Hamzjakl

Nešto razmišljam, zapravo poslednjih dana razmišljam, pokušavam razmišljati o mojim razmišljanjima, a ko misli da razmišlja taj sigurno ne misli da ne razmišlja, u stvari siguran sam da se za osobu koja razmišlja ne može sa sigurnošću reći da misli zlo ili ne misli zlo; misliti o razmišljanju nema nikakve veze da li neko tamo peva ili ne peva. Dakle, razmišljati uopšte ne znači imati glas za pevaljku, a razmišljati u pogrešnom pravcu takodje ne znači nemati glas za dobru pesmu. Ovoliko kao uvod.
Razmišljam nešto kao šta bi bilo da smo NIS prodali recimo Amerima? Moj blog, moja psovka! Verujem da bi smo im sada jebali sve najdraže na svetu što nam stalno dižu cenu benzina; možda bih se mogao kladiti da bi smo na ulicama nosili transparente sa natpisima „Jenki Go Hom“! A tek da su nam naftašku industriju kupili Nizozemljani, naravno u zemlji Srbiji oni imaju svoje ime – Holandjani, je li, i ni u kom slučaju ne smemo za njih smisliti drugo ime jer kao kobajagi to ne bi bilo Srpski već kao Hrvatsko ili neki drugi izgovori koji pet para ne vrede. Dakle, da smo naftarinu prodali Niskozemcima, jebali bi im Haški sud i sve sudove u predgradjima; ja bih radije da ih pobedimo u fudbalu i to ubedljivim rezultatom. Satisfakcija, je li, lepa Srpska reč kad bi smo se zajebavali! Meni je samo jedan od naslova pesama Stounsa, onog kotrljajućeg.

Evo, razmišljam već pola sata, dva puta petnaest minuta, a o izdajicama što bi prodali Industriju Bencina ovima il’ onima još ne rekoh ni jednu pohvalnu ili kvarnu reč. A i zašto bih kada takih (i ovakih i onakih) ima da ih izbrojat ne mogu jer tako nešto ne znam jer mi nauka o brojkama i brojevima ne ide od ruku, nogu i tintare, glave koju nosim na ramenima, a verovatno ima takvih koji bi rado da ga skinu, no u mojoj Vojnoj knjižici stoji ono što nije slučaj sa mojim burazerom, rodjenim; nego još da dodam da smo bili u istom mestu, spavali jedan pored drugog, gde?, to je moja briga a ne tudja.
Još malo pa će zima, ako neko ne veruje videće za dva-tri meseca plus trideset dana. Ne znam da li je dobro što grejem na drva ali toplo mi je; ako vas budu okerapili za gas, a hoće, a i benzin do tada ima sedam puta da poskupi, mogli bi da okrivimo neke male zelene, vanzemaljce, one sa drugih planeta što nam doleću u tanjirima i svemirskim cigarama… A onog velikog medveda koji spava da ne budimo, ionako je u nekim domaćim glavama sačuvao južnu pokrajinu (tu ili tamo svejedno). A možbit da veliki meda i ne spava no spavamo mi i sanjamo neke snove o kojima drugi ne razmišljaju. A oni drugi su Oni stvarno VELIKI! Jedan od njih je veliki meda a onog drugog nazovite kako god hoćete. Što se mene tiče ne pomaže nam niti jedan od njih dva Velika… Oni ne razmišljaju o našim snovima.

Stevo Valjić baš na današnji dan u Subotici na severu države