Hamzjakl

Ali mislim na ona tri dugačka, veoma dugačka tri reda. Ako zapostaviš tih pet ili šest rečenica za svako doba dana i noći, a ja ih delim na tri: pre podne, popodne i veče, onaj četvrti ću zanemariti jer se valjda tada spava i mislim da je red da se to doba dana, noć dakle da se pokloni spavanju i snovima. Tri puta po šest ili sedam rečenica može na kraju da ispadne čitava stranica, čak ovde na monitoru kamoli na listu papira.

Medjutim, vrućina opet ubija a policije nigde, osim one moje osobne, lične, privatne… ‘ladno pivo, bre! Hladim dve krmače u ‘ladnjaku, ona treća je pored mojih ruku, na stolu ispred monitora. Kad mi zasmeta vidik ondak sipam u malu kriglu (bemliga, navika iz mladjih dana, krigla od tri decilitre), i dok ispijam klikeri rade, sudaraju se i zveckaju kao staklenci u džepu školarca koji je jedva završio šesti razred. Pomislim da bi bilo dobro uskočiti u tuškabinu i… pobeći će mi misli, a nisam uvek rad da dajem duši i zaboravu. Znojim se kao čaša od jogurta u koji sam sipao sladoled iz kesice što sam mikserom izlupao sinoć, stavio na led i malopre izvadio i sada stoji pored krmače i čaša je orošena poput mog čela. I ruke mi se znoje. Pasja vrućina…
Sutra je burazu rodjendan. Kupio sam meke kore za tortu, šlag krem vanilin i krem čokoladni: biće sjajna torta! Sutra uveče ima da proslavimo. A evo, i za danas sam uradio tri reda. Pa… dovidjento!

Stevo Valjić predveče Subotica