Napisao stevo | u kategoriji Kratka priča | dana 08-09-2009
Stvarno moram da vam po svojeručno napravljenom spisku (a ovo mi je baš lepa a rutinska vežba pisanja za svaki dan, bre) objasnim i razjasnim koliko toga moram da uradim sam, dakle bez ičije pomoći svaki bogovetni dan. Prvo, ali ne i ono poslednje: Je l’ Vi znadete kako je teško ustati u rano jutro, recimo… u devet ili deset sati, a neretko i u jedanaest!? I onda sledi ono najnapornije: umivanje; pa pristaviti vodu za Neskafu, potom da se dovučem u drugu sobu gde je komp, računar i ostala skalamerija potrebna da bi imao svoj blog; usput jutarnja gimnastika u vidu istezanja vlastitog tela… Priznaćete da ovo malo što sam opisao zahteva izvestan napor od mene, zato blago Vama i ostalima koji ne morate da se bakćete sličnim ili nedajbože istim stvarima!
Dakle, sednem za računar, pregledam poštu, Imejlove, na one na koje treba dati odgovor odgovaram, pregledam i komentare na blogovima koje pratim, usput pijuckam kafu i s vremena na vreme se okrećem da vidim šta se daje na televiziji. Pravim drugu kafu i prelistavam novine koje svaki dan prelistavam, na netu naravski. Na kraju odigram neku igricu, potom se oblačim i krećem u samouslugu. Usput sretnem prvog pa drugog suseda: „Dobar dan, komšija kako ste?“, pitam ja a oni „Dobro, dobro komšija, a kako ste vi?“, a ja kažem „Dobro, dobro komšije. Ah, imaćemo lep dan, jelte?“ I idem tako dalje i stižem u neomiljenu samouslugu. Zašto neomiljena?, zato što je jedina u krugu od kilometar. Unutra nema ovog, nema onog i sav srećan napuštam radnju s kilo ‘leba, litar mleka i s’ krmačom od dvi litre pive! Na povratku, kao i svaki dan, sretnem suseda koji stanuje u istoj zgradi ali prvi ulaz. „Di s’ bre komšo?“, pita on a ja odgovaram „Ma evo me tu sam.“ Ka’š kod mene na piće?“, pita on a ja „Ma bre, komšo… a tvoja žena?“ On me pogleda popreko pa anfas i kaže: „Jebeš ženu, samo piće da popijemo!“ Mislim… jebiga, meni nezgodno i brzo ga napuštam rečima: „Ma idji bre komšo, nemoj me jebavat! Sutra… ili prekosutra…“ Brže bolje udaljavam se i mislim se u sebi kako da ga sutra izbegnem, da se ne sretnemo, da se ne vidimo.
Stižem kući. Dome, slatki dome! Svuda dobro jeste, al’ ponajbolje kad se kući baciš na krevet. Bože moj! Koliko je to sati? Skoro pola dva! Treba malo prileći; izem ti dan bez malo leškarenja pre ručka. Legnem i fino odspavam sat-dva, neretko i tri. Odsanjam fine snove koje brzo zaboravljam, valjda je uzrok prazan stomak. Brzo spremim lagan ručak: ispečem dva batka sa karabatkovi sa puno boranije… žute i zelene, s glavicom crnog luka i nekoliko češnjeva belog i sve to prelijem sa dva-tri deci pive. Prodje ručak, valja ponovo malo prileći zbog što bolje probave. Malo dremuckam i razmišljam o postu za taj dan. Probudim se i vidim po satu da sam spavao prefinih dva sata. Jebiga, težak život, šta da se radi. Treba da se istuširam da malo dodjem k sebi, da popijem dve-tri Neskafe, drmnem rakijicu domaću, ako je nemam ondak čaš’cu vinjaka. Kasnije odoh u drugu sobu, jebote!, koji je ovo bre mrak… osam i petnaest uveče. Palim komp, ili ako Vam se više svidja računar uključujem jer radi na struju. Osećam se nekako umorno. Jebiga, mrzim teške dane, mrzim dane koji su puni obaveza. Trebalo bi nešto napisati… nešto što nije nalik izgovoru, poslati neku poruku, tek da se zna da sam tu, da se nisam mako s mesta, da sam i te kako živ i kada sutra sednem za komp ima da napišem… onako nešto… bre… ono mislim… nešto što će biti jako dobro, ali da niko ne pomisli kao vidi bre ovog zajebanta, i mislim… ono… i tako dalje… i tako dalje… bre!
