Napisao stevo | u kategoriji Kratka priča | dana 07-07-2009
Eh, jbg! Ovih dana mi dodje da makazicama odsečem bradu kao kazna za ono što radim, zapravo za ono što sam pre nekoliko meseci odlučio da uradim. Vas dvoje troje, ako nisam slučajno prebrojao, koji koliko toliko uspevate da pratite postove koje postavljam (zahvaljuljem Vam se) verovatno se više mučite no ja koji sam ovako izmešao stvari. Medjutim, priznajem da mi je teško da se ufuram u ono što sam pisao pre petnaest godina. Imao sam tada jedan period kada sam vežbao dijalog izmedju dve ili više osoba; jebeš pisca koji ne zna na papir da prenese razgovor dva čoveka, ljute neprijatelje ili najbolje drugove iz detinjstva; izem ti pisca koji nije u stanju verno prepisati „dogadjanje“ prve ljubavi, ili tiho i neprimetno „izvestiti“ o sahrani dragih ljudi a da pri tom uprkos doživljene boli svi budu skromno zadovoljni a onaj koji o svemu piše ne bude veći od vlati trave Volta Witmena.
Za svaki nastavak „Odlomak Odlomka“ popijem pola boce vinjaka od jedne litre. Ono što je dobro je da sam pre pet godina šutnuo cigarete, tako da mi pluća izgledaju valjda tako kako treba da izgledaju nakon skoro četiri banke pušenja. Mislim da je u redu da i zidovi moje radne sobe izgledaju sasvim pristojno. A vinjak je ko vinjak, nasušna potreba da se uradi ono što se svojevremeno odradilo nije.
Katkad me u mali mozak udara spoznaja da bi bilo dobro sedeti u nekoj bašti i uživati u zgodnosti mladih cura, devojčuraka i krasnih žena što pored pivskih bašti prolaze lepo obučene, u divne haljine ili oskudne krpice; hrana za oči i dušu.
Evo, izgleda da sam i naslov krivo napisao, što nije neka vel’ka frka jer će svakako na kraju sve što na ovaj blog bude postavljeno ići na „moderiranje“, lepe li Serbske reči, tj. na naknadno uredjivanje i stilsko doterivanje… ako se odlučim da je sve napisano vredno objavljivati, premda… ko danas kupuje knjigu, ploču, CD bilo kojeg popularnog pevača ili umetnice retko dobrog glasa. Danas je sve piraterija iako država u kojoj živim nema more ili okean.
Dakle, to je to. Malo proćaskao sa samim sobom, malo se vadio izgovorima što pet para ako vrede tad zaslužuju da se sagnem i podignem ih sa vlažnog trotoara pre no što naidje mrzovolja i posvoji ih kao najrodjeniju decu u ovoj kasnoj večeri dok za kompom sedim i nemam snage da nastavim, da dodam odlomčić u „Odlomak Odlomka.“
Stevo Valjić skrhan u čudnom raspoloženju Subotica ove godine
Ispusih cigaru citajuci tvoje cudno raspolozenje, koje, ipak, umes lepo da preneses.
Dopada mi se ovaj deo: ‘malo se vadio izgovorima što pet para ako vrede tad zaslužuju da se sagnem..’
Nastavices kada ti dodje, ne zuri..
@zelenavrata, cipelice, ne valja cigara ni ovako ni onako jer kasnije će stići svakom po zasluzi; hvala na lepim rečima no kao što rekoh jebeš pisca koji ne zna opisati mračni podrum ili popodnevno nebo kada jedva da avion proleti… Naravno da ću nastaviti, jer pisanje je kao vodjenje ljubavi u raznim pozama – nije čovek uvek raspoložen za akrobacije. Pozdravljam, cipelice.