Hamzjakl

…kojih se ne moramo pridržavati. A ima ih pisanih i nepisanih, smišljenih za odredjene stvari, ili tek tako… a ono „tek“ znači samo toliko da se zadovolji javnost. Verovatno je da ne bi bilo lepo prolaziti crveno svetlo na semaforu u dva sata posle ponoći. Zašto? U te kasne sate saobraćaj je sve ostalo što mi sada pada na pamet no da je gust ko testo u pekari na ćošku gde se mesi hleb, kolači i burek sa sirom koji je ponajbolji kada se mezi uz jogurt bilo koje mlekare u našoj lepoj zemlji. Dakle, nema nikog a ono crveno! Pogledaj levo i desno (za svaki slučaj koji bi mogo ispasti nakaradno i gadno i tragično) pa ako vidiš pol’cajca il’ bogo moj saobraćajca sa tefterom u ruci i pištaljkom u ustima… a ti mu mahni sa obe da čovek ne pomisli da mu pretiš levicom ko vanzemaljac Parlov! Jebiga, možda ti progleda kroz prste ili pomisli da si sin lokalnog lopova ili političara što mu dodje skoro isto, a jeste pravilo pisano i nepisano. Recimo, voziš onaj skuter veliki, najveći i mahneš policajcu (ja očima svojim vido) a on ti odmahne! Nemoj molim te sad da mi rekneš da si crkveni miš neki sa periferije grada gde se jutarnja misa u nedostatku crkve održava u mi’ani, bre!; ili da si neki siromašak koji je naš’o motorče veliko pored puta i sad voziš u policijsku postaju, upravu ili lokalnu nji’ovu kancelariju da vratiš izgubljenu stvar i da daš izjavu i da se nadaš da će vlasnik, bogatun neki ili sin tajkuna lokalnog da ti da crvendaća za pivo i po kile Fornetija za poneti sa kačkavalj koji samo po inerciji liči na domaći sir od kozjeg mleka iz konzerve a zemlja porekla preko grane gde svi lopovi odavle pobegli i prebegli jerbo kod nas pravda i oni koji se za nju borededu skupa s policijom i inom braćom u juniformi vakvoj i takvoj sa zaštitnim krpama na licu da ih ne prepoznadedu osobe s one strane zakona – očistili i rasčistili ulice naše od njih i sad nam sve lepo i u cveću i u čistoći nevidjenoj u ovim krajevima a sluktim i šire… Jebote bre, zar život nije lep!

Moram bre da mislim i na mesto za fotografiju, jer premda nije izričito pravilo no baš je fino i lepo da se metne neka fotografija makar ona, fotka, veze nemala sa temom što se o njojzi besedi. Bre, mislim, i tako dalje! Dakle, pravila! A ko ih je pravila, i koja pravila, i šta je pravila, možda napravila ili s’pravila, opravila i popravila, dopravila i trala la la! Ha ha, bre! Jebeš pravila kad se učeni lopovi ne znaju potpisati no su potplatili lokalnog „ćatu“ da im sve sredi i biće sve plaćeno zlatom oko vrata i zglobova gde katkad spadne lisica… ne ona iz šume već ona iz ruku žandara koji ‘apsi iz naredjenja i iz pisanog papira, dokumentovano i po pravilima koja se kasnije krše zbog nejasnoća i zbog toga što je procedura apsa zajebana i pisali ih neuki ali iskusni ljudi zabarikadirani iza debelih zidova ispred kojih stoje oni na vlasti i oni koji nisu na vlasti… ali biće jednom, pre ili kasnije jer pravilo ne zna za pravilo da se ne može i da nikada neće; svoj svoga brani a narod sjeban do blata i malo čiste vode da bi oni ruke oprali jerbo treba potpisati narudžbu za čiste peškire. Iš, bre dečurlijo!

Stevo Valjić

Random Posts

• CINCI LINCI ZVONI
• LETO JESEN ZIMA
• DODO I CINCI LINCI KUVAJU
• DODO JE PREHLADJEN