Napisao stevo | u kategoriji Kratka priča | dana 10-07-2009
Ovakve glupave termine koristim kada sam stvarno neraspoložen a pisanje mi služi kao slamka kroz koju srčem kapi dobrih stvari iz prethodnih dana kada sam imao razloga biti više zadovoljan no ravnodušan ili ljut na moju okolinu. Sad je skoro deset uveče, popodne sam se nakon pola sata izležavanja posle dobrog ručka spremao da se probiciglujem gradom, napravim par fotografija za onaj drugi blog i svratim do omiljene kafane gde u poslednje vreme retko posedim uz malu kriglu piva. Medjutim, vetar se pojačao, oblaci sa severa, preko je Madjarska, brzo je počela kiša. ‘bem ti sreću, baš mi se nije ostajalo kući, i onda operem posudje, prebrišem novi štednjak koji je braon boje… Ja idiot! Kome bre treba štednjak braon boje? Meni! Preleti iznad njega muva, strese prašinu s krila… ja uzimam krpu i brišem. Jebiga, pomislim da ako ovo trebam ponavljati do kraja života onda je bolje da odmah prestanem sa kuvanjem i predjem na konzerve. No dobro, štednjak sam dobio na poklon. „Svidja ti se?“ Pa… mislim… jeste, rekoh pre dve ili tri nedelje. Kuvanje mi je jedno od omiljenih zanimacija. Danas sam spremio cele batake u tavi, ubacio i par krompira koje nisam oljuštio ali dobro ih oprao u slanoj vodi, stavio i nekoliko češnjeva belog luka i jedan pomalo pljosnuti crni luk, ne volim otkrivati začine koje koristim ali na kraju batkovi sa karabatakovima imaju interesantan ukus; napravio i salatu: babura paprike, domaći paradajz dve vrste crnog luka, pet.šest-sedam kapi olivinog ulja, malo svetlog piva, soli i puno bibera, jedna ljuta papričica, polovina prstohvata origana, malčice ljutog kečapa i još dva do tri samo meni poznata začina, naravno sve lepo i tanko naseckano u ‘ladnjaku stajao sat vremena, i Lovački hleb. U nedostatku ženske osobe klopu s burazerom smazali, pivo i kafu popili, malo razgovarali i dovidjento.
Ujutru, kad sam se probudio oko pet, nije mi se ustajalo pa sam opet zaspao i spavao do pola devet, mogu sebi dopustiti da budem u krevetu do sutra, pa to ti je to. Potom ustao, skuvao kafu i uključio komp. U poslednje vreme ne čitam „novine“, prelistam pisma, mejlove, pravim drugu kafu i odgovorim na mejlove, na neke tekstove ostavim komentar i kao što rekoh počnem kuvati.
Popodne nikakvo. Pljušti kiša a meni se ne radi. Ležim u krevetu i gledam tenis. Malo i zadremam. Opet gledam tenis i čekam da me neko zove telefonom. Ali ne zove. Napolju duva, kroz prozor vidim kako se pali ulično osvetljenje. Uzimam riblju konzervu, polovinu pojedem, ostalo stavljam u mrznjak. Popijem pola litre mineralne. Osećam se ko bedna mrcina. Jebem li ti ovakve dane!
Stevo Valjić jebendan Subotica
Eh dan kao dan….ali dolazi noc a to je mnogo teze podneti kada si u takvom raspolozenju….Ajd navijam za tebe i sutrasnje jutro))))))
Hebem (sto bi ti kazao) ih i ja!
@veshtichanstvena: Ih, još sam baš i dobro odspavao što mi se retko dogadja, ali svejedno ipak mrzim ovakve dane. Inače, hvala Lepotice, već pijem drugu kafu (nije strašno, Nes kafa je u pitanju sa dosta mleka), subota je, kraj nedelje, ma neka bude kako ispadne
Pozdrav!
@zelenavrata:Cipelice, jebem (štono bi ti kaz’la) ih kad znaju zaredjati ko dosadne kiše u Kišnim šumama; ali za danas sam zapisao novi petogodišnji plan: ma ne znam kako da budem raspoložen iz inata neću ništa da radim. Plandujem, bre! Živele petoletke
Danas je subota,tj novo je jutro i sve je novo.Nije losa kisa koja pada nego smo mi losi.Gorki i izgubivsi sposobnost da se radujemo jer disemo,postajemo mrzovoljni i razmisljamo o besmislu zivljenja…Znam ovakve dane kao prethodni…imala sam ih previse u poslednje vreme.Svojom krivicom naravno.Na naam je da ne dozvolimo da trazimo opravdanja za svoju izgubljenu „lakocu postojanja“…To je moje misljenje Stevo..
Pozdravljam te i zelim da imas mnogo osmeha u ovom danu)))))
@veshtichanstvena: Cenim tvoje mišljenje, Lepotice. Hvala na lepim željama a tebi želim osmeh više no što ću ih danas ja imati na usnama. Pozdrav.
Kada sam mrzovoljna obično prespavam dan. Ponekad samo žmurim i pravim se da spavam, jer ne želim ni sa kim da pričam. Telefone isključim, roletne navučem, stavim barikade svuda oko sebe, pa vrtim film, sve dok u sebi ne pronađem krivca. A onda se na tenane žderem
@dollybel: Što manje ovakvih dana a što više onakvih
ponajviše onih bezbrižnih, lagodnih bez strašnih obaveza 