Pogledam koliko je sati. Ma nije valjda da je skoro jedanaest! Jebote, kako vreme leti! Odigram dve tri igrice, pogledam poštu… vid’ niko da se javi. Jebiga… zevam, baš sam se umorio, ali sutra, sutra bre kad ustanem u pola šest, baš kao ovi što im zavidim da mogu ustajati u pet, ili čak u pola pet… Zevam, zevam, zeeeevam… iiiihhhhh, jebote kako mi se spava! S ovo malo snage što mi ostalo gasim komp. Istežem se i zevam… Mislim… ima da padne jedno dobro spavanje, a sutra… jebiga, sutra me čeka još jedan naporan radni dan.
Stevo Valjić do ponoći nema spavanja Subotica
E stvarno sam kučka…sad’ sam se postidela što te svaki dan zezam kako ne pišeš…Nisam znala tvoju dirljivu i tužnu priču i koliko si ti zauzet poslovima svakodnevnim
,uvidjavna cu biti ubuduće…Težak li je život jednog pisca 
Oprosti mi Stevoooo)))
(Ti znaš da je sve zezanje…i naravno da se ne može uvek pisati…Kad’ ti tvoja muza pošalje inspiraciju…uzjahaćeš pegaza i pisati..))
Važno je da se družimo)))
Nije ti lako, al izdrži Stevo. Izdrži
Radiš ujutru vežbe? Svaka čast na sportskom duhu!
Nije ni čudo što se brzo umoriš
@vestichanstvena: Lepotice, naravno da se zezamo, nego šta
U svakom slučaju ja sam iskoristio priliku da moja svakodnevna vežba pisanja bude iskorišćena za današnji post. Ne pada mi na pamet da svaki božji dan postavljam tekstove na blog, premda bih mogao jer imam dovoljno materijala. Ja znam da mi vodimo računa jedni o drugima, jer ako me neko ne poseti pet dana ja se zapitam… takodje i u obrnutom pravcu, mene nema pet-šest dana… Pa dobro, zašto me ne posećujete, zašto Vas ne posećujem, i radja se sumnja, premda ko zna koja je trivijalna stvar u pitanju 
No, sve u svemu, očekujem od sviju Vas da me obavestite (i mene i ostale) da se spremate na neku daleku planetu i da će komunikacija biti otežana 
No, očekujem od takvih da me obaveštavaju, jer interesuje me živo kako tamo gore izgledaju zvezde. Lepotice, pozdravljam te. 
@dollybel: E da znaš, Doly ne znam šta bih bez Vas (iskreno), važna mi je Vaša podrška, bila ona ovakva ili onakva; zato mislim… smatram da mi niko neće prebaciti ako ustanem u rano popodne, ili koji sat kasnije. Jbg. umetnost zahteva svakodnevne žrtve
A ja sam ti već takav, za umetnost ako treba ima da se izležavam tri dana 
@malabreskva: Kisbarack, ništa bez jutarnje gimnastike; i onda vidiš nacija… di bi nam bio kraj da svi vežbaju, proizvodili bi virtualnu energiju i za izvoz
Ali šta da se radi, nisu svi ko što sam ja 
Pod post screptum pogodi šta je KISBARACK?
E moj Stevo, težak li je život nas slobodnih umetnika.
Samo što ja ne postižem tokom dana da uradim toliko stvari kao ti. 
Definitivno ću morati da se žrtvujem, pa da par dana pokušam da izdržim takav jedan životni tempo kakav si ti sebi udario. 
Nisam sigurna da ću uspeti, ali ću se svojski potruditi. Pozdrav i ne daj se 
@charolija: Čharobna, hvala ti na razumevanju
I ajde budi malo vrednija, nemoj sad da mi kažeš kao troje-četvoro dece te sprečavaju da ponoviš makar sličan dan ovim mojim teškim danima 
No, imaš moju punu podršku, navijam za tebe! Ako ne pre a ono kad ti klinci budu u dvadesetima – ima da izdržiš dva dana za redom 
, i ćeš onda da vidiš da se radi o teškim stvarima 
Pozdrav, Čharobna!
kako da se nasmejem kad mi „puca“ glava(upala uha)…
meni se rucak najvise svideo
Ma neću izdržati dok napune 20-tak usedeću se totalno. Moraću bar tu jutarnju gimnastiku da uvedem.
