Napisao stevo | u kategoriji Kratka priča | dana 30-08-2009
Jutros sam bio na pijaci koja se nalazi u najvećem gradskom naselju a zove se meni pomalo zjb imenom: PROZIVKA! Mislim, jebiga Prozivka me asocira na služenje armije na onoj kamenčugi u Jadranskome moru a zove se Lastovo. Svako jutro, za vreme tzv obuke „Dižžžžžžžse! I jebiga, jesen pozna a mrak posvuda oko nas, tunela nigde kamoli svetla tamo na kraju. I onda skačeš sa kreveta i u sebi psuješ sve idiote sveta i sve idiote u šest republika i idiote iz dve pokrajine. Dok se kaplar dere na sve strane a njegovi pomoćnici ruše krevet za krevetom i izbacuju stvari iz tamnozelenih kaseta (ormarića), pitaš se u sebi je l’ se tvoj ćale borio zbog ovih ludaka, je l’ se tvoj deda oseća ushićeno jer mu je unuk u vojsci gde ga jebu desetari i razvodnici sa pola osnovne škule, jer svi iznad toga znaju kako se vojska dovodi u red pomoću tek pismenih moćnika što polegaše pred izglancane cokule poručnika, sina prvoborca za koga se pričalo da je bio u prvim redovima – al’ ga tamo niko od preživelih video nije. Zapravo, nije bilo preživelih.
Dakle, Prozivka a tamo pijaca koja se zove Zelenac. Krajem nedelje tamo kupujem sveže meso, piletinu uglavnom, katkad i hleba u „Evropi“, jednom u nedelju dana kupim i kilogram krompira i po jednu vežu šargarepe i peršuna, glavicu kupusa, kilogram luka crnog a i onog belog, nekoliko jabuka i još kilogram-dva sitniša potrebnih za svakodnevnu klopu. Ali najčešće pazarim piletinu, sveže pileće meso koje nude jedre žene iza tezgi sa rashladnim vitrinama. Sve ih poznajem, one mene takodje. Jedna zgodnija od druge, onom velikom nožinom barataju k’o mesari kod Bata Koleta, pored Neninog kafića gde nakon kupovine popijem pivo. Dakle, lepe žene, prodavačice svežeg pilećeg mesa; kod jedne uzmem batake, kod druge krila, kod treće prsa samo zbog toga što ima lepe grudi, kod četvrte kupujem nogice i ledja i pitam je l’ raspoložena da mi kasnije skuva ručak, a ona smešeći se kaže da će mi čak ledja izmasirati čim se razvede od sadašnjeg muža i povešće sa sobom i četvoro dece da mi bude lepše s njom.
Nakon kupovine idem kod Nene, tamo me već čeka buraz, viknem Vladi, jer subota je a subotom je on taj koji šljaka; donosi dva piva, mi kažemo popij bre ono tvoje jer sutra na buvljaku ti častiš, i tako on uvek časti dva pića i da ne zaostanemo po poštenju i mi ga častimo sa dva. Onda skoknemo do mene na kafu. Kupljenu piletinu ostavljam u frižider. Posle idemo kod njegove kćerke na roštilj koji priprema njegov unuk. Godišnje u pet-šest navrata skupi se širi krug porodice na klopi i na razgovoru i da se vidimo. Pojedem deset s lukom, pljeskavicu pa krmenadlu, kobasicu i nenanizane komadiće za žicu, popijem pet ili šest piva. Usput sa burazom popijemo još turu pića i onda kao ajd zdravo vidimo se sutra kad idemo na buvljak. Stignem kući, sednem za komp i počnem sa pisanjem ovog posta i stignem na polovinu umoran, spava mi se. Ujutru me budi telefon, zove sestra i pita šta ima, ja kažem ništa novo, dobro čujemo se ćao, ćao. Ponovo zaspim i ponovo me budi telefon. Burazer: Ajde bre, znaš kol’ko je sati? Ne znam, kažem ja, ali evo idem. Ustajem, kupatilo i brzo jedna Nes kafa. Žedan sam, otvaram frižider… Jebem ti! Meso! Piletina! Puna kesa piletine. Ma nema veze, kad se vratim sa buvljaka. Na povratku svratimo na pivo kod Nene, a u susedstvu pijaca Zelenac u naselju Prozivka, koja je ime dobila po palim borcima a ne po mojim vojničkim danima. Kažem burazu da naruči turu pića a ja idem do prodavačice svežeg pilećeg mesa. Ona pita: No, kakva su bila ledja? A ja ko iz topa: Odličan paprikaš. Šteta što niste probali. A ona kaže: Čim se razvedem od muža.
