Napisao stevo | u kategoriji Kratka priča | dana 08-07-2009
Mogao sam nasloviti: JEBNUALNOST ILI HEBNITET! Svejedno, opet bi bilo isto. O čemu se radi? Radi se o stvarima za koje ne bi smo trebali saznati, ali nas interesuju. Ono lepo doručkujemo, ručamo il’ večeramo, ama i ovo je svejedno jer ona interesantnička crv nas izjeda i moramo saznati ko je taj ili ko je ta koji/koja se interesuju za nas, za mene za Vas, kako izgledam kako izgledate; da l’ hodam na obe ili samo na jednoj nozi, koja ruka mi je kraća, ona leva il’ desna a možda baš ona srednja, kake boje su oči, kosa i obrazi, da l’ se obrve čupaju ili se koriste tajni recepti šta služe za udebljavanja onijeh dlaka iznad očiju a trepavice nisu; sve ovo se odnosi i na Vas i na sve ostale koji se koriste internetom, stvarnošću koja lebdi u žicama i u etru, u vazduhu naših soba i kuhinja (gde li se drže kompovi) i često strahujemo pootvarati prozore da kojim slučajem tajanstvene tajne ne izvetre, da nas zanavek napuste kroz otvore na gradjevinama što smo ih podigli oko nas i oko Vas, izgradili zidove od pustih snova kojih se ne sećamo jer ih se ne želimo sećati. Ja sam div koji na klimavim nogama čvrsto stoji dok se stajati može na tlu slabih temelja koji plivaju na pomahnitalim talasima podzemnih reka što ih još zovemo i rekama ponornicama.
Čast izuzecima, ima ih, ne kažem da nema; jebiga, oni koji su iz istih gradova a nije neki vel’ki grad u pitanju – znaju se, ako ništa drugo ono iz vidjenja; video sam neke da se dogovaraju kao da je telefon u pitanju, i nemam ništa protiv, samo sam primetio ništa više premda verujem da sam sad mnoge naljutio i oni imaju pravo da se ljute iako se nema radi čega jer nije laž u pitanju. Hteo sam samo neke svoje misli da iznesem na virtualno videlo.
Vas koje znam ovako na nevidjeno kao da vas ZNAM sto godina premda sam na blogu (onom prvom) nešto preko godinu dana, i devet meseci koji odradjujem sam (na ovom drugom što ga krstih Hamzjak’l, kojeg li idiotskog imena) i trebalo bi da dobro poznajem ljude, no ko zna – ljudska je vrlina grešiti. Pogrešiti virtualno i nije greška neka velika, ali voleti virtuelno je nešto toliko veliko da se i ne da videti. Daklem, volem Vas vako il’ ‘nako, jebiga… ionako se ne vidi.
Stevo Valjić kad mu nestalo piva u Subotica gradu
Ja sam teska na izjavama, ali sam tu
@zelenavrata,cipelice – to je najvažnije
Volemo i mi tebe, Hamzjaklu
a da ima istine u tome što pričaš, ima! Čudo je ovaj internet, čudo…kako spaja i razdvaja. Iskusila sam oba momenta, a ovaj mi je drugi naročito sladak 
kao što rekoh, da ne bi interneta, ne bi meni bilo ni mangupa 
, da ne bi interneta, za koliko bi pametnih i zanimljivih mišljenja ljudi sa raznih strana zemlje (a i šire…) bili uskraćeni…(sve u svemu, baš me zanima jesil stvarno Stevo…da ne ispadne na kraju Stevka 
)
@sanja,pa tyuj Kokice, ako odem na ‘peraciju dok ste Vi tamo dole na velikoj slanoj vodi može tušta toga da se zgodi
Medjutim, dobri znalci pisane reči prepoznaju muško i žensko pismo 
i ako malo bolje prekopaš ovaj blog, premda ja nisam neki veliki ljubitelj popularnosti, i uprkos poslednjoj rečenici da… ionako se ne vidi!, negde se nalaze fotke na kojima sam možda ja… ili onaj drugi… druga… 
Sve je iluzija…zar ne?Internet je to sasvim ocigledno,a sta je sa iluzijama koje lice na istinu?))
Moram se nadovezati na veshtichanstvenu, da nije baš sve iluzija vezano za internet, ako služi kao početna tačka od koje podješ ka stvarnosti, upoznaš ljude kojima si se smešio na slova na ekranu, pružiš im šansu da pokažu koliko su zaista stvarni i shvatiš da postoje, od krvi i mesa i takve ih prihvatiš kao prijatelje, poznanike ili čak i nešto mnogo više
Isto je i sa nebrojeno mnogo toga što možeš naučiti i saznati preko istog tog…interneta. Za mene to, naravno, nije iluzija…
(Nije da me je neko pitao….
)
@veshtichanstvena: I jeste i nije, lepotice. Kako za koga, jer ako okrenemo: Šta je sa istinama koja liče na iluziju?
Sve u svemu, ja volim onako uživo da se razderem: Konobarice, ajte molim vas lepo, dones’te mi jedno ‘ladno pivo da ugasim žedj. Pozdrav.
@sanja: Kokice, podržavam i ovo što si rekla, jer ima nas takvih koji su manje za virtualnost, a ima nas i onakvih kojima je virtualnost svetinja. Ja poštujem i jedne i druge.
Pozdrav.
@sanja: Kokice, ovde se svako pita al’ ne mora niko odgovarati!