Dragi Stevo,kao sto rekoh,vazno je da smo tu…i da se druzimo…I nek bude i da „pijemo kafu“ na blogu,ali tako komuniciramo…)))Dobar jutar iliti Jo regelt))))
PS:nemam slova kojima bih ovo tacno napisala,ali razumeo si)))))
@sara: Sárikám (ovo je tvoje ime na Madjarskom jeziku), želim ti brzo ozdravljenje
Znaš, nema ništa bez dobrog ručka 
Pozzzz!
@charolija: Čharobna, obavezno da si uvela jutarnju, garantujem ti da ćeš lakše skakati iz aviona
I ima da uživaš u klincima dok su klinci, iako će tebi i kada budu imali pedeset god’na i dalje biti klinci 
Čharobna, čuvaj one koje voliš 
Pozzzz!
@veshtichanstvena: Draga Lepotice, jašta da se družimo, i jó reggelt, ja iz kreveta se dig’o u pola deset (ih, kad je život baš težak), a ima da kafu pijemo svaki dan na blogu, što svakako moramo da ponovimo uživo
I moraćemo već, pre ili kasnije, SU blogeri da se nadjemo na kafi. Znam da se nešto pokušava u vezi ovoga i baš ću proveriti da li se odmaklo sa organiziranjem BLOG OPEN SUBOTICA 20009. Pozzzz! 
Mozemo da je ponovimo, naravno, sta vise bilo bi lepo. Sto se tice „Szabadka blog opena“, ja sam vise za varijantu „blog closed“, hi hi.Znas da nisam nesto drustvena, rekoh ti, mada bilo bi to lepo za one koji vole da se druze, a ja pojma i nemam o Su blogerima, sem tebe i Sanje…
Ja sam vise za skup „Drustva mrtvih pesnika“
Varijanta malo drustvo, a prija))))))))
Stevo, upropastio si mi jutro!
Kada sam otkucala tvoju majdarsku reč… izlete mi slika pacova, samo što se nisam šlogirala…
Nema smisla da me tako prepadaš, žaliću se veštici da znaš!
Pa breskvice,to sto ti je Stevo rekao ,na madjarskom znaci mala breskva, prevedeno na srpski…Odakle ti pacovi,ne znam))))
@veshtichanstvena: Lepotice, oma da ti kažem: Hvala za intervenciju zbog Malebreskve, a takodje ne znam odakle pacovi. internet i vindovs, šta li. A Blogopen Su, znaš nije lako organizovati ovako nešto, u svakom slučaju, verovatno ne bi bio fer da se ne pojavim tamo, razmena iskustava a i vidiš upoznaš osobu koju već „poznaješ“ ne znam otkad, recimo sugradjanka Malimacak, preko koje sam saznao da si iz ovog grada. Inače, i ja „znam“ samo desetak SU blogera
Lepotice, pozzzz!
@malabreskva: Upssss, Sárgabarack! Breskvice, ne znam kako je kod tebe, ali kod mene u kompu imam program da pišem na Madjarskom jeziku, latinicom ili ћирилицом, na Jenglejskom i tako… Odakle PACOV?, pojma nemam… Žao mi je što sam ti pokvario jutro, a kao što vidiš Veshtichanstvena je već učinila svoje. Breskvice, budi mi dobra, i kao što vidiš već ti tepam na drugom imenu. Pozzzz!
@veshtichanstvena: Fala, Lepotice. Mislim da je „fabrička“ greška u pitanju
Pozzzz!
