Napisao stevo | u kategoriji Kratka priča | dana 17-07-2009
Časna reč da sam tako hteo, iako svedoka za ovo nemam. Dakle, moja reč protiv ostalih reči. Jbg. znam ja šta je bezobrazluk: jedna je moja reč, a reč onih ostalih koji bi trebali biti protiv moje reči ma… jako puno. Ali… ono prvo: gladan sam: idem da jedem: šta? Riba u konzervi, malo ‘leba, kap dva tri limuna, malo piva; nisu gutljaj-dva, već dve tri čaše, potom rakija od decilitre sa voćnim sokom – sve to u čaši od pola litre!
Evo, klopao sam, ali ne radi mi se, toplo je, vruće je; u sobi je blizu 30, a jedanaest je uveče, sat pre ponoći, sat posle deset uveče. Malopre stigo iz grada. Seo sam malo u staroj kafani; tamo poznanik moj, umetnik. Hoću da ga častim pivom, on odbija, kaže mi: Bela, izvini! Imam neku frku, u stvari ne znam šta mi je.
Dešavaju se ovakve stvari, ili slične stvari. Kasnije, u povratku kući, prolazim blizu i vidim glupira se sa društvom. Jebiga, kaskao laž ili bio u stampedu teško da je nalik istini. Pre svega ovoga bio sa burazerom na groblju naših roditelja. Prisetili se, manje ili više, uspomena nam dragih. Dok smo na groblje odlazili sa ćaletom, a u grobnici njegovi otac i majka, on na odlasku kaže: „Pa, matori, vidimo se… za dvajs godina.“ A kako se godine krune tako i ćale umanjuje godine: „Vidimo se za… deset… za pet… za dve godine, za jednu… i isteklo vreme njegovih predvidjanja i došlo vreme da se „vide“. Slično se dogadjalo i kevi… Prvo je rekla… vidimo se za pedeset godina… Sledeće nedelje je rekla… za deset, nakon sledeće posete porodičnoj grobnici… vidimo se uskoro. Tri godine posle očeve smrti sahranili smo i majku. Postali smo siročići, bez obzira na naše godine, i hvala bogu da naša deca još nisu siročići.
Šta sam ono hteo da kažem? Hteo ja da iznenadim s onim gde teče med i mleko. No, priča najčešće ide onamo gde nas pero vuče, a ono najčešće vuče na onu stranu gde je život, a verujte mi najteže je izmisliti život.
Stevo Valjić baš raspoložen za dobru rakiju u Subotici
Znaci, ne znas da li si posao, ili si dosao
@zelenavrata: Cipelice, u pisanju postoje razne cake, ovde su malčice ispomešane stvari, ali ako pažljivo pročitaš videćeš da je sve na mestu
tako da baš i ne kapiram tvoju nedoumicu: pošao il’ došao 
To je moja interna fora, na ono; ‘Ne znam sta sam hteo da kazem’, zez bre
@zelenavrata: kapiram Cipelice