Evo, dovršavam ovaj tekst, danas me mrzelo da kuvam ručak; naručio sam onu veliku picu i dobro se najeo. Čim stavim tačku i potpis idem da sredim pileće meso, iseckam u komade, u najlon kesice i u zamrzivač. Eh, osrednji vikend.
Stevo Valjić fino predveče za čašu piva Subotica.
Po naslovu pomislih bio Stevo na Baščaršiji
deset u pola s lukom ili d’setka, p’tica( slovo e negdje nestane)…
Ja sam se odvikla navike da imam ritual kupovine, al ako nađem interesantnog mesara odmah ima da kupim duplu dozu
@dollybel: Ako i nije ritual ali jest dobra zabava
Naravno, ova pijaca nije kao ona velika u centru grada gde vlada drugačija atmosfera. I vidiš u nečemu smo isti, ako je prodavačica interesantna onda deset minuta biram šta ću kupiti 
Pozzzz!
Pročitaj još jednom kako se zove pijaca)))
Od roštilja koji je pravio muž moje prijateljice,boli me stomak,a groždje koje sam posle pojela…hmmm,pa nekako mi je udarilo u glavu.Zbog toga i pijem kafu,uživajuci u svemu sto ona za mene predstavlja))
Ajd’ živeli
@veshtichanstvena: Čuo da neki zovu Zelenko, pak drugi Zelenac, čak i Zelenik… i ko zna još kako. Inače, roštilj jedem najviše dva puta godišnje, a ti bi umesto groždja posle dobre klope trebala piti vino a ne jesti groždje
Inače, ja i sada u deset uveče oijuckam kafu… Nes! Pozzzz!
Vino…ah sledeća priča će biti o vinu…
@veshtichanstvena: Eto ti dobre teme za sledeće postove
E daaa…bilo je danas neko čuveno Češko pivo…uh zaboravih naziv…nešto na S…Kažu da je izuzetno,mada ja pivo „ne volem“,ali kada se setim reći ću ti,pa možda probaš ,ljubitelju piva
@veshtichanstvena: Kada sam u nekom drugom gradu ili zemlji onda obavezno probam njihovo pivo. A kad sam kući (ne mislim u stanu) onda pijem ono provereno, redje Lav a najčešće Jelen
Mmmm roštilj i hladno pivo. Baš vam je bilo lepo.
@charolija: Znaš šta, mogao bih ovako nedeljno i onda bi me svi psovali kao pokvarenog političara koga interesuje samo krkanluk
Inače, stvarno je bilo lepo 
Pozdrav!
[...] Stevo nisam tebe zaboravila, ti si jedan od mojih uzora i sigurna sam da će mi u budućnosti trebati tvoja pomoć. Jedva čekam da te pozovem i kažem: “Ništa ne pitaj, ćuti, čitaj i sudi.” [...]
Da sam ja toliko pojela i popila ,mrela bi bre Stevo, gde ti stade sve to?
A lepsi bre taj Zeleni naziv ma kakav bio nego Prozivka, doslo mi da ustanem i stanem mirno na to
@charolija: Čharobna, pozdravljam te i pišemo se
@zelenavrata: Gde? U mojih stotinu i pet kilograma
Što je još dobro jer sam ih deset imao više 115 
No, za moju visinu nije puno 185cm, od zemljice pa nagore 
A Prozivka… recidiv prošlosti. Pozdravljam te, Cipelice!
Ih Stevo, kada to tako napišeš, onda tek shvatim, ma volem bre ovaj naš narod, ma kako nekad usran (da prostite) bio!!! One tete na pijaci, ma face, ti što kupiš i više mesa nego što ti treba, ma još veća faca…ona što se seli kod tebe sa četvoro dece da ti ulepša život, ma šta, neka i muža povede
e nasmeja me vala…. 
@sanja: Eto, vidiš Kokice, ipak smo čudo jedno
I što je valjda najvažnije, dobro smo se i zabavljali i smejali se 
Stevo ti si kao dve ja
@zelenavrata: Evo, merio sam struk: 110cm, dakle Cipelice ti si 55
Ja sam tanak taman koliko je neko tanak sa 105 kilograma i mislim da je polovina čisto pivo 
Stevo, izvini, ali ne možem se suzdržati, ti to zoveš merenjem struka?
To je već više, nekako, al moram kazati, pa taman se uneredila, OBIM!!! 
@sanja: Pa slušaj Kokice, kada merim obim moje bliže okoline izadje taman toliko, a obim grudi i nisam merio
to su ionako ženska poslau 