OPRAVDANJE
16
Napisao stevo | u kategoriji Kratka priča | dana 08-08-2009
To je ona stvar koja para vredi. No, moram završiti neke druge stvari i budući sam ja jedini vlasnik ovog bloga (ili nisam?), mogu nakon sto40 i kusur tekstova da pustim malo vodu niz Tisu i Dunav. Da su ovako ispuštali iz Palićkog jezera voda u njemu ne bi bila zagadjena, premda u gradu ima ljudi koje bih pobacao u kadu čiste vode…
Dakle, moram pozavršavati neke započete stvari, radnje, zanimancije, obaveze neobligatne, nezavršene poslove kao recimo okopati grobnicu za Borisa Davidoviča, ili nacepati drva jer je leto na izmaku i ipak nisam siguran kakva će biti zima uprkos plećkama oniju ogovarača; nadalje trebam dobro da provetrim stan, usisam tepih u velikoj sobi i napokon malo prilegnem jer ima kada su mi dani naporni iako se radi o običnom lenčarenju, čudesnom nečinjenju kao da će neko ‘mesto mene da odradi ono što samo ja mogu i trebam odraditi.
Da ne ispadne da trućarim, ako baš i nisam obećao ali sam nagovestio neke priče koje su već napisane u glavi no nikako da predju u komp, računar, mašinu koja pamti slova i reči, skalameriju koja mi s vremena na vreme ide na nerve i nokte i najradije bi da je gledam no što ledja svoja vlastita ne vidim. Bez obzira na sve i bez obzira šta sve zna ova mašina – moje priče nikako da se u nju usele, da ih zapamti i kad mi se prohte samo nabacim na blog i mirna Bačka, bre, ovamo dole na severu gde je toplo kao tamo gore na jugu. Dakle, neće pa neće… dok ne odlučim drugačije. A moram da se izvinim i onoj jednoj osobi, ili možda ih ima dvoje, možda troje… koji su koliko toliko pratili Odlomak Odlomka… Na redu je „monodijalog“ glavnog lika sa njegovim pokojnim ocem. Meni se nikako ne dopada taj „njihov“ razgovor koji moram da preradim, doradim, razradim itd, i tako dalje. Medjutim, nisam raspoložen za tako nešto, na jesen ću poraditi na toj stvari. Inače, nameravam da otvorim prozorče pored Home, u gornjem levom uglu gde ću upisati Odlomak Odlomka i gde će se nalaziti čitava storija od prve do poslednje stranice. Ali, kao što rekoh, da odradim važne stvari kao što je kupovina muholovke koju ču obesiti u veliku sobu iako nema ovih letelica, ali nikad se ne zna. Zato sutra idem na buvljak da nabavim muholovku. No, ako već budem tamo, naravski, popiću dva tri ‘ladna piva, jer leto traje no ne zna se dokle.
Stevo Valjić veče u Subotici
Pisati se ne moze po komandi niti po necijoj zelji,pa bila ona i pisceva…Kada nece ,onda te nece i eto.Pisaces …
Za sada pisi ono sto ti dodje,a mi te citamo u svakom slucaju))))
Pozdrav od Ja))))
@veshtichanstvena: Pa dobro, odradjujem ja po desetak stranica dnevno, ali to su neke druge stvari
Ups, vidim nešto si besna! Pozzzz!
Besna?????Nikako))))Pa ovaj djavolcic se smeje
Naprotiv radujem se kada imas novi tekst,a ja sta da citam)))))
@veshtichanstvena: Moja greška u tumačenju
Neka ti je laka noć.
Obećavajući sebi danas ću – sutra ću, odustadoh od nekoliko ideja za pričice koje su mi se cijelo ljeto motale po glavi. Zato mislim da je ideju najbolje zapisati odmah, bez odlaganja.
Pravo vrijeme ne postoji, ali ideja se vremenom razvodnji, oteče…
Nikako da stignem da pročitam tekstove na ovom blogu, a vrijede.
Ali zasigurno ću stići. Samo se ti malo odmori, pa piši.
