Napisao stevo | u kategoriji Kratka priča | dana 05-07-2009
Jbg! Već na početku psujem, i već je svanulo, i već više nije mrak. I ne ide mi, nikako da nastavim ono romanče. Nije neki osobeni problem ali jeste frka. Leto je, toplo je, vrućina bre a ja naravno u kratkim pantalonama i majici. Majice imam raznobojne, neke su bez rukava neke sa… Stvarno mi nije frka da iz rukava vadim, tresem priču za pričom, jer to mi je fah, kratka priča; jednominutka koju pročitaš za pedeset i devet sekundi. Imaš ono nepisano pravilo da u kratkoj priči treba da pišeš kratke rečenice; dve reči i tačka, u boljoj prilici zarez, katkad kod mnogih omrznuti tačka i zarez – moj omiljeni apostrof! I znak uzvika! Ako poznaješ pravila možeš da ih kršiš. Medjutim, danas da pred svet izadješ s nekom novotarijom (revolucionarnom?)… Narod će se pre osvrnuti na prolaznika koji je, pre no što je nestao u poprečnoj ulici, pustio tihi prdež.
Juče popodne, dok sam razmišljao o nastavku „Odlomak Odlomka“, podgrejavao sam ručak… Klopa opet zagorela u laboški. Zvao burazera na mobilnjak i kažem mu jebiga, opet isto, ajd’ sutra biciglama na buvljak da kupim novo lonče, šerpu šta li da danas imam u čemu ručak skuvati. I naravno da se ponavljam kad mi ne ide. Najradije bih pustio neka ide kad mi ne ide. Bila bi to mudra odluka, no ako ga pustim da ide jer mi ne ide – nikada neću postaviti nastavak „Odlomak Odlomka“, koji jeste napisan pre petnaest godina u više verzija i nikada od njega nisam napravio knjigu iako sam posedovao takvu želju, no nedovoljno jaku da se u delo sprovede…
Evo, moja omiljena pevačica, Sara Brajtman, peva No On Like You; volim kada peva Pie Jesu… Volim kada peva operu, operetu ili neku zabavnu stvar. Žena dokazuje znanje, znanje koje je dostupno svetu a ne samo pojedincima. Recimo, dok slušam Bahove fuge mogu da pišem o bilo čemu; kada slušam Mocarta mogu pisati o bilo čemu. I ovako, dok u ranim jutarnjim satima slušam muziku, baš je lepo pustiti da ide ono što mi ne ide.
Stevo Valjić lepo jutro u Subotici
Procitah post, napisah komentar i da ga pustim, prc, nece, nema interneta, ja ih pozovem i kazem, oni meni, bice za pola sata i sad ne znam sta sam pisala. Znam da sam ti rekla da ti moje zareze ne dam i da sam pitala za lonce, a ostalo sam zaboravila, ne moze se ista misao ponoviti dva puta
@zelenavrata, jbg. dešava se da nema neta, i cipelice ostavljam ti zareze, a ono što si zaboravila otišlo duši
Kad ne ide, ne ide. Nego kupi neku dobru šerpu što ne zagoreva.
Meni danas došlo da piše, ali pobeglo. Taman da napišem, odvukoše me deca na drugu stranu i odlete mi. Sve je zbog nečega dobro. To što ode, otišlo je, jer će bolje nešto doći.
@charolija, dobra šerpa para vredi
Ono kad te „napusti“ ideja – ja zovem Hrana za dušu, ‘oće da se najede, treba pustiti, nek’ se najede. Pozzzz 
@sanjakokica, ma to je od onoga što se približava more
Pa dobro, istina ima dva naličja: šerpa može da bude i dobra uzrečica u tekstovima – katkad spašava samu priču 
domaćine manje zbori da ti ručak ne prigori
@dollybel: He he he, draga moja, u medjuvremenu nabavio tajmer
navijem ga i više nema frke, nema zagorevanja 
samo… žao mi ovih šerpara i lončara na pijaci 