Napisao stevo | u kategoriji Kratka priča | dana 26-06-2009
U poslednje vreme, malo češće i ranije no što sam očekivao, kod mene proradi krečana; u njenim proizvodnim halama radi se punom parom na stvaranju belih fleka! I onda mi se dešava da noću ležim u krevetu i „pišem“ tekst za svoj blog. Pre no što zaspim stavim tačku i potpis, potom sledi veliko ‘rkanje. Izmedju stanova zidovi tanki i ne znam kako ovi iznad mene spavaju, al’ ima noći kada puštaju zajebano glasnu muziku – narodnjak petoparac! I desi mi se katkad da izadjem na terasu i praznom „krmačom od dve litre piva“ gadjam njihov prozor. Kad mi ponestane braon plastike otvaram novu krmaču i u jedan po ponoći pijuckam pivo.
Dakle, „napišem“ tekst, stavim tačku i potpis i… Probudim se u ranim jutarnjim satima a ono teksta nigde, zdipila ga krečana i u zamenu mi dala belu fleku. Fijoka mi puna ovih fleka; na dnu se još naziru one u boji, bolje rečeno raznobojne, kao duga posle kiše nad zagadjenim vodama Palićkog jezera. Al’ više imam onih što su kao boja za plafon i zidove. Nije baš da me ova pojava zabrinjava, no zna da me iznervira premda smatram da nešto pripada i duši: meni bela mrlja, njojzi malo specifične hrane za opstanak. Dogadja mi se da pristavim ručak… zapravo mnogo češće podgrejavam osatatak od jušerašnje klope i onda me iz trenutaka odsutnosti prenu gusti crni dim koji kulja iz kuhinje. Hebiga, bacih na smetište nekolike šerpe i lonce a na buvljaku se smeškaju dok kupujem nove, ne toliko skupe posude za kuvanje; i unapred im znam sudbinu, trajaće poput narodnjaka petoparca – novo lonče dok ne zagori do nepopravljivosti, a petoparče ko narodnjak za jednu noć.
Ovi, iznad mene, sinoć me ponovo uzhebali: zasvirali narodnjaka pre no što je zora pukla! I meni puko film i krenuo u potragu za praznim bocama od plastike. No, po svemu sudeći usput me ufati bela fleka… Od tada pa naovamo sedim na ivici kreveta i pijuckam pivo iz one krmače od dve litre.
Stevo Valjić tokom ovog jutra sunčanog u Subotici
Meni smetaju oni narodnjaci sa Duge,i kada ih u komsiluku puste,stvarno „cepaju“ mozak,mogu da slusam svasta,ali ovo…tipa“man, se muzu rakije“ i „cut zeno ne balavi“,pa majke mi su rupe odlicno resenje!
@vera, ma ako i cepaju, teško da možemo išta zdravo uradit’ u vezi toga, nego daj da nas krečana zaobilazi još jedno sto godina i da budemo srećni
Da ti kazem, ne volim pivo, ne volim alkohol uopste, ali u takvoj situaciji bih i ja nesto pila, takvu muziku jedino pijan i mozes da podneses. Kad ne mozes da ih pobedis, a ti im se pridruzi.
A i moja krecana uredno radi, nije samo tvoja u funkciji, ima nas jos
@zelenavrata, pozdrav cipelice
Jasno, kao u crtanim flimovima. Udri i njih i veselje što jače možeš a što nas je manje zaboravnih pre ćemo se setiti 
Stevo, jel ti njih stvarno gadjaš tim plastikanerima, ili ono…metaforički (jbmlg valjda je to prava reč…)? A vidi,..vako…što se kujne i šerpi tiče…ja moju uredno zapalila, od tada, ponovo sakupljam kuhinjske krpe, a bogami i stolnjake, sve ih zapalila, takodje, da spasim kujnu dok se spasiti može…da napomenem, ni jednom komšiji nije bilo sumnjivo zašto piči (biiiiiiip) crni dim u gustom mlazu kroz prozore stana…
@sanja, kako se ono kaže – majke mi jesam, ali imao sam samo dve prazne boce; inače ih dobro poznajem
mladi bračni par, znaju s vremena na vreme da se otkače i znaju da to rade posle ponoći 
i onda lete prazne boce, ako ih imam. A glede onog crnog dima – komšije i susedi uvek misle da se dime cigare il’ domaće šunke 
@sanja, pa mora da bude da si tušta zaradila
i to ne domaću valutu već evropske pare 
…ne znam Stevo, al da se pušilo, pušilo se do Prozivke, a ja tamo blizu Dudove, moglo je tu i meni mi mojih šunaka da se upuši
@sanja, kako kažeš: moglo je