrav!
Laka ti noć…Sanjaj ipak bajku))))
@veshtichanstvena: Po svemu sudeći sanjaću bajke
Spremio sam olovku i papir pored kreveta, ako se probudim brzo da zabeležim 
Laku noć, Lepotice.
Teška, životna, priča.
@dollybel: Eh da… znaš i sama, srećna priča uglavnom loša priča… Teška priča je ona gde život udara, udara…
Ostavio si me bez teksta. Ovo je po meni prava priča, sa malo reči, mnogo rečeno.
važno je znati odslikati je, a ja se svaki puta divim kako ti to uradiš.
@charolija: Čarlić, jbg. mnoge žene na žalost prolaze kroz ove stvari, medjutim s vremena na vreme treba imati hrabrosti za neke odluke koje imaju težinu nerodjenog deteta. Pozzzz!
@dollybel: Bona slušaj, ja takodje tebi, ovo je obostrano
Pozdravljam te!
Da sam se ja pitala, jos „onda“, sada bih bila uskraćena za PLODOVE LJUBAVI! Uvek se nadaš BIĆE BOLJE i zezneš se! Na zalost, prolazila sam kroz njene faze, ali se nisam pitala DETE ILI NE! Verovatno ne sluteći kraj ili je želja za detetom, bila veća! Ko bi ga znao? ODLIČNAN TEKST STEVO, kratko ali dorečeno!
@dudaelixir: Da, večita muka ženska. No, izgleda da je uvek tako kako mora biti; mislim da je Bog rasporedio po nekom pravilu PLODOVE LJUBAVI, nekom da nekom ne. Dudo, hvala na komentaru
Pozzzz!
Tekst – odlično napisan (eto mene da nešto kao procenim…), priča – tužna i na žalost, svakodnevna muka. Sve je više loših brakova i nesretniha ljudi … ova je tvoja priča oslikala jedan takav život, takav brak, kako cure sve po redu gore potpisane rekoše…u malo reči, mnogo toga kazano.
Odlicno napisano!
Dete nikad nije greska!
@sanja: Kao što vidiš, Kokice ni pre sedamnaest godina nije bilo drugačije
nije ni sada, na žalost neće ni biti. Pozzzz!
@zelenavrata: Cipelice, naročito nije greška iz ugla nerodjenog deteta. Pozzzz!
Sve su rekli u komentarima pre mene…
da ne ponavljam.
uzivanje je citati tvoje tekstove
@sara: Najlepše ti hvala, Sara
Pozzzz!
Tužno je to što se ne možemo nadati boljem…ali valjda ima veze i sa uslovima u kojima živimo, pa su svi nervozni, svi u problemima, svi traže neki izlaz, pa poneki završe na pogrešnom. Mi koji smo još uvek, ipak, na pravom putu, bolje da ga čuvamo i dobro gledamo gde idemo
@sanja: Vidiš, Kokice u životu za mnoge stvari je potrebno dvoje ljudi, čim neko odstupi od one svakodnevne normalne situacije i ode u krajnost koja je krajnje negativna dogadja se ono što se dogadja, zbog toga i treba da gledamo kuda idemo
Pozzzz!