INTERLUDIJ I
12
Napisao stevo | u kategoriji poruka | dana 23-08-2009
Pre no što sam seo za računar već sam počeo razmišljati gde da smestim ovaj ludorijum škrabulates (ova reč ne postoji u rečniku, čak ni na novolatinskom). Da l’ da ga smestim u Odlomak Odlomka, ili pustim kao običan post. Apropo, onaj jezičak pored Home je probni balon, da vidim kako umem tamo postavljati tekstove u nizu, kao recimo danas postavim trista metara a sutra pola kilometara i koji santimetar. Dakle, video sam da je posve jednostavna radnja koja se meni uopšte ne svidja; liči mi na konopac sa jednim krajem na kojoj je grafitna ceruza (olovka), dok drugi visi u provaliji bez dna. Tekst je nepregledan, slova su sitna a pojma nemam kako se povećavaju (moraću da pitam osobu koja mi je otvorila onaj jezičak kako se povećavaju slova (oči mi poispadaše ko veštački zubi mog pokojnog ćaleta dok se smejao nekom čudu na televiziji).
Kad već spomenuh u zagradi pokojnog oca dodao bih dve tri rečenice pride. Imam jednu davnašnju pisaniju o njemu, pola istina druga polovina nije laž. Bili smo još klinci kada ga je duh avanturizma poneo na dugačak put do Nemačke, u to vreme Zapadne. Kažem dugačak put jer je krenuo biciklom i nakon tri meseca stigao u Dojčland i zazvonio na kapiji kuće gde je stanovala njegova mladja sestra. Stajao je moj otac, Bela po imenu kraljeva od pre hiljadu godina, stajao pred kapijom u izlizanim farmericama čije iscepane šavove spajale su zardjale žice… Da sad ne nastavim, verovatno ću tekst da postavim na sajt za godinu i po jer tada će biti sedam godina od njegove smrti, srećan njegov broj beše sedam. Sve ovo sam spomenuo budući sam stigao do dela u Odlomcima gde se pred glavnim junakom pojavljuje njegov pokojni otac sa glasom iz podruma… Ovaj deo moram preraditi, dijalog na sedam osam stranica ne sme biti dosadan. Dakle, ovo čeka „preradu“ i da se ubaci u komp i da se postavi u onaj već spomenuti jezičak. I… jebiga, kod mene u ovom velikom redu zagubio se deo rukopisa, no srećom tekst je već bio ubačen u komp, medjutim jednostavno ne mogu da verujem kakav sam i koliki trehondjanac, dobijem moderni popizditis na rate zbog desetak stranica teksta što sam ih negde zaturio, ili su one same nestale. Badava držim „Ideje Reda“ od Volasa Stivensa pred monitorom kada su moje ideje nalik malim neredima.
Šta sam još ono hteo reći? Ah, da… ćale! Može li neko zamisliti čoveka koji kurbla biciklu u Austriji, kurbla po snežnoj mećavi biciklu po Serpentinama…
Stevo Valjić subota na nedelju ponoć Subotica
„Moderni popizditis“
Kud se toga seti hahahahahahahahahaha, idji bre
@zelenavrata: Ma idji bre, Cipelice sve je to trenutačno nadahnuće
Pratim tvoje odlomke odlomaka,i sve mi se vise dopadaju( zbog tog zenskog lika i sirove slike scena)))),a kako ulazim dublje u pricu,pocinje iscekivanje nastavka…Sto se tice tvog pitanja,“mozete li da zamislite coveka koji….“,Veruj mi…sve mogu da zamislim))))))))))))))))))
@veshtichanstvena: Ništa bez mašte
Pozzzz!
sve ostavi tako na gomili, lap top uzmi u krilo i piši;)
@dollybel: Da znaš bona, nije loša ideja
E ja vala ne mogu ni da zamislim kako kurbla toliko…
@sanja: Kokice, bude li vreme priči pustiću je na sajtu
i nećeš morati zamišljati 
samo pročitaš i uveriš se da je to moguće 
Stevo, onda strpljivo čekamo još godinu i po, da joj dodje vreme
@sanja: Kokice, to je bila njegova želja, a želja očeva se poštuje.
Tako i treba, sve pohvale!!
@sanja: Hvala Kokice