Pozdrav
@dollybel: Skoro trideset godina je da se aktivno bavim pisanjem. Prvu stvar sam objavio 1983 g. Srećom, nikada nisam kuburio sa idejama; čini mi se da sam ih imao milijardu a u delo sproveo hiljadu… hiljadu i po. Inače, kod pisaca postoji jedna aksioma: nije sve što je napisano za objavljivanje, od dvesta napisanih za objavljivanje je eventualno jedna pisanija, sva je sreća što na blogovima ne moramo da se pridržavamo ovakvih pisanih i nepisanih pravila. Ja i inače dnevno napišem najmanje desetak stranica, pa svaki drugi dan jedan tekst o gradu za drugi blog i ima tu još nekih stvari koje su jako važne, ali su manje važne za ovaj blog, a moranje (to je za onaj drugi blog za šta sam se obavezao) katkad zna da zezne čoveka
Medjutim, ideja vodilja me nije napustila, nadam se da neće ni u budućnosti 
Što se čitanja tiče u sledećih stopedesetgodina imaćeš vremena na pretek 
Pozzzz!
Ma idji bre Stevo, kad nece, ono nece, a ti ga pusti da nece, pa kada hoce, ti ga pusti da hoce
Eto, sve sam ti kazala-pozzzzzzz
@zelenavrata: Pa je s’ vala u pravu, bre! I Cipelice, sve si kaz’la
Tako da se osećam 
Pozzzz!
Slazem se sa Cipelicom,mada Stevo,ti kao da uvek imas inspiraciju,pises lepo i lako,uvek nesto novo i meni zanimljivo.
@vera: Hvala Vera za pohvalu
Inače, volim da jednu temu obradim u desetak različitih verzija 
To je kao kada ti praviš istu tortu sa drugačijim ukrasima 
Pozzzz!
Ja eto, uporno htedoh čitati odlomak i njegove odlomke, ali još upornije me zeza činjenica, da od kada sam se vratila sa godišnjeg odmora, na poslu moram da radim! Nevolja jedna…pa to ti je…Šta sve očekuju od zaposlenih ovih dana
Ideje, ideje…ima kada ih i nema, al kad sedneš, od neideje ume da ispadne (ili sad upadne) i nešto korisno 
I da, odlično Stevo za onaj novi kvadratić što ćeš da otvoriš za odlomke, biće preglednije i dostupnije (pomoć prijatelja još nije iskorištena 
ako zatreba, tu je…) Pozzzz, puno sreće u cepanju drva!!!
@sanja: Ajd da krenem od kraja: nek’ cepa onaj koji mora!, ja još ne moram! Pa dalje unazad, trebaće mi pomoć prijatelja (javiću se mejlom)
I veruj mi da nisam zadovoljan nastavkom Odlomak Odlomka, ali poradiću na tome 
A ovo što su izmislili za posao, tj. šta sve ne treba da se radi (a ono čovek dušom još na moru, na odmoru 
) imaš moju sućut i razumevanje – oma da si stupila u štrajk i da tražiš veću platu za manje rada i duži godišnji odmor, plaćeni! Ideje?! Ma važno je da smo mi dobro i da nas ideje ipak ne zaobilaze 
Dobrodošla, skupa sa porodicom, sa godišnjeg odmora 
E Stevo…kako se ono kaže, bolje te našli
I…hvala ti za sućut, znala sam da ću na ovim stranicama naići na razumevanje, a za štrajk, strašno, nemam snage ni za štrajk od silnog rada!!! Eto šta nam rade. A kao što kažeš, neka mi nova jutra ugledamo, sve dotle smo srećni (sa sitnim nevoljama…) 
@sanja: Dobro je, Kokice! Svi smo u jednom komadu, i sada sledi onaj deo mukotrpnog života kada brojimo dane do sledećeg letovanja
Ipak smo svi mi (čast izuzecima) odrasli iako se osećamo kao deca, a to je pozitivno u našim životima 
I važno je da se osećamo 
iako nije uvek baš 
tako da se katkad možemo praviti 
Pozzzz!
@sanja:
i sledi 