Napisao stevo | u kategoriji poruka | dana 19-04-2009
<!– @page { margin: 0.79in } P { margin-bottom: 0.08in } –>
Nije da idem u crkvu, nije baš da se krstim i nije da obavezno slavim verske praznike, ali biću iskren – volim da pojedem; ako ima takvih koji ne vole neka mi se jave. Pozivanje na Isusa je uvek bio dobar (predobar) razlog da se najedemo, ma nakrkamo se do besvesti, do viška kilograma što se vidi čim stanemo na vagu, a to se odražava i na neke druge stvari kao što su nova garderoba koja zahteva i nove cipele, a nova cipela novu tašnu u sličnoj boji; ako se ima previše para onda uza sve nabrojano idu i nova kola i stan u centru grada sa podzemnom garažom, i na kraju da bi se sve ovo proslavilo na primeren način – skokne se na par dana u Monte Karlo a usput se pogleda tekma izmedju Djokovića i Nadala.
Na žalost, više ima onih koji nemaju nego ovih koji se razbacuju. No, ovi koji nemaju kažu: Makar ovaj dan da se najedem, da se prejedem, a sutra i prekosutra što Bog da. Moj pokojni otac, po sopstvenom priznanju nevernik, onaj koji ne veruje u Boga, ipak nas je za velike verske praznike vodio u crkvu; nikad ga nisam video da se prekrstio. Naučili smo sve što treba da se nauči a uči se na veronauci, tako da od detinjstva poštujemo druge vere i druge nacije.
Tako smo i stigli do ovoga danas. Bili vi kod mene pre nedelju dana, poželeli svako dobro za praznik, pošteno pojeli i popili zajedno sa mnom… Sad ja idem kod Vas, da Vam poželim svako dobro za praznik, i da pošteno pojedem i popijem zajedno sa Vama.
Braćo Srbi, sestre Srpkinje, srećan Vam praznik. Hristos Voskrese.
Stevo Valjić 19 04 009 Subotica obavezna improvizacija