I ja da se ispravim sad vidim kakvu sam glupost napisala, hihi. Umesto closed, a to sam htela, napisah close…uh, a nije svejedno))))))))))
@veshtichanstvena: Lepotice, nije frka, ispraviću
Hat en eppen nem szeretnem csirke lenni, iliti pliz Stevo mene nemoj u madjarski prekrstiti, ispašću prava kokošketina
(a kao nisam)(a što sam ono na madjarskom dobro napisala, al ajd…) Stevo, težak je tvoj dan, ne bih se menjala sa tobom. Ne znam šta ti je teže, jel jutro, podne ili noć…ali onaj deo kada moraš pripušiti puce da ugasiš komp, hat mislim stvarno….nevolja je to!!! Nikada više neću kukati mangupu kako ništa ne stignem, sada vidim šta je to kada neko stvarno ima tu muku!!! 
@sanja: E si me nasmejala, Kokice! I šta csirke! Pipi húsika, bre! Jer stvarno bi bilo katastrofalno da prevedem kao: BAROMFI
I stvarno mi je drago što su uglavnom svi primetili koliko mi je teško, al’ kad već imam široku podršku, će valjda da mi bude lakše 
Pozdrav, Kokice!
@sanja: I da, Kokice pod post skreptum još da dopišem kao nemoj se ti menjat ni s’ kime, raduj se što ono malo posla što imaš možeš skoro na vreme da odradiš, bre!
Znas sta Stevo, ja sam se umorila citajuci te, odoh da prilegnem
@zelenavrata: Ma idji bre, Cipelice
Ti si ko ja, vidim imaš težak dan, prijatno leškarenje 
Pipi husika, jel belo? Bolje batak, sočniji je
A baromfi 
nemžem virovat!!! Sreća pa si sam uvideo da je katastrofa 
A ono za menjanje, ma…i ne bih se menjala, baš mi dobro tu di jesam, kakva jesam, a taka sam da ni za di sam nisam…
Pih Stevo, daj me ispravi u mailu umesto cim na com, neću da budem ovako siva više
@sanja: Pipi husika, je li! Kokice, batak jeste sočniji i ovako i ‘nako
I da, nemoj ništa menjati, jer najbolje je ono što je tebi i tvojim bližnjima dobro 
@sanja: Kokice, gde da te ispravim? Cim… com… Di je to, ne vidim il’ si pogrešila
ajoooj, opet sam zeznula malopre, ako je ovaj put dobro, ispraviš mi samo mail na ovaj u ovom komentaru
pa posle brišeš ove moje gluparije 
(da ti ne sramotim blog 
)
@sanja: Kokice draga, moj blog mogu samo ja da sramotim, drugi mogu samo ako ja dozvolim
Dakle, da vidim šta je tu zeznuto? Ih, ništa! Moraću prošetati po prodavnicama da vidim koji viski mi se dopada 
No, ako nisam u pravu dugujem ti, ili Vama kad ste svi na broju, po piće i sladoled za klince! 
@sanja: I jopet post skreptum: Di ste to pogrešili, gosudična?
Vidi, tu sam nemoćan, pitaj jaču polovinu, pojma nemam zašto je ovako!
Prvo sam provirila, pa koraknula jednom nogom… Čini mi se da nema pacova pa ću se osmeliti da malo popričam…
Stevo, ja lepo copy – paste u google slike tu tvoju reč na madjarskom… Kad iskočiše pacovi….
A ja se bojim i miša…
Pa ti vidi….
Grozno…
Ne znam kako…
Vidi breskvice, da ti ne kazem sta iskoci na baromfi, ali sreća pa me je Stevo odlučio ipak drugačije krstiti
Stevo, mi malo pročačkali i doveli Kokicu u red
@sanja: Vidi Kokice, bilo je već ovako, mislim da je to zbog toga što se javljaš sa drugog kompa, izvorna adresa je drugačija, i onda…
Stvarno, pojma nemam 
@malabreskva: Izvini, nemam komentar na tvoj komentar.
@sanja: Kokice, katkad ovakve zamene ne znam čega od osobe koju u stvari ni virtualno ne poznajem, blago rečeno umaraju me. Lepi pozdravi.
Laka ti noć…i mirni ti snovi..
@veshtichanstvena: Hvala ti, Lepotice. tebi takodje, iako je već dosta iza ponoći.
Eh Stevo…nije to…sjbl sam (da prostiš) mail adresu, i onda me ne pozna
@sanja: Kokice, oprošteno! Inače, nisam neki stručnjak za ove stvari tako da stručni problemi se tiču Mangupa
Pozzzz, i želim ti lep radni dan!