Napisao stevo | u kategoriji Kratka priča | dana 28-08-2009
Najbolje priče, anegdote i slučajne dogadjaje sam čuo na baš čudnim mestima, kao na primer u samousluzi dok sam plaćao račun kasirki a iza mojih ledja dve ogovaruše odplećkale priču o prvoj susetki, ili dok sam birao paradajz sa pijačne tezge a prodavac mrmljao sebi u bradu „temu“ za moj post koji ću uveče napisati za blog, ili prosto poznanik, prijatelj ili sasvim nepoznata osoba koju sam sreo na ulici, ili ona srela mene interesujući se za neki deo grada ili ulicu, možda kako stići do Palića ili na Palić i to iz Dudove šume, a usput lane interesantnu priču sa prošlih putešestvija svojih u drugim gradovima i drugim zemljama.
Medjutim, dobre storije se mogu čuti i za kafanskim stolom, ili u bašti nekih od gradskih kafića dok se pijucka ‘ladno pivo i nehotice se prisluškuju priče koje se pričaju glasno ili manje glasno za susednim stolovima. Sve ostalo je pitanje dobre volje i malo dara za pripovedanje, tj. da se na papiru prepriča ono što se čulo i bilo dovoljno interesantno da se postavi na blog. Oduvek je bilo teško, i sada je, i biće i u budućnosti teško da se izmišljaju priče, priče koje se nisu dogodile, ili se nikada neće dogoditi. Govorim o pričama, pripovetkama a ne o bajkama i pesmicama, skaskama i fantazijama, premda ne kažem da nije moguće napisati izmišljenu priču. Ja sam sam napisao gomilu priča, ali koristio sam i jedno i drugo: izmišljeno mešao sa zbiljom, i ponajbolje je kada se ne zna šta je zapravo a šta izmišljeno. Ne verujem da je lako smisliti dedu koji je ostavio duvan a kasnije i rakiju, no ukućanima postao sumljiv jer se na dan dva puta brije a da to nikada pre u životu nije radio, i sada se čini da deda jeste posve normalna osoba i da nije šenuo. Ali da bi ukućani bili sigurni šta se sa dedom dogadja odlučuju da ga krišom posmatraju. Ujutru brijanje, nakon radnje deda sipa nešto u dlanove i brzo kao da se umiva trlja lice. Uveče isto, brijanje pa ono nešto trlja u lice. Ukućani mislili losion, ona vodica za lice posle brijanja. Medjutim, na kraju ispalo da deda sipa u šake rakiju i brzo posrče, i potom kao trlja lice. Pa… nazdravlje.
Stevo Valjić u iščekivanju subote Subotica
Da,ima mnogo zanimljivih priča oko nas…crtica usput nabacenih , poneka rečenica koju uhvatimo u prolazu…
Fragmenti necijeg razgovora iza,pored,ispred…Dok prolazim ulicom,a najvise kada se vozim prevozom do grada,posmatram ljudska lica ( pa mi se dešava da se upiljim, zaboravljajuci da je to nepristojno),dok pokušavam da proniknem u to o cemu razmišljaju,šta ih muči,a šta veseli…kome idu ili se vracaju…
I zanimljivo je,da jedna stvar otkriva drugu…slažeš li se?Kada uhvatimo početak niti,sasvim slučajno,( a ništa nije slučajno)),ona se nastavlja,vodeći nas u priču…
Uh raspisah se rano ujutro)))
@veshtichanstvena: Rano ujutro! Možda za mene!
Inače slažem se, jer jeste pravilo da jedno donosi drugo, sled dogadjaja… A da li verujem u ono što sledi (slučajnost?), akcija-reakcija… Smatram da nema razlike izmedju pisca i čitaoca, jer percepcija je nasušna potreba i jednog i drugog, ako se na ovom ne sretnu… bajata posla 
To znaci da umemo da slusamo a ne samo cujemo.
Ne vidim dobro,ali su mi te slike poznate..Ko je covek na fotografiji?
Napisla sam nekolicinu pričica i u njima sam kombinovala stvarnost i maštu, puštala ih da se međusobno prepliću dok potpuno ne prionu jedna za drugu i sastave se bez šava. Interesantno je da ideja potekne uvijek od jedne riječi i da cijelu priču napišem da bih tu jednu riječ smjestila u rečenicu koja mi se u tom trenutku dopada. Radnju prilagodim.
A da slušam sam naučila, opažam, ali uvijek ne kažem;)
@zelenavrata: Cipelicem to znači da znamo i da slušamo, a prava je stvar što umemo i da čujemo
Lepi pozdravi.
@vestichanstvena: Lepotice, brzom brzinom šaljem imejl!
@dollybel: Ćuj bona, upravo si nabrojala nepisana pravila koja se vezuju uz/za neku priču
Ono ostalo stiže ti Imejlom 
Mail me zeza ceo dan.Cim uspem poslaću ti odgovor.
@veshtichanstvena: Sve je ok.
a i dobio sam mejl. Pozzzz.
Zahvaljujem.
Pozdrav
@dollybel: Takodje
Jedino ja ne ucim i necu da ucim kako se i na koliko stranica pise. Sednem i iz duse, srca napisem sta osecam, mislim, a da li je pravilno, prekratko, predugacko…..ne znam i ne zelim da znam i ne volim pravila
@zelenavrata: Cipelice, prava mera je kada se piše iz srca i duše
iz njih su postala ona prava pravila 
Uostalom, jebeš pravila ako dobro pišeš 
Pozzzz!
Istina! Nemam pojma da izmislim priču. Takodje, malo se krećem medju ljudima, pa mi slabo ideje odatle pritiču. Dalje, nije baš da nešto dobro pišem…ali dobih dobru ideju od jednog blogera o priči o lotou u Italiju, bre. Ću da je napišem, al da veze sa vezom imati neće!
@sanja: Kokice, baš si me nasmejala za onog „Lotistu“ ‘taljana
čekam da na tvom (vašem) sajtu pročitam o onom bogatunu 
i drugi će reći da li veza sa vezom ima veze, sa pričom naravski 
Veliki pozzzz!
Hehe, bićeš obavešten. Danas mi, eto uleteo neki drugačiji post, prilika je, jel, posvetiti pažnju ovom danu djaka. Nadam se, ovih dana, će da osvane pomenuti naslov.
@sanja: Čestitam za klinca i da mu škola dobro krene. A ti, Kokice dolazi jesen, zima… biće prilike za puno naslova