Napisao stevo | u kategoriji Kratka priča | dana 07-05-2009
Bilo jednom, il’ dva puta, tj. u dva navrata, preko pedeset i sedam gora, preko devet mora i dvanaest planina, preplivali reku i stigli u tri robne kuće i trinaest kupleraja gde se u pola cene moglo nabaviti (ili da vam pribave) uvozni triper i domaće micajzle. Znao se red i mir od 14 do 16 sati, za Sidu i Aids niko lošu reč čuo nije, a sva govorkanja oko nove pošasti – od milje nazvanu Pičji grip, a na kilometar promaja medj nogama, na kraju su ispala čista laž koju je počeo širiti ljubomorni muž i to zbog slabe zarade, malo love, nikakve pare, nula novaca što ih njegova žena kao donosi u zajedničku kuhinju. Sto prazan, deca bosa i gladna, čovek nema za pivo i cigare… sramota jedna. Na sve to žena bi samo rekla: „Jebiga, mužu bre, slaba klijentela, slaba zarada.“
Nema para nema muzike, ali osveta je slatka. Smisli muž jedinstvenu kaznu za nepoštenu klijentelu. Natera ženu da nedelju dana raširenih nogu gleda u ranoprolećno sunce. I tako prehladi se njena mindža, oboli od Pičjeg gripa koji je trebalo da se proširi na sve nepoštene muškarce, na one stvari u pantalonama, na masovno kijanje u gaćama. Preduzimljivi muž je sanjario o velikom uspehu; najzad će i iz njegove domovine u svet krenuti nešto što će sjebati trećinu kugle zemaljske, živeće se bolje i bogatije od sveckih dividendi, zajmova i crnačkih kamata. Ništa se neće mestiti pod tepih, otvoriće se kafana koja će nositi novolatinsko ime Falus Lepus. Treba lova da curi, da poteče kao zagadjena reka. Medjutim, opšte je poznata stvar da ono što bi trebalo da bude lepo – kratko traje, zapravo ni pet sekundi da zaživi. Došla policija, verovatno po prijavi nezadovoljnika, i zalupila vrata, promaja prestala, česma nije ni odvrnuta. Žena je sada u lokalnoj bolnici, lekari na praksi ispituju Pičji grip i uveravaju novinare i televizijske ekipe da od pandemije ne preti ama baš nikakva opasnost. Muž je dobio kaznu od mesec dana prinudnog rada na vodozahvatu Tri, gde se ispiraju vreli mozgovi i nezasite ambicije skromnih ljudi koji bi da žive malčice bolje no što to biva u stvarnosti.
A bas sam se pitala gde ste?!
Tu sam gde sam, jedino mi se ne radi, pa ako smo postali zemlja štrajkova i štrajkača da im se onda pridružim.